Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Радивоју срце пожелело Да угледа Цвету, чедо бело, Па се журе кроз лисну горицу, Да пооде Рајка Жеравицу. Лаки коњи, а прелепо доба, Ала лете побратима оба; Гора носи за коње травице, За
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
— Благо оном чија вјереница буде! 1901. НА ПОТОКУ Полако сутон прикрада се, слази У лисну гору — у завичај мио; Рађа се мјесец и по дугој стази Падају сјенке, и сан трепти ти'о.