Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А после?... Последњи лист је те жалостиве књиге тужан: на њему су нацртане високе јеле, мрачни борови, храпаво стење, а у подножију тога камења..
Ево, погледај у мој дневник, преврћи лист по лист: све сам у животу побележио, све — али све саму тугу, све онај големи бол што ми толико година душу раздире...
Ево, погледај у мој дневник, преврћи лист по лист: све сам у животу побележио, све — али све саму тугу, све онај големи бол што ми толико година душу раздире...
Не! И никад га више видети нећу!“ — Ево, па читај! И он ми пружи својом сувом руком лист беле хартије. То је било писмо, женском руком написано: „Поштовани господине, О мојој тузи не смем вам говорити: она
ружу, а видела сам онога који умире где на груди што издишу последњом снагом притискује од раскинутог цвета увео лист... Откако га пустише у слободу, био је једнако слаб и блед, али га није ништа болело.
Ја се не сећам њезиних израза, али израза лица њенога никад не могу заборавити: побледела би као лист хартије и онако тек полугласно говорила би за себе: „Проклети!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
дуга брада дубоко у земљу пушта храстово корење, ишчупан, његов језик, у нова времена, из сваке гране избија ко лист, у храстовој крошњи с вечери на ветру, никле из воде, из птица, из гробова и вукова, његове речи, златне и
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
»Чекај«, вели му капетан, па узме неки зборник и стане прелиставати, заинтачивши уза сваки лист: »Пожар, пожар, пожар!« Пандур у нестрпљењу жури га: »Господине, шта ћемо — гори тамо!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Онда идите тамо, међу људе, и полако поступајте с њима... Ако би ко хтео преко воде прећи, нека узме по један лист оног локвања у уста, нека се обрне на леђа — вода ће га сама пренети. Старешине изидоше да нареде одступање.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Сваки цветак, камен, талас, лист са горе, Шуме у тој песми, и шапћу и струје; И моја се душа јасно у њој чује, Као неко тамно невидљиво море.
ОМОРИНА Препукла земља жедна вапи, Од Илин-дана огањ пржи; Корито речно празно зјапи, Једва се лист на грани држи. Ни дах да пусти шума не сме; Вече; зрак препун слепих миша; Жабокречина пуна песме...
И чујем, у мени лист за листом пада. СТРАХ Зашто волим тако све оно што мине, И радост, и боле? С каквом жељом тамном Ја лакомо слушам
и, налик на необуздани ритам из извора, у њеним прсима диже се и узбурка дуг и таман шум крви. И, као сиви лист тополе, Ева задрхта. ЧОВЕК На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Само што ми је нешто хладно по листовима. Гле! А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист? Та то је мртвац! Јао, јао! Не могу да вичем. Ма... ма... — Сине, окрени се на другу страну!
— Ах, опростите! — рекосмо обоје у један глас. Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст. — Молим, — рекох ја — иако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се
Африка
Лет им је најмање од по сто метара. С времена на време проплови између њих покоји снежно бели лист. Један морнар ми каже да је то од цвећа које цвета на обалама, четрдесет до педесет километара одавде.
Волим нарочито она чија су стабла извијена, а чије огромне круне на себи не носе ниједан лист. Види се да живе већ само по томе што су тако здрава и светла. Чим се уђе у савану мења се и становништво.
Поједино биле је само један огромни лист, као у времену када је мамут газио својом џиновском стопалом. Ако бих дигао камичак, овај би био или зуб какве
Црњански, Милош - Сеобе 2
Дизали су се у висину. Летели су у некој топлој месечини, и прелазили лако – као жут лист на ветру преко друма – планинске врхове у плаветнилу, изнад земље, која је остала, са својим брдима и шумама, у долини.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Француска је управа увела словеначки језик у наставу и подигла велики број школа; чак је излазио и један дневни лист на словеначком језику.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
) ИИИ АНТА, СПАСОЈЕ СПАСОЈЕ: Јеси ли га пронашао? АНТА: Јесам! Није он, знаш, сарадник кога листа или да има свој лист, па да га можеш лако наћи. СПАСОЈЕ: Него?
СПАСОЈЕ (понуди га руком да седне): Мислио сам да је то свеједно. ЂАКОВИЋ: Не, господине. Новинар је везан за лист, за уредника, за издавача, ја сам слободан, пишем кад хоћу и шта хоћу: брошуре, летке, памфлете и уопште такве ствари.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Грета је дремала очију упртих у мене. На сунцу су јој очи биле као две капи живе. Узех једини преостали лист хартије и подметнух јој га под нос. - Ево ти мог Фудбалера, Грета! - рекао сам, али се она није ни померила.
Звиждећи, тргом је ишао Атаман носећи у рукама лист хартије а на глави оно своје чудо од капе које га је покривало скоро преко очију.
Тада је први пут прекршила договор о нејављању и иза сандучета за писма Мита Попара је нашао испресавијан лист хартије.
свет испод коже реке био је нешто изванредно: слојеви смеђозелене воде кроз коју пролази сунце, нека рибица, неки лист а преко свега тога тишина густа и чулна, скоро опипљива. Осећао сам како ми се сви мишићи на телу опуштају.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Истина, лепа глава, лепо чело још, али до пола ћелав . . . па већ и беле косе виде се, прогрушане. Већ је мраз лист опрљио. Не хити му се више женити. Каже још да хоће, али сам не зна кад ће и како ће.
) — Женске новине (лист) дандy (денди, енг.) — кицош, помодар, фићфирић движимо и недвижимо имјеније (црквслов.) — покретно и непокретно
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Неке жене после порођаја узму мућак, метну га у лист тополе, закопају га и кажу: „Кад се ово јаје извело, тад и ја родила!
сте да Милану (или већ како му је име) поједете срде и главу; али је код њега Дона бајалица, која вас шаље у гору лист да пребројите, у море песак да премерите, у свет путове да пребројите. И кад се вратите, не можете му ништа учинити.
Ево једног примера успаванке-басме: „Мајка сина у ружи родила. Ружица га на лист дочекала. Ластавица пупак одрезала, Б’јела вила у свилу повила, а челица медом задојила.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
доносили воду у војничкој чутурици излажући се опасностима, куповали венце сувих смокава (једна смоква, један ловоров лист — боже, како је то мирисало!) и шумске јагоде у малим сепетима од храстове коре ?
– Заборавила си да су деца била мала... – Сад су велика, и сад ћу окренути други лист. Дошло је време да се и ја позабавим мало собом. Погледај ми само руке! Погледај ми, молим те, само руке!
Отац као да је исисавао последње сокове из овлажене чачкалице која му се попут клатна шетала с краја на крај усана. Лист зелене салате набоден на виљушку стајао је у жениној руци, тачно у висини стегнутих зуба девојчице.
Матавуљ, Симо - УСКОК
сточићу, тако да му је глава допирала до груди владичинијех; на кољенима му бијаше њекаква велика књига, на њој лист хартије и дивит, у руци држаше гушчје перо; на лицу му се огледаше велика помња, јер, уз гусларево пјевање, владика му
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У време када је Горњи Милановац био развијен привредни и издавачки центар, у граду је излазио лист за мању децу Зека.
И у Шумадији се неко досетио да зечју љупкост искористи у комерцијалне сврхе; и поред привлачног назива, ја на тај лист нисам обраћао пажњу. Новембра 1978.
игре са речима и стварима Лукићу је у суштини стран, а кад га опонаша, проналази прилично јевтине ефекте: Паде жути лист на ревер од капута, задржа се и прошапута: -Ја сам Француз Пјер.
Ставих жути лист у рупицу на реверу и рекох: -Ово је место за француског Перу. Зашто се овај лист зове Пјер, зашто је Француз, то
Ставих жути лист у рупицу на реверу и рекох: -Ово је место за француског Перу. Зашто се овај лист зове Пјер, зашто је Француз, то ни на рационалном ни на ирационалном плану нема никаквог значаја ни поетског смисла.
Присуство у уређивачком одбору схватио сам као могућност да му још једном, помогнем. Само је он тачно знао какав лист жели да оствари. Ми, сауредници, трудили смо се да дослутимо његове замисли.
собичку на Тргу Маркса и Енгелса, телефонирао сликарима и писцима, напућивао их и надахњивао, дисао са листом и за лист.
ОНО ШТО НИКАД ЗАБОРАВИТИ НЕЋУ Будимпештански дечји лист Пајташ, у сарадњи са омладинском организацијом, спровео је под наведеним насловом међународни дечји конкурс; тема је
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Примјера има доста у историји. Вама ваљда није познато опредјеленије амазонкиња. МИЛЧИКА: Шнајдер Лист најбоље прави такве аљине. ЗЕЛЕНИЋКА: Кројач Лист... да, но историја амазонкиња покривена је тавнилом древности.
МИЛЧИКА: Шнајдер Лист најбоље прави такве аљине. ЗЕЛЕНИЋКА: Кројач Лист... да, но историја амазонкиња покривена је тавнилом древности. Оне су носиле оружије и ишле у бој, као сваки војник.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
грчки штампар и патриот у Бечу Маркидес Пуљо, у друштву са неколико српских трговаца у Бечу, кренуо је први српски лист Сербскïя повседневныя новины, који се доцније краће звао Сербскія новины.
трговаца у Бечу, кренуо је први српски лист Сербскïя повседневныя новины, који се доцније краће звао Сербскія новины. Лист, који је излазио два пута недељно, имао је сасвим информативан карактер; то је у ствари био политички билтен, у коме
информативан карактер; то је у ствари био политички билтен, у коме се мало говорило о специјално српским стварима. Лист је иначе био писан рускословенским језиком и штампан црквеним словима.
на бечке информативне политичке листове, и највише говориле о спољњој политици и доносиле извештаје са бојнога поља. Лист је био писан бољим, народнијим језиком но Сербскія новины, штампан је био грађанском азбуком и више се освртао на
Претплатника је имао мало, до 190, и то махом по угарским варошима где је било српскога света, и лист је био у сталним новчаним неприликама.
године. И тек 1813. јавља се нов српски лист. СРПСКОСЛОВЕНСКИ ПИСЦИ Последњи изданци старе српске књижевности допиру до самога краја XВИИИ века.
То је постао освештан језик цркве, и још у половини XИX века намеравао је патријарх Јосиф Рајачић да крене црквени лист на рускословенском.
По садржају то је био сасвим модеран часопис, за поуку и забаву, у стиху и прози, са прегледом нових књига српских. Лист је био уређен по угледу на Ежемъсячныя Сочинения, »први учено-књижевни часопис у Русији«, који је од 1755.
није било више од три основне школе, о обнављању Велике школе и Богословије није могло бити ни говора, једини српски лист тога времена, бечке Новине сербске ишао је у целој земљи свега у 5 примерака. Још 1827.
су најзнатнији били Вѣстникъ, прво у Пешти, потом у Новом Саду и Карловцима, и Напредак у Карловцима и Земуну, први лист штампан новим правописом.
Од 1856. до 1858. уређивао је у Земуну часопис Подунавку, а 1858, у друштву са Владимиром Вујићем, покренуо је »лист за распрострањавање полезних знања«, Родолюбацъ. Умро је у Београду 1. јануара 1888.
1870—1872. уређивао је политички лист Народ у Новом Саду, а 1873. постао је адвокат у Осеку.68 1884. преселио се у Земун, где је остао до смрти, 16.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Оде лето и омара, Лишће жути, пада магла, Север душе, лист обара, Већ и зима силно нагла. Ал' и зима оде љута, Смеју с' доли и планине, А наш путник јоште лута Тамо, амо
38. Ја гледа онде цвеће отпаднуто, По њим је зефир играјућ се душкô, Разасипајућ веће разасуто, А лист је гоњени претужно шушкô.
Не могу њему да сагледам лица, Јер и њег' зави дуга кабаница. Сад нешто беше, он стаде, ослушну, Ал' виде опет да лист само шушну, Још друму упре те немирне очи, Два-три пут онда тамо-амо крочи. Ал' ко је, пусти? Он чека, ал' кога?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ах, да знаш, драги, како те жељно чекам? Како ми сва снага трепти кô лист на гори... Ах!“... Мати умуче. Она се нагнула к њој, ручицом јој запушила уста, а, од стида сва зажарена и уздрхтала,
Знам: како су га мртвога окупали, у ново обукли, испружили, вилице му везали, а на уста му метнули зелен лист, да му не иде пена.
Само онај зелени лист на устима ме чудно и неугодно дираше ... А иначе ништа није било чега сам се ја толико плашио. Ни запевка, ни нарицање.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
свака врста, свака сећа реч на онога јунака јагањастог што умртви свој живот бесмртни да њим оживи гроб. Преврнем лист, преврнем и други, пред очима ми главе пролазе кô лубање коштане мртвачке; сад ево већ „откровенију” ред.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
је он био приправио, међутим орлетица зину још једанпут, а Марко не имајући што да јој баци, брже боље зграби за свој лист, искипе га цијелога и баци јој у кљун, а при том од велике муке и бола учини кроз стиснуте зубе м-м.
Он сад кад видје да не може затајити, покаже јој свој лист од ноге. А она кад видје искинут сав лист, пљуну одмах на рану, и лист опет као и био.
Он сад кад видје да не може затајити, покаже јој свој лист од ноге. А она кад видје искинут сав лист, пљуну одмах на рану, и лист опет као и био.
А она кад видје искинут сав лист, пљуну одмах на рану, и лист опет као и био. Ту се сад наш Марко опрости с орлетицом, и оде да тражи своје лијепе побратиме.
Купус, мој брате, посаде и овај све растијаше више и развијаше свој лист, док се и главице укажу. Видећи ово ђаво мишљаше: „Кад је оволика чвонта на земљи, то колика мора бити у земљи!
13. Ђорђе Којанов Стефановић: Српске народне приповедке, Нови Сад 1871. 14. Босанска вила — лист за забаву, поуку и књижевност — уредник Никола Т.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СТЕВАН: Оћу ли ићи за чоу, милостиви господине? ТРИФИЋ: Охо, Стеване, чекај да видимо да се лист не преврне! СТЕВАН: Истина, кажу људи, курјак длаку мења, а ћуд нигда, а жена мужа мења а нарав ретко.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Дан само међу данима, а ипак Друкчији, као бели лист у књизи; Прекид у тексту. Одмориште. Липа Грезне у жуто, црвени се шипак, А сви дохвати подједнако близи Или далеки,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Нешто тако. — Хајде да те интервјуишем! — предложих себи у огледало. — За који лист? Мислим, не желим да се моје име повлачи којекуда ...
Увукла сам у своју стару писаћу машину марке „Адлер“, наслеђену од покојног деда Гаврила, чист лист хартије и почела полако да куцам. Када је ствар била завршена, пружила сам му лист и устала од стола.
Када је ствар била завршена, пружила сам му лист и устала од стола. „Мењам свој властити (зло) употребљени живот, фамилију, републику и државу за нешто повољније.
Приметих сасвим случајно да ме прати у стопу. Није ми промакло да је више пута на брзака склањао неки књижевни лист када бих изненада наишла. Понекад је читао чак и француске новине помажући се малим џепним речником.
— Лечење ће потрајати мало дуже ... рече доктор Манџука, испустивши велику мрљу мастила из свог налив-пера на чист лист хартије. Затим је пресавио лист напола, а онда га нагло растворио и гурнуо према мени. — Шта је сад па то?
рече доктор Манџука, испустивши велику мрљу мастила из свог налив-пера на чист лист хартије. Затим је пресавио лист напола, а онда га нагло растворио и гурнуо према мени. — Шта је сад па то? — Роршахов тест — одврати.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Живо, руко, шарај слово, сентандрејско крепи коло! У пређу се сплео сновач: Бреме, Виљан, лист с Липове, те Илочац. (Тече орач шуми рало.) Ко ме зове са линије Будмир - Мохач?
Урнебесак: грозд-пијанка. Зри сећањем шљива ранка. Стањује се лоза иста: лист најави - не пролиста. Клецне Црква у колену: разапне се мрак о трему. Сентандреја - Васа Решпект.
У павит и зимзелен крут, у бршљан-вреже, куд плови њезин лабуд жут, слегла се самрт: па сувим звуком брсти лист и хладолеже лелуја срмом шумора, што тек је нацрт и бледа сенка шумљења које кроз бетон ледено лецне, згроми све:
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Лист обрнеш, опет нове чини: „Вјечно вјеран бићу Ангелини!“ Година се за годином ниже, ничу нова обећања света, док одј
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Дрвета која се примећују или не преко дана док људи живе крај њих, сада живе свој пуни, интегрални живот. Сваки лист има слепи напор да се одвоји од суседних листова како би што потпуније дисао.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
мном поток вије се и краде К'о сјајна пруга, светао и чист, И баца искре на гранчице младе, На шарен цветак, на зелени лист. Уокруг мене тишина је само, Кроз брсно грање бледи месец сја — Ја блудим даље... Ал' куда? и камо?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Окреће се лист на нечиткој књизи, цркве се најеже, жене се стежу, шкољке, но војска је кнежева мекша но пиктије и клизи преко
и хвала књизи што се са собом воли у дубини али дубина нигде није на своје дно пала него се отвара и сваки лист за себе пламти и говори свако је хваљење себи хвала најбоља је реч што је на својој граници стала и ћути Како
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Био је топал јесењи дан. Повремено зашуми сухо храстово лишће и ветар нанесе понеки лист, који се скотрља са ивице рова.
Једино је случајно остао неповређен нишанџија. Двојицу су већ однели код првог топа. Једноме је разнесен цео лист на нози, а другом је преломљена рука. Темпирач је издахнуо. Командир скиде капу, а и ми остали.
У мени је нешто навирало... ободох коња и стигох га. Сјахао сам, онда извадио нотес, и пред њим исцепах лист. Затим, пружајући му руку: — Друже, ми се данас нисмо срели...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Одговара из бостана када: “Што је небо — да ли је лист артије, Што је гора — да су калемови, Што је море — да је црн мурећеп, Пак да пишем три године дана, Не би моји
“ 213. Мушка глава и шушњата грана — Удри граном по зеленој трави, Лист отпаде, а грана остаде; Онаква је вјера у јунака. Док пољуби — узећу те, драга! Кад пољуби — док упитам баба!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СОФИЈА: Некога боли глава — ти му даш семе горушице, цвет камилице, мајчину душицу! Има падавицу — даш му лист кантариона, корен божура! Има болесну крв — даш му корен љубичице, лист кадуље!
Има падавицу — даш му лист кантариона, корен божура! Има болесну крв — даш му корен љубичице, лист кадуље! На убоје и чиреве стављаш боквицу, је ли тако? ДРОБАЦ: Боквицу. СОФИЈА: За жутицу береш раставић и смиљ!
ДРОБАЦ: Боквицу. СОФИЈА: За жутицу береш раставић и смиљ! Ко има срдобољу — даш му гороцвет, копитњак, орахов лист! Плаво, љубичасто, жуто, бело, црвено, златно, рецкасто... целог лета и јесени по планинама береш лековито биље...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
О само је тужан човек чист, слободан, нежан и драг, ко звоно у пољу, и благ ко цвркут тица, и увео лист. Дижите очи мрачне, ко бунтовне буктиње зрачне пободене у дубоке црне колутове. Ви сте моја буна.
У Богу је ведро. У нас, све се сневесели и, као што јесен не зна сваки свој свео лист, умрећу због Сербие, а нисмо се ни срели. Да ли је то иста моћ, која све расипа и разлије?
У Риму. Париска штампа је то малициозно признала. Код нас, ни један лист није имао појма о улози Италије, прошле недеље. Све што се коментарисало, беше Бријанова изјава.
Стаја у којој га је држао била је много скупа, а никако није долазио до „славе“. Лист за женску моду, Вогуе, донео је слику скулптуре, о којој каже да представља Краљевића Марка „чехословачког“ народног
породицу кад је отишао у интернацију, и како је хрватски књижевник Огризовић успео да га наговори да дâ неку причу за лист који је, де фацтоо, припадао окупатору (Белградер Зеитунг.
А кад ми сломе душу, копље, руку и ногу, Тебе, Тебе, знам да не могу, не могу. ЖИВОТ људски, и хрт, свео лист, галеб, срна, и Месец на пучини, привиђају ми се, на крају, ко сан, као и смрт једног по једног глумца нашег позоришта.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
“ Владин лист, опет, учтиво демантује те гласове овако: „Глупави опозициони листови, у својој шашавости, измишљају разне неистине и
— Па сте опет страдали? — Не, повукао сам се с политичког пола. Додуше, у почетку сам помагао наш политички лист новцем, али нисам ишао на гласање, нити се јаче истицао у политици. Од мене је доста и то. Други нису ни толико чинили.
па, богами, ако и то не помогне, онда бисмо, разуме се, морали брзо, не губећи ни часа, покренути родољубиви лист са искључиво патриотском тенденцијом, и у таквом једном листу осудили бисмо читав низ оштрих, па чак и заједљивих
Док, једва једном, објавише владини листови (влада увек има по неколико листова, управо сваки министар свој лист — један, или два) да је влада довела до краја преговоре са страном једном групом, и да су резултати врло повољни.
— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре. Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.
Не може то овако више. А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе. Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе.
— Диже фабрику? — Будала! Он и фабрика!... Е, то ће тек бити фабрика. Којешта! — Марко покреће лист — кажете му. — Марко покреће лист!?... Будала! Као да га не знам!.. Којешта! Марко и лист!
— Будала! Он и фабрика!... Е, то ће тек бити фабрика. Којешта! — Марко покреће лист — кажете му. — Марко покреће лист!?... Будала! Као да га не знам!.. Којешта! Марко и лист! О, што ме луге којекакви лудаци! Нико за њега не вреди.
Којешта! — Марко покреће лист — кажете му. — Марко покреће лист!?... Будала! Као да га не знам!.. Којешта! Марко и лист! О, што ме луге којекакви лудаци! Нико за њега не вреди.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старешину. Торба обешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун »сока«.
њива је моја и не дам ником да приђе ту. Излази, чича! Викну Спасоје, а кошуља на њему задрхта к’о лист на јасици. Беше позеленио и дошао, што веле, ван себе од љутине.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. У кафани је било десет до дванаест столова. И они су сви у добром стању, сви обојени.
Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. У кафани је било десет до дванаест столова. И они су сви у добром стању, сви обојени.
ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако.
Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних
Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Пред зору, у савани, шта се може видети Испод зеленог месеца, што као лист гори? — Једна црвена птица полагано кроз гране лети, Можда је то сунце које корача ка зори.
пуж вукао се За росе, за росе, А спавао испод грана За дана, за дана; Теглио је ноге босе За росе, за росе; Млад лист му је био храна За дана, за дана; Шуњао се кроз откосе За росе, за росе; Спавао је попут бана За дана, за дана;
ПЕРШУН Када загризем лист першуна, Душа ми постане пуна, препуна. — Бризну, из рецкаве ове травчице, Мирисне тачкице, слане варнице ...
СУНЦЕ РУЧА Прво је питање: шта сунце руча Када се попне до највиших кућа, Кад ситно затрепти сваки лист у гори, Од силног горења Кад сунце изгори?
Кад лист се на плочнику заврти као чигра, Када промаја дуне низ стазе праве и бочне, (Ветар кад стане с пустим сенкама да се
Па и ти Кад ти поветарац, с пролећа, заћарлија у коси, Шта си друго, до лист, којег година носи... СТОРИЈЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ ЖАЛОПОЈКЕ СРЕДЊОВЕКОВНОГ ДВОРСКОГ ПЕСНИКА
А шта ли би Бетовен, Моцарт, Лист или Брамс о Карађорђу мислили? И да ли би у неком хану покрај Мораве Разменили мисли, поклоне и поздраве?
Одложим рукопис, узмем чист лист хартије, и почнем измишљати шта се десило са Цицом. Са последњим стихом, и девојчица се појави на вратима.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Осетим каткад тајни лет Кроз ноћ, док ћути вир; Стресе се лист и стресе цвет, Па опет влада мир. То роса, тихо као сен, Пада на лист и цвет, И блага ноћ за један трен Освежи цео
То роса, тихо као сен, Пада на лист и цвет, И блага ноћ за један трен Освежи цео свет. И ја осећам у тај сат, Тајанствен, црн, и глух, Док као нежни,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Али све прође, простије но када Лист ових бреза, у дубоку јесен, За неколико тренутака пада, И бива жут, и труо, и однесен.
Тада су један цвет на путу И миран поглед мутна ока, Сенка дрвéта, лист у куту, Уздах, ил’ осмех, ноћ дубока, Дизали често силне, веће Шумове туге, бола, среће У мојим груд’ма...
Свеједно да ли је то један лист свео Спомена што кида смрти ветар зао, Или се то руши један идол цео Обожаван, што је у прашину пао.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Млати језиком као плиска репом. Мути као риба по плиткој води. Мучи се као црв. Навалили као гусеница на лист. Напали на трешње као чавке ка смреку. На страну реве као козји рог. Обилази као мачак око вруће каше.
бежећи с Христом од Јевреја, уђе у неку честу да се сакрије; али је међу дрвећем било неколико јасика, у којих је лист тако трептао да се она није ту могла склонити.
“ 2 Мајка сина у ружи родила, Ружица га на лист дочекала Ластавица пупак одрезала, Бела вила у свилу повила, А челица медом задојила.
Уроци ти под ногама били Као коњу плоче све четири! 3 Мајка Јова у ружи родила, Ружица га на лист дочекала, Бела вила у свилу повила, А пчелица медом задојила, Ластавица крилом покривала: Нек је румен к’о ружа
Да бог да, моја кћерце, да ти креши и реуши (тј. расте и напредује) свака твоја работа, како вода о Божићу, а лист и трава о Ђурђеву-дне! И да ти сваки твој брат и пријатељ завиди па добро!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Купус, мој | брате, посаде и овај све растијаше више и развијаше свој лист, док се и главице укажу. Видећи ово ђаво мишљаше: кад је оволика чвонта на земљи, то колика мора бити у земљи, па се
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Моја је жеља у ово време сва у том состојала се да јошт који лист на мојем матерњем језику издам. Сâм сам по себи судио како би мени у мојеј младости не токмо полезно, но и мило било
музâ парука — перика парусија — највећи поклон манастиру пасажир —— путник пасапорат — паспорт, пасош, путни ЛИСТ патента — повеља, потврда Патмо — Патмос патрон — заштитник паче — утолико више, чак пеније — певање пентикостар
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сви повукоше душу у се, те се чуло како млаз шиче. „Вра-Наћвар“ утолико извадио њеки лист, па стаде читати. Чагљина примивши од снахе пун бардак, устаде и скиде капу. Сви поустајаше и поскидаше капе.
— А збиља, ко је дакле написâ тај лепорат? — Ово је проста картина! — рече Бакоња развивши лист неписане хартије. — О Исусе слатки, има ли још ко овакога дитета!?
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О где су врата? Где је спас? То тонеш већ у тупи сан. Срце тек шушка ко суви лист. Зар никуд побећи у овај дан? ТВРЂАВА Тврђаво моја, главо, где рај дотрајава, Круни се твој камен и у прах
Уморан од посла — већ, а тек — свиће! Од росе — земља се за ноге лепи, пуши. Ја дижем пали лист: у руци — пуца! Сунце о врата брда сјајем куца. (Стид му у млад руј боји чело, уши.
Нек место песме, из твог полумрака Гледа са стола празан лист из свеске И пепељара пуна опушака. ПРАЗНИНА Разбежале се речи све из мене: Као од бата неког кад за часак Нестану
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А иза облака небо је пуно звезда. За даљине и Бога Ђорђе Катић, трговац, исто је што и лист у шуми. Исто што и кокошка. Кртица. И све ће бити исто. Само ће у његовом кревету други с њом да спава.
године, недељу дана пре но што су се срели: две заседе су пуцале на њега и убиле коња под њим, њему су само окрзнули лист на левој нози, добро се сећа, Вукашин га је уплашено гледао, и рука му је дрхтала, он је знао због чега и смешкао се
И рекао јој: „Нећеш да ми подвалиш!“ „Зар не видиш?“ насртала је, широка и јака, а он се одмицао од ње и, као сув лист дувана, припијао уз даску кревета.
Не растура више на изборе, не троши на политику. Ради и чува само за унука, њу пазе као лист капљицу росе. И Вукашин јој написао писмо, њој лично, много је поздравља, жели здравље братанцу, и господске играчке
Вукашин на њему види исту кратку браду, тамну, која га је увек подсећала на купинов лист прикачен да скрије лоптицу подваљка, види и прљав кожух, онај исти кожух који је професор имао и када га је Аћим довео
“ И роди сина, после годину-две опет сина, и њу ти у кући почеше да чувају као лист росу.“ „Лажеш. Тако стара, а лажеш“... „Дете има само мајку.
Немо се моли Богу и заклиње... На столици дими лампа и шара таваницу. Димом обешен о таваницу, њише се велики лист сенке. Ђорђе клечи уз постељу. Камен у старом гробљу. Изврнута шубара у барици петролеја, који се црни као крв у сенци.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
РЕКА 7 ВРАПЧЕВ ДАР 9 ЗАЧАРАНИ ЧИЧАК 13 ТАТАГИНА ДЕЦА 16 ЗВЕЗДАНОВА ТАЈНА 20 ПЛАЧКО И СМЕЈАЧКО 26 ЈАСЕНОВ ЛИСТ 29 ЗЛАТНА КРАБА 30 ЛОКВИН ЦВЕТ 34 ТАШКО ОРАШКО 36 ТАЛАС И СТЕНА 40 ВОДЕНИ ЦВЕТ 43 ГАЛЕБОВА СТЕНА 44 3ЕМЉА
Ти дечаци су једнако високи, једнако смеђи, али један се стално мршти, а други не престаје да се смешка. ЈАСЕНОВ ЛИСТ Треперио на грани лист јасена, смејао се и певао: — Најзеленији сам, најлепши! Нико ми није раван.
ЈАСЕНОВ ЛИСТ Треперио на грани лист јасена, смејао се и певао: — Најзеленији сам, најлепши! Нико ми није раван. Али и друго лишће било је зелено, сва
и друго лишће било је зелено, сва шума била је зелена, изузев лишћа брезе које је већ добијало златасту јесењу боју. Лист јасена поверова да с брезом нешто није у реду. »Бити жут Док су у шуми сви зелени — сумњиво је и крајње недолично.
Требало би припазити на њу, видети шта смера, шта хоће!« Лист јасена подозриво ослушну шта међу собом шуми брезино лишће, али оно је шумило исто што и остала зелена браћа и на исти
У недоумици, јасенов лист одлучи да се обрати за савет најстаријој грани, али грана није имала времена за приче. Наилазила је јесен и она се за
Наилазила је јесен и она се за њу убрзано припремала. Лист тада одлучи да приупита сунчану зраку. Али мала луталица није хтела ни да застане.
Али мала луталица није хтела ни да застане. Брже од лишћа откидали су се дани, лист је треперио на ветру, смејао се и певао: — Најзеленији сам, најлепши, нико ми није раван!
Зар и ови око мене нису лагани и жути, сви жути?« Лист јасена подиже поглед увис и постиђено саже главу. Високо горе, на већ оголелој грани, један једини лист зеленио се и
« Лист јасена подиже поглед увис и постиђено саже главу. Високо горе, на већ оголелој грани, један једини лист зеленио се и певао: — Најзеленији сам, најлепши, нико ми није раван!
— Липа је за бабе! — држећи ножић у левој, а пањић придржавајући патрљком десне руке поче резбарити. Док би лист на земљу пао, десница му је била сва у посекотинама, али он не напусти започети посао, нити дозволи мајци да му
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
свака врста, свака сећа реч На онога јунака јагњастог Што умртви свој живот бесмртни, Да њим оживи гроб! Преврнем лист, преврнем и други: Пред очима ми главе пролазе, К'о лубање коштане мртвачке. Сад ево већ „откровенију“ ред.
Кандило и сад пред иконом тиња, И сад је позно предбожићње доба; Ал' глуха јама сад је моја соба, А ја лист свео под бјелином иња. Узалуд чекам... У нијемој сјени Никога нема. Сам, к'о камен, ћутим.
Вера у успех, успех је пола. Слободе прстен ко на руци носи, Тај већ је јачи него сила хола, И церов лист му већ цвета у коси, Верујте прво, и стисните пести, Па онда трести, трести!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Значи да је тај архивски лист извађен из једног другог завежљаја архиве и погрешно убачен у овај свежањ“. „Сасвим тако!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Бога ти љубим, дођем ја тако кући љут, а она само трепће. Трепери као лист, што рекао Бура Јакшић, наш највећи песник, а био је учитељ. Кажем ти, нема то код мене.
Имам, каже он, комшија, дуван, али ни лист папир немам, баш сам папир од тебе ’тео да тражим. Ево, кажем ја, комшија, папир, ама ватре немам, а ти, вели, како са
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
који му изриче смртну казну, али слика дједа у спаваћици што пред лицем бизантинске иконице палцем десне ноге чеше лист лијеве, не заборавља се никада.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
За тренутак сви ућуташе, посматрајући како Ђурица невештим прстима одваја један по један лист папира. И сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту, као да и њега
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
је он био приправио, међутим орлетица зину још једанпут, а Марко, не имајући што да јој баци, брже-боље зграби за свој лист, искине га цијелога и баци јој у кљун, а при томе од велике муке и бола учини кроз стиснуте зубе м-м.
Он сада кад видје да не може затајити, покаже јој свој лист од ноге. А она, кад видје искинут сав лист, пљуну одмах на рану, и лист опет као и био.
Он сада кад видје да не може затајити, покаже јој свој лист од ноге. А она, кад видје искинут сав лист, пљуну одмах на рану, и лист опет као и био.
А она, кад видје искинут сав лист, пљуну одмах на рану, и лист опет као и био. Ту се сад наш Марко опрости с орлетицом, и оде да тражи своје лијепе побратиме.
И тако буде. Купус, мој брате, посаде и овај све растијаше више и развијаше свој лист, док се и главице укажу. Видећи ово ђаво мишљаше: „Кад је оволика чвонта на земљи то колика мора бити у земљи!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
И тада се зарекох да овај лист нећу читати све док председникова слика не нестане са његове уводне стране. Билхарц није разумео да сам се ја дивио
упућеним свом драгом студенту Херцу, честитао немачкој науци на великој срећи што је додала још један ”диван ловоров лист свом победничком венцу.” Ово одушевљење ускоро је преплавило све лабораторије за физику у свету.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Па ипак, кад је у Приштини покренут лист Јединство, с културним додатком, па часопис Стремљења, све до оснивања Филозофског факултета, почели су се објављивати
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Ал' гледајте, молим вас, да испадне лепо. Највише ми је, знате, стало до тога, ако потражи који страни лист моју фотографију, па да буде лепо. Знате како је то за иностранство!...
А је ли, бога ти, Рако, знаш ли ти зашто госпођа купује тако много данашњих новина, и то све овај исти лист? РАКА: Знам, дабоме! АНКА: Зашто? РАКА: Изгрдили су је у новинама, па хоће да их купи све да не би свет читао.
ЖИВКА: Па дабоме, кад у овој земљи нема закона. Била сам код управника вароши да забрани лист, па каже: не може по закону о штампи. Ама, како то, молим вас, зар може бити закона по коме полиција нема власти?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И што сам чуо беше срцу ми утеха И желео сам раду твоме успеха. Чуо сам да си кренô најлепших жеља лист И да је здрав и снажан и светао и чист, — Добацит’ га не мога ти пред она мога вид, Јер висок ли је, брале, хинески
Стоји стабло, стоји Српство, Мајка сваком листу — сину; Најсвежији лист му трепну Па одлете у даљину. Ти нам, Тесла, ти врличе, Оде летом јаче струје У далеку Колумбију Да ти умље
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
сам одболово ал топли хлеб твог имена још мрвим птицо међу пределима, Стражилово земљо преко мога заспалог ума док лист по лист умире шума Дете сакривено у једном пољупцу пати сутра рођено.
топли хлеб твог имена још мрвим птицо међу пределима, Стражилово земљо преко мога заспалог ума док лист по лист умире шума Дете сакривено у једном пољупцу пати сутра рођено.
Ах, надо коју врисак зна изрећи, Тескоба и грижа, пре но мир у срећи, Слаби смо и ломни као лист лискуна И не усуђујемо се да будемо друкчији. Преселили смо цвеће под реп змији, А ипак нам је душа наде пуна.
Петровић, Растко - АФРИКА
Лет им је најмање од по сто метара. С времена на време проплови између њих покоји снежно бели лист. Један морнар ми каже да је то од цвећа које цвета на обалама, четрдесет до педесет километара одавде.
Волим нарочито она чија су стабла извијена, а чије огромне круне на себи не носе ниједан лист. Види се да живе већ само по томе што су тако здрава и светла. Чим се уђе у савану мења се и становништво.
Поједино биле је само један огромни лист, као у времену када је мамут газио својом џиновском стопалом. Ако бих дигао камичак, овај би био или зуб какве
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Он ме погледа, уздану и рече загушљивим гласом: — Свеједно, мени је сад све свеједно. Комаров откиде лист из своје бележнице, написа на њему нешто и даде ми да преведем.
Кирилов ми притрча, дрхтао је од раздражења као јасиков лист сви смо дрхтали; просто це тпецао сваки кончић живаца у нама; крв насела на очи, уста це запекла.
на нас дрвље и камење, називајући нас »комунцима,« »Адамовцима,« »безгаћницима« и сваким чудом, наједанпут сад окрете лист и поче либералима, како це конзервативци у »крајњем случају« могу удружити са радикалцима, па ће онда бити од либерала
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Лука прекиде ову тишину. — Што пљујеш толико у прсте кад преврћеш лист? — То су моје ствари — одговара Војин мрзовољно — Простак! — рече Лука више за себе и ућута.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пет-шест сјајних соба, Ложу и батар, И што гардероба Захтева к’о чар; Од књига је кохбух Најзнатнији лист, Кад постане трбух Обер-моралист.
88, стр. 103—5. Стих 3. строфе ВИИ је непотпун у једином сачуваном рукопису, пошто је први лист Аврама Милетића песмарице (на којем је песма забележена) веома оштећен и делимично нечитљив. ТИСА СЕ МУТИ... (стр.
прошлога столећа најбоље показује случај Николе Боројевића, који је у песми Огледало садашњости, Серпски народни лист од 22.
у Загреб послао, онако исто и мислио и чувствовао, како год што од оног времена, то јест од како сам Серпски народни лист, Серпски љетопис и књиге Мушицкога читати почео, у кругу просвештени никако другчије него непосредствено серпски
Поред кошнице седило је такође дете, Народни лист, а поред њега девојчица звездом на глави украшена, котарчицу цвећа и Даницу загребачку у рукама имајући.
Ту су први пут код нас песму Србљина (види С. нар. лист 1840. г., число 28) певали, а на г. парохово предложеније закључили да сваки једноплеменик наш у друштву српском
његову песму Вечерња шетња, Серпски народни лист од 19. септембра 1846, ч. 36, стр. 281а; затим, Туговање за Србијом, исти лист од 2. марта 1847, ч. 9, стр. 65.
септембра 1846, ч. 36, стр. 281а; затим, Туговање за Србијом, исти лист од 2. марта 1847, ч. 9, стр. 65. И форма ових двеју песама важна је ради правилне анализе Змајева Пролетњег јутра.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ах, боже мој!.... јест, ја сам лист!... Ил’ нисам? Не... ја сам стари бор... А моја деца грање лиснато — Кнез Ђурђе вихар беше ужасни — Па се са муњом
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Младост неће доћи више с венцем ружа, Гробар брзо блатна затегнуће ужа И кô предзнак пашће лист свео и мрк. Сунце мучно бије кроз облака слој, Развејава бура расцветани бадем, А ја залуд мирис, залуд сунца
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Остају у гори од пролећа до јесени ("Отишли су о Ђурђеву данку,/ Остали су до Митрова данка,/ Лист опаде, а снијег западе").
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
МИРОВАЊЕ ДРВЕЋА Све боли. Мили друзи, рад мене мирујете. Трепетом не озледи ме ни лист. Тихо и тише, умин из рана оваплоти ме у реч. Целивам стабла, браћу моју редом, милујем ожиљке нежно.
И кад умиру дрвета, ни туга ни опомена, те сухи лист чудно тишином омилује патнику чело. ГРОБНОЈ Ох, то је, отежава нога. Гробом пјан.
Воњи на мирис, мирису на воњ. И замиришу ли, биљко, трулежи дах то је из тебе, на стабљику на лист. XИВ И то па то, и све то. На кужне међе пречиста буде, кад стала. Нечисти кап чедно се откинула и пала.
Аи, да смешне работе, Бан ја, унук ми црв! Пст. Грицка Белу из утробе. То ти је, ћеро, кад ’оћеш да си дудов лист, Дођите на лору с јесени, биће свиле. Нина ми нина, спи, Бела, Спи, не буди се, вребају.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
), отока (облог од куваног лишћа од б. »који не гледа у море«, ЗНЖОЈС, 9, 45), опекотине (бобице и лист, Г3М, 1. с. 350), живе ране и занемарене ране уопште (ЖСС, 270; ГЗМ, 4, 140); сок од б.
л. у комовици пије се од водене болести (СЕЗ, 13, 376); такође и теј од л. корена (ГЗМ, 4, 153). Осушен л. лист, попијен у води, изазваће менструацију (ЖСС, 187). Сок од в. л.
Сок од в. л. лек је од увобоље (СЕЗ, 40, 231); помешан с медом, лек за јаштерице у устима (ГЗМ, 4, 153). Лист намазан медом привија се на ране (ібид.). ВИЊАГА Wеін (wілдер) <рагтхеносіѕѕуѕ>. Вињага.
Г., стуцан на камену који се не помера, чини саставни део мелема који се, уз басму, привија на пришт (ЖСС, 263). Лист од г., и корен од маслачка, у ракији, лек је од грознице (СЕЗ, 17, 1911, 558).
Девојке, ако желе да их момци воле, треба да медом намажу лист од г. и носе га уза се (БВ, 11, 1896, 249). Г. се често спомиње у свадбеним и љубавним песмама, и то увек метафорички
цвета је лек од грудних болести (ГЗМ, 4, 167; БВ, 16, 1901, 280; ЗНЖОЈС, 11, 50), и главобоље (ЖСС, 314; ГЗМ, 4, 167); лист се употребљује против главобоље (ЖСС, 316) и од њега се прави мелем за рану (ГЗМ, 20, 1908, 345); семе у белом вину
Јаглика, јагорчевина, кључарица, овчица, прамалиће, сунашце (Шулек; Софрић, 117). Лист од ј. привија се на чир (ЖСС, 264). ЈАГОДА Ердбеере (фрагаріа веѕца). Јагода. Реч је прасловенска.
К. је лек од русе (кожна болест, са бубуљицама које се проваљују, ЖСС, 269); стомачних болести (лист к., СЕ3, 13, 1909, 378; ГЗМ, 4, 148); водене болести, грчева у материци, повраћања, запаљења очију (ГЗМ, 4, 148).
Купинин корен употребљује се против срдобоље (ЖСС, 311), и болова у прсима (ГЗМ, 6, 801); лист се употребљава против срдобоље (Беговић, 247), стомачних болова (СЕЗ, 13, 378), и болести ува (Софрић, 144).
доста ограничену примену. Утуцано семе је лек од русе (ЖСС, 270), гујавица и грчева у стомаку (ГЗМ, 4, 151); лист се меће на ране које се гноје (ГЗМ, 12, 1900, 150), на изгоретине (СЕЗ, 16, 429), на место оболело од црвеног ветра
коризмени, »да их не би гује уједале« (ібідем); бели лук, који се меће на рану од змијиног уједа, треба ставити на к. лист (ЗНЖОЈС, 14, 112). ЛАЗАРИЦА Сцхарбоцкѕкраут (цоцхлеаріа оффіціналіѕ). Лазарица. Прашак од л.
Мртва коприва. При врачањима у корист стоке о Ђурђевдану, чобанин меће у торбу где је била панспермија бели лук, лист м. к., и влакно с леђа најстаријег овна (СЕЗ, 19, 51).
Ћипико, Иво - Пауци
Раде се наједном трже, вели јој: . — Што дрхтиш испод руке ми као лист на трепетљици? — а глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвања једро, одјелито. — Мило ми је!
помало увуче се у друштва и породице, а откад по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и нашавши у њему имена дароватеља што приложише коју круну на корист тих новина, пошаље и он свој допринос.
Глава му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди. Хтједе да јој све рече. Овај лист имао је да навијести његову силну љубав, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу собом морских
и шиљаше му свој врели поздрав. Чим је стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане поезије. Доби одмјерен одговор (она му је увијек пријатељски писала).
И раставши се са градом, са собом у памети однесе оно јутро кад му стиже лист из Америке. Јуре му укратко писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Шта ту има више да се каже? Окрени бели неисписани лист и почни из почетка као да никад ништа ниси написао и као да тек сад учиш слова.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
мном поток вије се и краде Кô сјајна пруга, светао и чист, И баца искре на гранчице младе, На шарен цветак, на зелени лист. Уокруг мене тишина је само, Кроз брсно грање бледи месец сја Ја блудим даље... Ал' куда? и камо?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Те су плочице први лист књиге наших знања о небеском своду. Оштро куцање буди ме из полусна. Ви сте ишчезли из моје близине, наше путовање је
“ Млађи коракну до једног сточића поред прозора, положи онде своју мапу, отвори је, извади из ње лист цртаће хартије и предаде га Тиху. При тим његовим покретима, сагледах му лице.
При овоме осветљењу, каквог га још никада не видесмо, изгледају сви предмети чаробно. Земљина месечина милује лист Ваше испружене ножице, а ја завидим тим хладним зрацима.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
издаје прерађене морално-религиозне приче Бисерје и драго камење на украшење детиње душе и срца 1860; покреће Школски лист 1858. који је, уз просветне прилоге наставницима, садржао и књижевне прилоге за децу, а затим 1865.
У Пешти је, између осталог, објавио дело Школа и живот, уређивао педагошки лист Српска народна школа (1870–72) и Радован (1876. у Новом Саду).
1. Ђорђе Натошевић покренуо Школски лист; у првом броју Ј. Јовановић Змај је објавио своју прву песму за децу „Лењи Гаша“, у ствари прераду једне Левенштајнове
Јован Сундечић: Низ драгоцијенога бисера... (песме и нове песме) У Сомбору покренут Пријатељ српске младежи, српски лист за децу (уредник Никола Ђ. Вукићевић) 1867. Милорад П.
Рођен Михаило С. Петровић Алас Милан Милићевић у Београду покренуо Школу, лист за учитеље, родитеље и децу 1869. Рођен Милета Јакшић Јован Грчић Миленко: Песме 1871.
Рођен Бранислав Цветковић (Чика Брана) Умро Јован Грчић Миленко У Земуну покренут други српски лист за децу Дечји пријатељ (уредници Александар Кузмановић и Мита Нешковић) 1876. Стеван В.
Стеван В. Поповић у Новом Саду покренуо први илустровани поучно-забавни лист за децу – Радован 1877. Стеван В. Поповић: Радованов дар 1878. Стеван В. Поповић: Дани одмора 1879. Стеван В.
Стеван В. Поповић: Чесница У Сомбору покренут часопис Голуб 1880. Јован Јовановић Змај покренуо лист Невен Стеван В. Поповић: Дан и ноћ (књига за децу) Стеван В. Поповић: Босиље (књига за децу) Стеван В.
Покренут лист Српче у Београду 1882. Стеван В. Поповић: Мали свет Стеван В. Поповић: Дечје радовање 1884. Јован Максимовић:
Јован Максимовић: Божићне приче 1886. Умро Јован Суботић Умро Ђорђе Рајковић Покренут лист Мала Србадија у Београду 1887. Умро Ђорђе Натошевић 1888.
Умро Ђорђе Натошевић 1888. Јован Максимовић: Невенче (приче) Јован Максимовић: Челица (приче) Покренут лист Ђаче у Нишу и Београду Јован Живковић: Палмово Листвије, одабране восточне повјести от Господина Хердера за
Покренут први лист за омладину средњих школа Књижица у Нишу Покренут поучно-забавни лист Пчелица у Новом Саду Покренут лист Споменак у
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
доњу кућу, где се хлеб меси и где млађи спавају, ту јој испеку комад меса, донесу салату, само мало посољену, једе је лист по лист, из руке, напије се воде, доврши своју униформу, па хајд у штајервагн...
где се хлеб меси и где млађи спавају, ту јој испеку комад меса, донесу салату, само мало посољену, једе је лист по лист, из руке, напије се воде, доврши своју униформу, па хајд у штајервагн...
— Нисам. Ево ти две песме на нашем језику; можда си их и приметио у часопису?... А тамо, један модерни француски лист позвао ме у сарадњу. — Позвао, позвао! — Павле поцрвенео.
Ситне ствари не вреди помињати; крупни догађаји су сасвим други на два краја света. Кроника паланачка не одмиче. Бео лист пред њом чека. О сину Павлову сазнао је Бранко тек кад је детету било две године.
Али за све то кроника метну само кратак знак, и не преврну лист. Прођоше још неколико година. Бранко је у свом млађем сестрићу нашао једва једном историчара, путовао с њим у Атину,
Кроника преврну лист. У писамцету је стојало: — Дошао сам, друже, да останем овде подуже, а можда и сасвим. Спреми се да ме видиш болесног;
Доктор спрема инјекцију. Пациент спава. Доктор опипа било, и диже Павлу обе руке увис. Павле спава. Кроника преврну лист: Ој, гробље!
велика шума воденикастог зеленила кад га обаспу ресе, а величнаствена тамна шума кад освоји угаситозелен и миришљав лист. Прецепиш ли лист, шумски хладан мирис просто засопи.
Прецепиш ли лист, шумски хладан мирис просто засопи. Оно што се над њихову кућу надносило, Савини су прво кресали, не знајући ни сами
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
си нешто после поноћи Огњеним пољем врачева Између сенки кућа и липа Носио си живо вуче око врата Свирао у липов лист Две искре ти играле по кожуху И љубиле риђу браду и руке Нисам те заустављао Разбио бих чело о стару липу Нисам
бих чело о стару липу Нисам хтео да се петљам У послове врачева Огањ им овде нема чисту савест Откинуо сам липов лист И свирку ти продужио НЕБОЈША КУЛА По цео дан се гола огледаш У рајској реци Окрећеш се око себе И откриваш белом
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
из обазривости да му се не штампају писма после смрти, завршавао их је увек фразом: „Молим да ми по прочитању овај лист хартије вратите“.
таква навика да је једном, издавајући признаницу за известан хонорар, завршио ову: „Молим да ми по прочитању овај лист хартије вратите“.
Читаоци су почели јавно да негодују, претплатници да враћају лист, а уредник очајно да чупа себи косе. Најзад, као једини начин да се спасе ове професорске беде, престао је са листом и
Да би се обезбедио од сличних евентуалности, он је у заглавље листа ставио овакав поднаслов: „Лист за све јавне интересе као и за сваку јавну реч, изузимајући професорске полемике“.
То је једини начин да се дође до аутентичног мишљења о тој појави. Новинар: (вади нов лист хартије). Ја: Ви знате врло добро да има разноликих мишљења о смрти, али су сва та мишљења живих људи, која они,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Рука ми задрхта. Обузела ме стрепња и грозничава слутња. Окретох даљи лист. Хартија је била глатка и исписана нечијим другим, непознатим рукопиСОМ. При врху листа, с десне стране, писало је „6.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
У шевара три су листа: један црвен, један плав, Један од злата. Шевар се на све стране поклања, Један лист вели: пољуби; други вели: загризи; Трећи најзад: поједи. Девојче потрча да их узбере.
живота сан Није тако чист И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере; Проходим кроз онај тмури простор где сваки лист, У сањању, пориче да има један свет Који је ван овог: слободан, и без мере; И опет кроз исте сале сна Закуцам
ПАСТИР Изнад оваца само тешка планина, Битинија са својим бреговима, Велико вече Азије које их косо преклопи, Лист књиге коју ветрови читају, Далеки дах мора и острва што се стресају.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Врежу купине никада није ни видео, а она се за лист његове ноге закачила, кожу му цепа као свилу, крв тече. — Ах, проклетнице!
Али, како да буде сигуран? Из далека све су звезде једнако сјајне, једнако нежне. Над језером је, као ветром ношен лист, летело време. Одлазиле су на југ дивље гуске и враћале се, опет ишле.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Јетко): Ево, ми смо му сестре, ти чак рођена, па шта нам је за овај празник дао и чиме поновио? Ништа. Ни »зелен лист«. СТАНА (замишљено, за себе): А, поклон, дар!... Нека је он само овде, код куће, а то!... ВАСКА Јест.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Кандило и сад пред иконом тиња, И сад је позно предбожићње доба; Ал' глуха јама сад је моја соба, А ја лист свео под бјелином иња. Узалуд чекам... У нијемој сјени Никога нема... Сам, кô камен, ћутим.
зоре тако памети га учим; Али лудо срце не чује шта зборим, Него ме све пати ударима горим, И дршће и стрепи, као лист са прута, И зове ме тамо одмах преко пута, Под широким дудом од стољетних дана Гдје кућица стоји кречом окречана,
Шуморе брезе, дршће лист до листа, Мрмори поток испод врба стари'; Одблеском меким дијаманта чиста Модру му трску златан црвић зари.
Врелу јару сипљу и поља и крши, и нигдје ниједан лист да би се макô. Овдје уз ријеку, уз купине мрке, Прикрила се стока па уморно дашће; А тамо, у страни, осамљено
Твој је шумор пјесма коју галеб лаки На сребрна крила дочекује зором; За њу знаде дрвље, лист и камен сваки, Њу ти чује облак и небо над гором.
(Глас песме збори:) О, када бих лист хартије био Па да служим за папијот њени! На ухо бих шапнуо јој ти'о Све што живи и дише у мени.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Пошљите му лист књиге бијеле нека дође граду Вучитрну; не пиш'те му што је и како је, већ пишите: „Мајка је на смрти, пак те зове да
Косту Циганина, па га поче богом братимити: „Богом брате, Коста Циганине, ево теби три дуката жута, донеси ми један лист хартије, лист хартије, књиге без јазије“.
га поче богом братимити: „Богом брате, Коста Циганине, ево теби три дуката жута, донеси ми један лист хартије, лист хартије, књиге без јазије“. То је Коста за бога примио, донесе му један лист хартије, лист хартије, књиге без јазије.
То је Коста за бога примио, донесе му један лист хартије, лист хартије, књиге без јазије. Милош сједе ситну књигу писат своме тасту, српском кнез-Лазару; не пише је
То је Коста за бога примио, донесе му један лист хартије, лист хартије, књиге без јазије. Милош сједе ситну књигу писат своме тасту, српском кнез-Лазару; не пише је чим се књиге
знана опазио, ал' прилази пошту књигоношу, па дозивље Милош од Поцерја: „Богом брате, пошта књигоноша, донеси ми један лист хартије, да ти градим једну ситну књигу“. То је пошта за бога примио, донесе му један лист хартије.
То је пошта за бога примио, донесе му један лист хартије. Сједе Милош ситну књигу писат у Прилипа, у бијела града, своме побру Краљевићу Марку: „Богом брате, Краљевићу
Кад изиђе Краљевићу Марко, пошта капу под мишицу баци, поклања се до земљице Марку, па му даде лист књиге танане. Када Марко ситну књигу прими, стојећи је књигу проучио.
Брже пиши лист књиге бијеле, прати књигу милој шћери мојој, шћери мојој, а тој снаси твојој, да се твоја снаха преудаје, да ми слику
Каж’ бабајку јутрос на уранку!“ Алил с’ вати руком у џепове, те му даде лист књиге бијеле. Кад је Мујо књигу проучио, те виђео што се у њој пише, он се руком у џепове маши, те извади дванаест
Кад хајдуку мука одољела, он дозивље Бојичић-Алила: „Ој Турчине, Бојичић-Алиле, ну дај мене лист књиге бијеле и калема, чим се књиге пишу, е ћу писат једну ситну књигу — да је пошљем мајци и љубовци“.
То је Алил њега послушао, даде њему лист књиге бијеле и калема, чим се књиге пишу; хајдук пише књигу на кољену: „Стара мајко, не надај се у ме!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
! Оне се највише чују с прољећа, кад се јавља први лист, али сад! Ехе, биће то нешто друго. И заиста, из љескара, умјесто птице, испаде дугоног бос дјечак и трком јурну у
Онда састави руке око уста и јави се гласно и отегнуто: — Ку-ку- ку-ку! Тишина. Шапуће само устреперен лист и негдје шушка сакривен кос. Мачак се растужи. — Јадни мој Стриц, ноћас га је заиста онај вук појео.
Види Стриц да с упорним Николицом није лако изићи накрај, па окреће други лист: — Збиља Николица, куд си ти то јутрос пошао? — Па тамо гдје се ви кријете. — Ее, па ти не можеш тамо!
— одједном се створи Луња. Још јој на очним капцима игра уздрхтао лист, шуља јој се кроз косу вјетар, а у оку јој се крије влажна шумска сјена.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« Кроме свију, један је финик надвисио дрвета својим узрастом: Лист му је сврха бео, а гране управе од сред стабла једнако му до врха скупљене ошиљасто стоје.
И то напред излази! И виноград кад се једампут обере, ил' се њива пожње, то већ на њему ништа кроме лоза и лист остаје, или стрњиште на њиви; ако где соји клас узбуде.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар“. Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.
дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.
у очима публике и јавног мњења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се
и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.
директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, а камоли за лист“.