Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Курјак, први курјачки муселим, офавно паметозлопствоваше на једнога комшију свога, старога лисца, зашо што ови, најдебље гуске хватајући, себе самога чашћаше без најмањег курјаку пешкеша.
„Жива курјака заповеди одерати — одговори лис —и врућом се његовом обложи кожом, и у мало времена, тако ми лисца и његове коже, биће ти лакше!” Макне цар главом, скоче лавови на курјака, шчепају ти нам га и начну га дерати.
Човек љубокористан и лаком приличан је нашем курјаку, који злоби на лисца не зато што он краде и туђе отима, него што И њега крађе своје учасником бити не удостојава.
Мало је С о к р а т а и К а т о н а на свету који, у овако критическим окресностима, не би овог истога лисца себи за приклад узели.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ноћу се среташ са чудом другим, као из маште ђавола писца: то Лакат-Браде са копљем дугим опрезно каска јашући лисца. — Богазом тајном иду хајдуци за харамбашом на далек пут, сваки је бркат, с пушком у руци, вучијим ћурком огрнут.
“ Пониже стоји, од истог писца: „Забрањен приступ само за лисца!“ Пјетлић и Мачак у дому бијелом живјели сложно, шапа уз крило, другарства таквог на свијету цијелом нити ће бити
придику држи: „Кад у лов одем, рођени побро, обоја врата забрави наша, и још ти кажем: чувај се добро од старог лисца, од Мудријаша. Од њега већег лукавца нема, у свакој ријечи замку ти спрема.
Ој, ко-ко-ко, еј, како то! Мени ће бити препуна вољка, старог ће лисца стегнути бољка, даће му Мачак батина сто. Ој, ко-ко-ко, еј, како то!
Прескаче Лисац препреку многу и бјежи — брже од својих ногу. И Мачак јури, потјера сива, хтио би Лисца у руке жива, и једно-двапут, у брзу лијету, зграби га скоро за саму пету.
!“ А Пијетлић рече: „Умакох смрти, само се земља пода мном врти.“ „Тако ти треба! — Мачак ће строго — Чувај се Лисца, јесам ли реко. Још си и главом платити мого, да ти је другар био далеко.
Крећући на пут озбиљно рече: „Чувај се Лисца, безбрижни Пијевче!“ Весељак Пијевац! Таквога створа никада није родила гора.
Весели одсјај као чигра из пећи скаче, зида се маша, по разапетом крзну игра лукавог лисца Мудријаша. Над њим је оквир у ведрој боји, брезова кора, сребрна свијетла, у њему слика велика стоји мачкова
Имамо најзад пакет мали, пазите ко га шаље: „Унуку Живку од баба Цане, Шабац“ . . . и тако даље. Од једног лисца крај саме пруге добих овај податак: пројури, вели, пакет у возу у њему — печен патак!
Ево ти савјет старога писца: чувај се добро и мртвог лисца. Кад јежа сретнеш, кавге се мани, тај копље има на свакој страни.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Чуо сам већ, чуо, чоче! Немој ми ти сад поповати!“ одговори Цуца ијетко. „Чудна лисца! чудна лисца!“ гунђаше ђакон, идући за Владиком и трљајући руке!
“ „Чуо сам већ, чуо, чоче! Немој ми ти сад поповати!“ одговори Цуца ијетко. „Чудна лисца! чудна лисца!“ гунђаше ђакон, идући за Владиком и трљајући руке!