Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Због свих ових недостатака нама доступне етнолошке литературе која се односи на промене обичаја из животног циклуса били смо принуђени да изведемо једно емпиријско истраживање које
Цонвеy, П., „Тхе Имаге оф тхе Цхилд ин Енглисх Литературе“, у: Поор Монкеy, Лондон 1957. Цхевалиер, Ј. и А. Гхеербрант, Рјечник симбола, Матица хрватске, Загреб 1983.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(Схарлес Рерраулт, 1628—1703) бајке, као и дела Жила Верна (Јулес Верне, 1828-1905), немају превасходне одлике дечје литературе. Значајна је појава Русоовог (Ј.—Ј. Роуссеау, 1712—1778) трактата о васпитању.
Оним придевом „дечја” почињено је светогрђе према узвишеној самосвести Литературе. Тим ограничењем она као да је признала да не држи много до себе, и да драговољно пристаје на ниже место у редоследу
Покушај потпуног одбацивања дечје публике као релевантног чиниоца дечје литературе ја сам извео у Расправи о наивној песми.
саобраћања са људима, па не треба видети превелику несрећу у склопу посебних односа који су се између ваљане дечје литературе и дечје публике утврдили.
Алфред Броне, у једном подужем памфлету против бајки за децу, и дечје литературе уопште,8 тврди да за децу и не би требало писати посебне књиге: „Јер, добро написана, пуна живости, скоро свака књига
) Истаћи, овако, специфичност дечје литературе не значи, ни у ком случају, умањити је. Напротив, то значи нагласити, још једном, произвољност и нестварност те чисто
Игру са литературом и у оквиру литературе дете прима и прати са њене спољашње стране. Не верујем да слути изокретање неких конвенција и неких вредности одраслог
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Отуда његово дело је у толикој мери национално, толико је блиско и разумљиво народу, и зато је овај производ високе литературе у исти мах и најпознатије дело српске књижевности, које има читалаца и у најширим слојевима народним.
као и четрдесетих, часописи су или као додаци политичким листовима, или су мешавина између дневне политике и лаке литературе. 1851.
у виду култа средњега века, у Француској у облику индивидуализма, код Срба се јавио у виду ослобођења од школске литературе и педагогије, јаког национализма, словенског и српског, враћања ка народу, култа народне прошлости и народне поезије,
мора смијати и жалити народ што нема према себи ученијих класа«, и велича народне песме као »вјечно благо и украшеније литературе наше«.
Јавор, Змај Јован Јовановић ставља као главни задатак свога листа развијање »новог народног позоришта и драматичке литературе«.
« Тек доцније он ће у њима видети »највећу драгоцјеност« српскога народа, »једино и вјечно украшеније литературе наше«, и истицаће их високо због »најдрагоцјеније чистоте и сладости нашега језика...
Већа половина његових стихова су љубавни. У њима се опева љубав не као једно опште место литературе и као једна изупотребљавана поетска тема, но стварне и осећане љубави онакве какве их је он сам имао и какве их је сам
У старости, он је од тога подражавања направио цео песнички програм, желео да сасвим скине са себе »шљоке уметничке литературе«, и имитујући и сувише народну поезију испевао збирке Снохватице (две књиге, И—ИИ, 1895. и ИИИ 1900) и Девесиље (1900).
Поред тога описао је приличан број својих личних доживљаја. (Из историјске литературе су и његови важнији преводи Писма о историји Срба и Бугара од А.
књиге Београд, 1907), можда једина историјска монографија српска која је продрла у ширу публику, садржи више поезије и литературе но роман Јакова Игњатовића истога имена, и имао је више читалаца но многа дела из забавне књижевности.
Поповић. У тој борби против мртве »школске литературе«, он као поле књижевног рада истиче »прошлост и садашњост свог народа«, »историју србску и социјални живот«.
је писано нечувено сјајним, блештавим стилом, богатим речником и ретким фигурама, са много духа и грације, са толико литературе да читалац остаје засењен. Његови путописи су најкњижевнији и најбољи посао своје врсте у српској књижевности.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
се из гимназије у село, открио сам на тавану пуне сандуке „Српског књижевног гласника“ и тако се узбудљиви свијет литературе неосјетно сплео с чудним богатим свијетом поткровља, који сам ја годинама откривао.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
приповедака овога избора нису нашли особиту оригиналност; многи су им мотиви већ били познати из средњевековне литературе и код других народа.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
или књигу неког буџе коме желе да се увуку у дупингер, али нико, баш нико, човече, не би понео кримиће — једину врсту литературе погодну за утуцавање времена на једном таквом месту као што је неко блесаво пусто острво.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Међу мојим познаницима, то је био најбољи познавалац литературе. Гимназију сам учио код католичких фратара, пијариста, али тај ред није био ред мрачњака, него масона.
И Јулије Цезар био је епилептичар. Занимљиво је да сам тада, први пут, почео да се гадим литературе и да дуго, после тога, нисам писао песме. Чему то?
Архиве те Команде свакако постоје. Била би то интересантна лектира за неког лешинара наше литературе. У Србији, стари људи морали су да устају и скидају капу окупаторским официрима, па и њиховим женама, и дрољама.
Будући лешинари наше литературе могу писати о мени што год хоће, али моје име не могу наћи међу таквима. КОМЕНТАР О САН ВИТУ У рату родитељска љубав
Најновији, Женере и Озенфант, дошли су до односа моделације, конструисања, и скале боја на два полића. Литературе, хвала богу, више нема, али, замало, па ће бити формуле. Ја мало карикирам, разуме се, али не много.
сретан кад је успео да упозна француске књижевнике по литерарним редакцијама и да им протумачи своју теорију „козмичке литературе“.
Живот ће бити увек нешто више од литературе. УЗ ПОЕМУ „СТРАЖИЛОВО“ Уочи лета године 1921, док покушава да полаже испите на Сорбони (професор јој даје превод
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Свака читаоница има Омира, Тацита, Патеркула и вазда других лепих дела из класичне литературе. — Дивота! — узвикнем раширених руку, и одмах устанем, те се поздравим са господином министром и пођем, јер ми већ
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Дела светске литературе заступљена су њеним првокласним писцима. Истина, сва та дела прочитао сам у току година, али она се могу читати и више
Временом добих јасан преглед целокупне арапске литературе и почех разликовати важно од споредног“. „Кад се човек једном снађе у свом послу, онда он лако одмиче“.
живели добро, богоугодно и хришћански, али наше садање папе су то изгубиле из вида кад су потпомогле ширење поганске литературе“. „Зар папе?“ „Да, синко мој, то ти могу овде казати у поверењу и испричати како се то догодило“. „Причај ми, оче!
„Ово је“, рече, „моја десна рука, Фра Ђироламо, одличан познавалац грчког језика и грчке литературе, сачуване у нашој библиотеци; он ће ти бити поуздан водич у овом духовном свету, пробуђеном из хиљадугодишњег сна“.
„А откуда ви то знате?“ Застадох узбуђен, јер сам се затрчао. Не смедох му рећи да знам из позније научне литературе како се Шот у својим списима окомио на оне који су на темељу Герикових опита мислили да празан простор постоји и како
При читању те огромне литературе, изгледао сам сам себи као неуморни путник који кроз шуму и џбуње крчи себи пута. То не беше лак посао, јер у ту шуму
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Е па добро, нек му је са срећом! Али што се то, на концу, мене тиче? За мој укус, основни је недостатак новије литературе баш то — што је недовољно интелектуалистичка.
Изгледа, ја сам једини изабрао управ оно што сам желио: Главоња се морао одрећи своје медицине, Иван и своје литературе и своје чисте хемије. Требало би закључити да сам ја најбоље успио. Био се прилично промијенио.
Зар сте, дакле, збиља и ви један од оних који подлијежу наивној обмани да има оптимистичке и песимистичке литературе? Реците ми, молим вас, ако већ знате, која је, гдје је та оптимистичка литература? Гдје је ви видите?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
И уједном и у другом био је искрен. Његове похвале ослањале су се на ретко познавање класичне литературе, а његове критике биле су последица предрасуда према науци и америчкој демократији.
Био ми је преко потребан. Седам месеци непрекидног учења и вежбања под руководством Рута, уз студирање допунске литературе по његовом предлогу и читање инспиративних Максвелових књига, уродило је плодом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
самониклијих и трајније прихатљивијих него понеки бројем и угледом знатнији обрасци владајуће, званичне и учене литературе тога времена.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Све, дакле, дела која су се у исто време ширила Европом на њој заједничком латинском језику. Посредством ове литературе Срби су, заједно с осталим православним Словенима, улазили у широк круг европско-медитеранске културе, на овој лектири
Када буду обрађивали своје, словенске теме, они ће користити само онај ужи вид те литературе, оне жанрове и ону поетику којима се слави светачки култ, јер су први јунаци словенске књижевности били творци
Чињеница да су прва дела словенске продукције обрађена у канонским облицима обредне књижевности и да је језик литературе обредни, свети језик Словена, одредила је карактер даљег словенског књижевног стварања.
је створио нову типологију религиозне фантастике, уносећи у њу ратничке приче из усмене, а можда и писане дворске литературе.
словенских народов, наипаче Болгар, Хорватов и Сербов (И-ИВ, 1794/5), синтеза читаве наше дотадашње историографске литературе, прожета родољубивим осећањима и просветитељским идејама, значајна и као ризница књижевних мотива из националне
Као готово све литературе средње и источне Европе, и српска књижевност у првој половини 19. века добија свог највећег песника.
На левици се од књижевности поново захтева да служи одређеним друштвеним циљевима. Формира се покрет "социјалне литературе". Он није дао значајније писце. Али су ти писци утицали на књижевни живот уочи рата.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У шестом разреду почео сам да читам класична дела светске литературе: немачке и француске класике у оригиналу, а Хомера, Плутарха и Шекспира у немачком преводу.
Ту није, тако сам расуђивао, мој професор могао ништа новог пронаћи, него је тај материјал узео из других дела научне литературе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Не пишем ништа, и сигурно нећу ништа ни писати. Нека врста усмене моје литературе постоји, и, да видиш, почео сам да ценим добру и поштену усмену литературу људи.