Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Зар не видите, да се ово пропаде? Није нама вајде ни од проте ни од литије, него де да ископамо ми оно нахоче из нашег села!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Агрис, пагис, ет цастеллис, цон динга праемиа! Дозволили су им да и своје литије обносе – али само кроз црквену порту. А плаћали им и попове, који ће их причешћивати, самртнике, на ратишту.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Мухамеданско „братство“ Мркојевићи, у околини Бара, сачувало је хришћански обичај ношења крста (литије) око селâ, за време Духова. Друго једно муслиманско братство из истог краја, Вучедабићи, слави као „славу“ Св.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
а сухи бијели камени прагови жедни од сунца, заштрапани цијеђом, брзо су упијали румене капљице које су нагло модриле. Литије осмаглих људи саносиле су их из удаљених лазова винограда у козјим мјешинама несташно, тек истијештено вино.
Ћипико, Иво - Приповетке
И вуче цуру даље... А већ средина литије поред њих пролази. —Отргните живине! Срамота! Пред лицем светога Рока! И граја бива све јача и јача...
И граја бива све јача и јача... Неки од браће збацише с главе кукуљице и прете.. . Наједном, изнебуха, испаде из литије висок, дуговрат човек с набреклим жилама, у црној туници, потрча до Марка и благословеном воштаном свећом свом силом
Марко, претећи ножем, одмаче неколико корачаја, рекао би продреће кроз гомилу. Кад наједном, изнебуха, проби редове литије млад човек у плавој туници, без воштанице у руци, па се приближи отрага надохват Марку и, не рекавши речи, испружи
безбошца!... Убиј! А кад угледаше крв и замрзла човека, поплашише се и разбегоше у редове литије. И литија суче се издржљиво, побожно, полако напред, уоколо ка цркви...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Уопште, освећивање в. гранчица на дан Врбице велики је народни празник, који је у вези са ношењем литије. Празник је свакако заједнички словенски (»Вербнаја недеља« или »Вербница«, код Руса), упор. Софрић, 73.
растурњак) — ради заштите од вукова (142), на Игњатовдан — за »здравље и богатство« (143 ид), на дан литије (150, 153). У Буџаку и другде обавезни су и к. за »говеђу славу« (Св. Василија, 24.