Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
пеку и брину за туђе којекакво лажљиво украшеније; ибо, без сумњенија, жена која би задовољна била с својим природним лицем и образом таковим каквога јој је бог дао, она нипошто и никако не би га које с чим мазала, и навластито знајући да
учтивостију и слаткогледајућим очима, поклони се најпре петлу, пак онда свим кокошима, и с кротким гласом и веселим лицем начне им|говорити: „Та што је то? Зар се ви плашите од мене?
“ Ови се ответ тако поћуди владјетељу да узме малога међу своје ближње служитеље, који с временом постане знаменитим лицем. Нек нико из ових речи не закључава да свак ваља да остаје такав какав је; не, ово је за магаре, а не за човека.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ШЛЕМОВИ 1. Озбиљни Енглези, с лицем у каљузи, с носем крај цвета чији мирис неста! Крај Дегендорфа сахрањени Руси, Немци закопани на непозната места!
И Венецијанци мртви под лафетом, с лицем у пепелу, притиснути ранцем! У житну звезду зенице су сјајне упрли, не тражећи причест ни хостију.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Одонда мене Пљакић прозове побратимом. То је било 9. маја, лицем на летњег Св. Николу 1804. године. Сад с леве стране Топчидера поставимо логоре, свака нахија башка.
И онда су посекли Радомира оца Павла Радомировића. То је било 6. августа 1804. године, лицем на Преображеније. Заборавио сам казати: како је дошао Црни Ђорђе са Пожаревца са прочима — одма Ђорђе Ћурчија зовне:
И отиде и пашпорт однесе. То је било баш лицем на Свјатаго Димитрију мироточивога тј. октобра 26. дне 1804. года увече. Веће нам бирташ почео давати ручак и вечеру.
— То је било лицем на Св. пророка Илију, 20. дне јулија 1805.; тај је бој трајао ноћом, и од јутра до четири сата после подне; — да у
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Обре се на један мах учитељ, здепана нека људескара с постриженим брковима и богињавим лицем; некакву сингаву капутину претурио преко рамена, а раздрљио се.
Онда још није било механа. Можда је и било, али тек Зарожани нису знали да има механе на свету. Лицем на Ивањдан беху се искупили све по избору људи из села с кметом под орах.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Најзад стиже... Смотри Лазара где лицем у свету недељу одбија откосе... Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад.
Бежало се то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла потера... 4. „НА МИР” Баш лицем на Велику госпођу Станко стиже дома. Све живо потрча из куће преда њ. — Јеси жив? — Хвала богу! — А ви?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И кад паднем, најзад, нико неће знати Мој очаран задњи осмех да прочита; Лицем победника разблудно ће сјати Сунце заробљено у зрцалу штита.
у гомилама низ стрмени; натеривао у воду где их је давио; затварао у пећине где их је зазиђивао; и падао је преморен, лицем земљи, крвавих рука, и са иступљеним оружјем.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Уђосмо у једну малу собу. Била су само два кревета. Један празан, а на другом један човек. Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас. Ох, боже, какав је то поглед?!
Ми потрчасмо њој под икону и сви клекосмо, а Ђокица клекао пред мајку, окренуо се лицем њој, крсти се и, сироче, чита наглас ону половину Оченаша што је већ био научио.
Свет, који ју је чекао, поче се разилазити. Оде и дечко с црним земичкама и капетаница с бајатим лицем, Одоше и оба практиканта, с Марком столаром, свадивши се најпре с гостионичаром што им је точио још прошле среде
Свет се расклони у два реда, пуштајући инвалида; красног, једрог момка. с мушким лицем и жалостивим осмејком око усана. Све беше у њега; и снага, и здравље, и лепота и опет — ничега не беше!
И Анока ћути, али стегла руком своју рођену бутину, и нокти упадају у месо. Ђеда опет истим гласом и мирним лицем наставља: — Ја нећу то, док сам ја жив! Не дам ја да је моја кућа ма за које моје дете робија...
Дуго се опирао срцу не хотећи „срдити бога”, али старост га је обрвала. Он паде лицем на кревет, гдје је јуче још покојница лежала, и горко зарида. Сузе спирају црне мисли, налију препукло срце.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Ма да је била већ стара, усахла, ипак је била некако мека и са још добрим прсима и лицем. Она поче око Таје облетати, а и Таја око ње.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— У почетку све један другог хвата, напипавају ко шта има. Љуба је сасвим задовољан, а и Першуновић задовољан је са лицем, само рад је знати како у другом акције стоје? Дође вечера.
Збогом памети! Он оде у собу жени са озбиљним лицем, па ништа не говори, него је тек погледа, па опет свој посао настави.
Лепо је видети лепа јурата, правих ногу, сразмерних удова, па још Миливоја Свилокосића са црнпурастим лицем, кад астраганску капу наери. Коса свилена, бурмаста као у циганчета, а с два прста брк зашиљи.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
наглашава како разговор сматра за свршен, али га ипак продужује и једе своју саламу некако огорчено и осветнички, са лицем страшно свирепим. Жена с дететом била у Београду код лекара, али никакве вајде.
У оној мутно-слаткој забуни, са лицем које је откривало сав немир, Јуришић се љутио на себе и беснео: „Ја сам нитков.
— Крећите напред! Пролазите напред! На размрсканој глави са лицем окренутим земљи, белио се широк снажан врат испод крвљу улепљене, црне и кудраве косе.
Онда сви троје поседаше око софре и отпочеше јести. И Јуришић, очајнички, са лицем свирепо — осветничким, гутао је, гушио се, прождирао зверски.
Африка
“ Нема израза који црнцу изгледа непристојан, и он га изговара увек са истим наивним и озбиљним лицем. Кад говоре између себе, француски, да би били фини: „Е мон вие, ти манбет времан!
“ Сва та грдња изговорена мирним гласом, као од шале, дочекана је такође озбиљним лицем другога, који се онда брани. Они, „коз ан флансе“. „А Ти е влеман соваз.
Шаљем једног од дерана да их негде добави. У суседној ћелији, го, покривен крпама, са лицем закопаним у сламу, растурених руку, скупљених ногу, као да је убијен, спава неки младић величанствено развијених
Црњански, Милош - Сеобе 2
Пошто их је неко време, тако, одмеравао погледом, Гарсули поче сад да им, изблиза, очи у очи, лицем у лице, говори, млатарајући рескриптом из Беча, који је држао у руци.
Кад је Гарсули седао поново у своја кола, нашао се, лицем у лице, још само са грофом Палавичинијем, који је, тог дана, вршио, крај њега, дужност ордонанса и који је био сав
Они су марширали парадним кораком грофа Мерци, са лева и десна, а кад би се срели, лицем у лице, носом у нос, узимали би пушку „пред перси“, неколико пута.
Над својим дугуљастим лепим лицем, Божичка је имала густу, црну, косу, која је, на Сунцу, кад би била без шешира путничког, добила боју кестена.
Млада девојка, одрасла у ергели, на коњу, била га је притисла, тако, да се скљокао. Пао је, са лицем и забалављеним устима, и гледао у њу, погледом остарелог блудника.
Зове се Микаило Вани, а нико не зна ко је, и одакле је. Дошао је го и бос у Вијену, са лицем мученика, а сад носи свилу и свилене, вијенске, чарапе. Уплиће у разговор философическе изреке, и скарадне.
Волков је био, на два корака иза Павла, стао. Подбуо од врућине, са лицем замишљеног човека, Кајзерлинг је посматрао официра, два‑три минута, својим очима, боје песка, мирно.
Ваљда, да би јој био ближе, у разговору, Исакович се беше сагнуо, у понтон, тако да је лицем био, тим очима, сасвим близу, па јој рече да и он путује у Кијев. Да је био на месту Дрекова, он је не би напустио!
Случај, највећи комедијант на свету, опет се био са капетаном поиграо. Тако да је то памтио. Старији фратар – са лицем прасета, које је остарило – кад чу да је Павле росијски официр, поче да се јада да је чуо да ће Руси, одсад, плаћати,
Клајнштетер није сметао Павлу. Био је то човек зашао у године, али румен, глават, са лицем, какво имају, обично, под старост, гвожђари и ковачи.
Исмевају га, намерно. Никола Лађевич, стасит, црн, са лицем као да је у мермеру, био је лепотан, али је то лице кварила црна, јарећа брада, коју је носио испод доње усне,
Тек сад, у сећању, он је разумео, колико га је то људско биће волело. Помешана са лицем и стасом госпоже Евдокије, у сећању, од којег је бежао, његова, мртва, жена враћала му се и на том пењању у Карпате,
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер видеше очи моје спасене твоје, којим си и после смрти прославио слугу твојега, оца мојега, пред лицем свију народа у овим крајевима, светлости на откровење наше, да тобом познају да смо и ми истинске твоје слуге и верни
Као што приличи, учини Му поклон лицем на земљу и радоваше се неизмерним весељем своме у Господу оцу. А свети архиепископ, видевши самодршца и његове
у њој не видеше осим преподобнога у усеченом гробу где лежи као да спава, у власено рубље умотан, и отишао ка Господу, лицем веома светло сјајећи и тиме чистоту ка Господу, лицем веома светло сјајећи и тиме чистоту и сјај душе своје
лежи као да спава, у власено рубље умотан, и отишао ка Господу, лицем веома светло сјајећи и тиме чистоту ка Господу, лицем веома светло сјајећи и тиме чистоту и сјај душе своје испољавајући.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ви мени, кад смо већ овако у четири ока, би ли ви пристали да ми искрено и пријатељски разговарамо; онако отворено, лицем у лице? ПАВЛЕ: Зашто не? СПАСОЈЕ: Онда изволите сести. (Нуди га цигаретама.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
На скели, коју су пре десетак година кад је изграђен нови мост привезали уз обалу, чучала је она Веснина другарица с лицем и покретима као у мачке.
- Јадна твоја мајка! - још у пиџами, јер је као и сви директори ишао нешто касније на посао, очух ми је прилазио с лицем као да је прогутао нерасечен лимун, жабу или тако нешто. - Зар не помислиш понекад и на њу?
Тако некако морала је изгледати пре пола века, кад се време коначно зауставило за њу, само са једним младим лицем уместо овог, преплављеног борама. Рибе су је, очигледно, занимале.
Између вас није било ничег?” Био ми је смешан са својим избезумљеним, зајапуреним лицем. „Није било оног”, рекао сам. „Није ми ни жао што није било”, додао сам бацивши опушак цигарете.
— Знала сам да нећеш издржати! — разбацивала је песак око себе растављајући речи на слогове. Ја сам још лежао лицем окренут према песку, а очи су ме болеле као да сам сатима гледао у сунце. Нисам се окренуо, Рашида!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
И лепо је било видети господара Софру пред дућаном како изглеђује муштерије, све лево десно лицем миче, како примамљивим очима муштерије довлачи.
Наравно, лицем је окренута господару Софри, а господар Софра њојзи. На левом дувару три „алијирта“, све то у златном оквиру.
Она већ има двадесет и осам година. Та лепа Катица, са палестинским лицем, још је лепа. Као Јудита, као Естер, Мардохеја кћи, која би још могла краљеве опсенути, неће да се уда.
Црњански, Милош - Сеобе 1
својих најмилијих више нису умели да сагледају, у затвореним својим очима, под склопљеним, зажареним очним капцима, са лицем измученим од тих унутрашњих болова и патња, више него од хода и замора.
са клупе и, мада је био само средње висине и врло лак, дође некако виши и охолији, својим жутим, тамним, испијеним лицем.
Секула, Исаковичев звонар, са унакаженим лицем и одераном главом, без једног ока, плачући. У селу се све избезуми од његових прича.
су слуге морале одмах да дохвате, Исакович поче, лагано, да извлачи сабљу дохвативши грчевито балчак, окренувши се лицем према војницима. Језа, ледена језа пређе му по плећима. То беше тај тренутак безмерног миља који је толико волео.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Док лежи поред детета, породиља ваља да је увек (нарочито до крштења) окренута лицем према њему, јер му иначе могу „ноћнице“ наудити.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА ЧОБАНКУ КОЈА СЕ ПО ОЦУ НЕ ЗОВЕ За дете коме се отац не зна, чије име мајка не изговара, ни пред лицем сина, ни свештеника, ни лицем цара, за отрока који за оцем чезне и када стаса до војника.
КОЈА СЕ ПО ОЦУ НЕ ЗОВЕ За дете коме се отац не зна, чије име мајка не изговара, ни пред лицем сина, ни свештеника, ни лицем цара, за отрока који за оцем чезне и када стаса до војника.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
међувреме, у тај кратки, готово непостојећи пасаж, и да при том попут клизача на леду изведе окрет и изненада се нађе лицем у лице са будућом партнерком, избегавши да читава ствар изгледа наметљива и дуго чекана.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Онда, пред лицем опасности, прену се у њој јуначка крв и прикупив сву снагу савлада слабост, те запита сасвијем мирно, најобичнијем
Милићевић, Вук - Беспуће
у један мах, лагано и дубоко, шешире, опазивши једног каноника, малог, забреклог у сало, с набубреним, руменим, чистим лицем, задовољног и спокојног, који се лагано мицао и пријатељски им климнуо главом.
једног човјечуљка, мршавог и кржљавог, с малим, неуредним, накостријешеним брцима који су улазили у уста, са жутим лицем и ситним очима; шћућурен згурен, збијен уз дрво, непомичан, с великим рукама које држаше неспретно на кољенима, с
И погледа поново. То је био његов брат Милан, слика одраслог, голобрадог дјечака, с укрућеним, пуним, дјетињим лицем; са безазленим, озбиљним очима, у кадетској униформи; то је био он на кога није тако дуго мислио, кога није
— Ко зна, рече, можда имаш право. Али Милан сјеђаше с празним очима и лицем без израза. И читав дан остао је тако замишљен и нерасположен. Гаври Ђаковићу је било криво што га је озловољио.
Он је погледа: она сјеђаше с рукама у крилу, с обореним очима, с лицем у које је ударила крв, с облим грудима које су поигравале.
Он ју је видио кроз прозор гдје се жури, са зажагреним очима и са зајапуреним лицем преко кога је прешла рукама неколико пута, намијештајући косу и гледајући преда се, још сва уздрхтала и узбуђена, пуна
очима као да дријема и са амом који му поиграваше на врату; на смећу спавао је слатко млад радник, са црвеним и једрим лицем, у искрпљеном прљавом одијелу, са уздигнутим кољенима и са широм опруженим рукама, са изразом задовољства на лицу:
пријатељског осмјеха, најприје примириса чашицу и мирис га очигледно задовољаваше, сркну мало на врх језика и показа лицем да је више него задовољан и кад испи, он добаци Гаври Ђаковићу један љубазан поглед.
Он је горе био постао сасвим други човјек, не наличећи ни најмање на онога трбушка, са лицем за шалу и за смијех, са дебелом цигаром у зубима која му се вазда гаси, са изгледом човјека који не зна да се наљути.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ћути као да се осрамотио пред кумом; ћути па пушта густе димове, и једнако гледа преда се у ону прасећу главу, која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дуњу.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
На жалост, ни оне друге нисам измаштао, мрке убице с људским лицем. О њима не могу и не волим да причам. Осјећам само како се умножавају и роте у овоме стијешњеном свијету, слутим их по
Дурашно гурамо даље. Ја се већ помало и прибојавам како ће то бити, лицем у лице с оноликачким мјесецом, а као за пакост одоздо се опет чује дозивање: — Ехеј, магарци, вантазије, озепшћете,
честито, од срца, људима на корист и весеље, а себи за душу, да му се види и припозна пред строгим испосничким лицем славе његове Киријака Михаила. Тако је то ишло све док се код нас није унајмио у службу Велики Јово.
Сматрао је да ће му то бити сасвим довољно да се упристојен појави пред лицем драгога бога, који ваљда није толико закерало да од некакве тамо најменичине тражи не знам ти какву премудрост.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
“ А тај њихов Димитрија беше за чудо, к’о нико развијен. Имао је велику, дугуљасту главу са меснатим ћошкастим лицем, дебелим устима и сивим, округлим, без израза очима, јак врат са кратким, напрегнутим жилама.
Са зајапуреним лицем и кô крв рујним устима дође она и до мене, заста — па онда голом до лаката, белом ручицом зграби воде и попрска ме.
И већ почели, кога год сретну од деце и слугу, да шиљу по Фатиму, чувену, прсату Циганку с белим лицем, црним и округлим очима.
Заплачи само, па ето и ње где плаче и пружа ти, даје што има. Слатка моја тетка, с њеним округлим, благим лицем, паметним и милим очима и устима увек на смех или на плач!
Па чича Тома, у жутим од шајка чакширама, с благим очима, белим, мало као поднадулим лицем, гласом облим и оштрим, више кроз нос; па чича Масе, Пера, Арса — сви остали. Све је то било своје, блиско, рођено...
И поче да је пали, али невешто, гризући је, жваћући, трепћући очима, челом, целим лицем, од песме која долажаше из собе. У том снашка Паса запева силно. Томчи сузе навреше, саже се, загрцну... Пух!
— И право, ничице, још с прага собњега лицем пада и распростире се по земљи. Само јој се темењача бели. Жене, плачући, теше је, дижу и уносе у ону другу собу.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
живо љуби, он шкрипуће бели зуби, гледајући како струком, како белом, меком, руком, како малом, лаком ногом, а камо ли лицем, ОКОМ, та поноћна дивна јава Месечину надасјава.
онда одлете за горе стрмне. Стоје пребели Ђурђеви ступови. љубазни знаци божје љубави. љубазним лицем на брег се смеше, а равно поље, студени бреже, милотом тешком већ обамреше, милотом тешком заспаше веће, покривају се
ИИИ Калуђер црни озбиљним кроком замишљен се пење уз трошно степење, понизним лицем, грозом дубоком, сухоњавом руком о врата лупа, у игумнову ћелију ступа: „Добра ти срећа!
најамника, чико њојзи боле зна: одведе је на преваре међу своје господаре — сад им ноћу уз пехаре место жишка лицем сја. Јест, ал' сада, боже свети! кад од мене туђин стрепи, сада ме се свака лепи!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Имао је свога овчара, говедара, коњушара, свињара, многу имовину и велико богатство. Једном, лицем на Божић, рече он својој жени: — Спреми вина и ракије и свега што треба, па ћемо сутра ићи на салаш да носимо
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Сад би рад знати, каквог су створа интриганти и притворице, који нам лажи с тако невиним лицем продају, канда је с неба скинута истина.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
сасуд за две шаке земље, Бушан под танким мишићима лица; Серијски облик испод образине, Гладак под трошним лицем што се бора; Метафора у сржи метафора, Закон истоветног испод површине, Реквизит данског краљевића, прва Сцена у
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
„Зашто да не?“ — помислих. Онако декоративно просед, ћопав на дешњака, у кожној видјакни и са лицем чистог научника, он је као створен да одглуми мог маторог, којег тамо у школи ионако никада нису видели.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
сине: уз јаблан-свећу земни квасац буја, а благи тамјан светих садржаја ореол гради где се сунча гуја под брижним лицем Сунца изнад гаја, што зрачним класјем, стргнутим са глога, јахачу купа коња зеленога.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У тихој ноћи, уз леђа врби, Видран се брине о својој трби. Ево и јутра с руменим лицем, трепти по трави пламена роса, врба у води огледа лице како јој стоји зелена коса.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
*** Чини не чини на месечини сад могу да викнем са обале Дунава некад сам с врло умним лицем питао себе бити ил не бити данас могу да говорим гласно и са стене стојећи између Прометеја и Бала ја јесам
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
један рањеник се грчевито ухватио за трбух, јечи, а самртно бледило му се расуло по лицу. Други је са увијеним лицем, а около очију види се усирена крв.
— Их, ала би се потуцале наше и нине вашке! — Јок, море, паметније су оне од нас... Неки се окренули лицем сунцу, одупрли леђима о земљани зид и дремају.
су мртви на свима странама између поломљених пушака и разбијених ствари, скотурени, опружени, са раширеним рукама, или лицем заривеним у земљу.
Лежало је шест наших војника са лицем наслоњеним на кундак, као да нишане... Били су неми... и укочени. Један лакше рањен пешак нам објасни да су они
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Тајко и мајка сина жене; Од рода је од велика, Кољена је господскога, Никоме се и не јавља, Но се роду лицем клања, Род ми њојзи одговара: “Не клањај се, селе, роду, Но зафали вишњем Богу, Који ти је уд’јелио Млада рабра
и џемли пенџери, На пенџеру лепота девојка, Огледа се, бело лице бели, Лице бели, русе косе глади, Вас је Пазар лицем обасјала, Обасјала, друго сунце дала. 142. Штоно ми се Травник замаглио? Еј, да ли гори, да л’ га куга мори?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Био је мешавина лепо васпитаног мондена и стидљивог младожење. Враницани је био човек огроман, огромних стопала, са лицем римских императора и црним, тужним, очима, кловнова.
Притерује коња и пита како се зовем. Ја онда урличем, у ставу мирно, лицем према непријатељу, име. Он ме на нашем језику пита јесам ли Србин. Велим, Србин. Вели, добро је било.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Појави се на улици какав странац, путник, и тек неко рекне другом: — Гле, странац неки! — и погледа друга значајно, лицем и погледом као да га пита: „Да није то Хорије?” — Да није он? — вели онај други. — и ја нешто мислим.
Гласање је текло у највећем реду. По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: — Објављујем да је
— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. — Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Зликовац, како је лежао на трбуху, тако је и остао обрнут земљи лицем. Левом руком ухватио се грчевито за крај од врљике, а на десну му пала глава.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита. Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Мама Лиза га сачека на прагу, тужна као ружа У јесен, са нежним лицем Ђоконде, Скине му блатњаве чизме, целог га разоружа, И тихо запита: „Докле, о Џоне Хохохонде?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Брзо, стресајући се од језе, устаде. Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори,
А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала. Већ је била стара. Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима. Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.
Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем. Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.
Да ли да је још дарује? И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини. Он због тога, због те њене интимности, још је срећнији, Не зна шта ће.
Јер, косе ћу да вам почупам. Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.
дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ГОДИНЕ Као покајнице, у сећању сивом, На заранку сунца, нада и живота, Пролазе у болу, уморном и живом, Са лицем на коме нестаје лепота, Поред силуете нејасних брегóва.
А изгубљени добри трагови; Кобни плес смрти воде врагови Пред лицем нове, голе Истине. РАВНОДУШНА ПЕСМА Човек се, каткад, повуче у самоћу, Због старости, умора, ил’ разочарења, Ил’
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
То га је већма жестило, та неприлика, да под ведријем лицем крије унутрашњу буру. На махове му се надање повраћало, а то је бивало или ноћу, кад дивна планинска природа у
Он и стопаница му чуђаху се још више шта је Стани. Дјевојка је с дана на дан опадала и блиједила. Лицем у очи Видова дне, сердар је цијели дан био у планини, и стиже пред колибу, таман кад његови бјеху вечерали и питаху се
Јанко мој!“ Људи, у чуду, потекоше к њему. Али Пејо, стари соко, прибра се у час, пак се исправи, те блиједим лицем и гласом што је мало дрхтао, рече: „Опростите, браћо, заборавих се за час, те стадох нарицати. Опростите!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Прсти са ноктима) 297 — Шта је на свету и најбоље и најгоре? (Људски језик) 298 — Шта је природа створила пред лицем целог света? (Нос) 299 — Шта мисли звонар кад звони? (Кад ће престати) 300 — Шта не може иструнути?
РАСЦВЕТА СЕ ЖУТИ ДРЕНАК... Ову игру играју само девојке, и то на тај начин што стану две и две окренуте лицем једна према другој: оне које стоје у пољу, представљају „дренак“, а оне које су унутра, представљају „пчеле“.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Имао је свога овчара, говедара, коњушара, свињара, многу имовину и велико богатство. Једном лицем на Божић рече он својој жени: „Спреми вина и ракије и свега што треба, па ћемо сутра ићи на салаш да носимо пастирима
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
неразрушиво и непромењено, вама на корист и спасење душевно и учвршћење и свима умирење, да кажем и мога оца пред лицем Господњим похвала и украс.
А мене сада отпустите, владара свога с миром, да виде очи моје спасење, које је спремио пред лицем свих, светлост за откриће народима и у славу (Лк. 2, 29-31) вама, пастви мојој.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Сузе проливајући, начнем говорити: „Остај ми збогом, о предраго село, место рожденија родитељнице моје!” Паднем лицем на земљу, љубим земљу и с топлим сузама квасим. Никад у мом животу нисам тако плакао.
Месец дана пре него ја дођем у Смирну, престави се Неофит; зато, лицем нисам га познао. Блажене памети, учитељ Јеротеј био је родом из Итаке, Одисејова отечества, који је мален остров у
гледају на свакога с таковим природним и простосердечиим очима, а у исто време с отвореним пријатељским и благохотним лицем, баш као да га одавно познају.
воображавајући себи из тога некаково достојинство, седе и као од некакви[х] велики[х] и дубоки[х] наука намргођеним лицем чине различна примечанија сверх сујете богатства и новаца, јоште су к тому такове делије да се ругају онима који су
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Па онда опет наста мртва јесен и настави се једнолични живот манастирски. Тако хоћаше трајати до прољећа, да се лицем на Нову годину, не деси немили догађај, који је имао чуднијех пошљедица.
Из тих црнијех мисли трже га куцање на вратима из тријема. Бакоња отвори и, сукобивши се са ведријем лицем малога Бутре, разведри се и сам. — Добро јутро, Иве! Јево чизме и јево топла вода, а ладну ћу донити одма!
да најприје види православну цркву, те га Шимета одведе у једну улицу упоредну са главном, гдје бијаше нова црква, лицем ка улици.
У сјени од коњушке лежаше стока. Бакоња одјаха и привеза коња за омање дрво, па сједе на коломат од ораха, лицем према вратима од крчме, тамо, на вратима, указа се њеки младић, голорук, у варошкој ношњи; онда изађе жена у варошкој
Фра-Брну удари капља лицем трећи дан Божића. Однесе му сву лијеву страну, али оста при свијести. Љекар, по обичају, пророкова да може умријети
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе дуну у свећу и напипа врат. Неколико пута паде у снег док се довуче до куће. Већ свиће. Симка с Мокрим лицем још увек стоји ослоњена уз наћве. Ђорђе јој приђе, загледа се у лице, умором издужено, па у врат и груди.
не осећајући хладан бол у коленима од клечања ни утрнуле усне од љубљења камена; онда се подвукла под гробницу и, с лицем притиснутим на камену коцку пода, суво је јецала једне те исте речи: „Сина, сина ми, Господе, дај...
“ То је одавно било, али сам те баш то питао. Сигурно знам. Лицем јој пређе нешто као дрхтај, као сенка, обрве јој се натуштише и примакоше једна другој, руке стави на размакнута,
Биће вам после досадно. Лакше је човеку кад лепо разговара. ...Грчеви јој брзо промилеше лицем и уронише у мир још једрих а модрикастих образа. Као изубијаних. Двапут се загрцну. А зуби осташе да се беле.
По ваздуги дан седела је она под старим дудом, једва је имао неколико живих грана, и гледала мужа, лицем њој окренутог. А он кроз раскрвављене зубе протнуо језик и руга јој се. Није ни јела ни воду пила.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Његове најбоље године. Ипак, није рад да уђе: пуно је а приметио је да, окренут лицем шанку а леђима гласовима, не разуме шта се говори.
Тај банкар, са лицем продуховљеног пацова, обичавао је, док ујутру загледа своје службенике и одмерава им спремност за тај дан (изгледа да
Ако је кнез добро разумео, мрежа је већ била исплетена, лепљива, а паук је седео у његовом дому, ту, пред њим, са тим лицем чедног страсника.
У Родофиникиновом раскошном дому, јеромонах Доситеј, тај омањи, пуначак старац са безазленим лицем али искусан са људима, брзо је увидео да овај предах неће дуго трајати јер немири одасвуд прете.
Кад је рекао Румуну да је одлучен на куповину, крушка се сасвим искривила: ако га је у почетку охрабрен његовим лицем, Румун сматрао добрим, сад га је сматрао и помало лудим, а свакојако је био пресрећан.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
са тирјанством, ђе се само рад несреће људске боготвори Цезар с Александром, ђе прелести смртне свеколике теке лицем из глибине вире?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
усхићењем, па му рече: „Знаш шта, драги Николице - дозволи да те тако зовем - личиш ми са својим класичним обријаним лицем и са својом дугом косом на каквог младог Римљанина. Чини ми се да си васкресао из овог класичног тла“.
“ Њен брат Уилием Ејскаф, свештеник у Бертн Коглу, стасит гојазан човек, са доброћудним ружичастим лицем и црвеним носом, осмехну се весело: „Не беше лака ствар доћи овамо, драги моји!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Наједанпут, са својим сјајним преображеним лицем окренула се њему и као да је полетела или се сурвала грчевито га шчепала за руку.
Посматрала га је пажљиво, помало заводнички. Тада је његовим лицем прелетело једно гордо осећање висине и смелости. Са овим изразом он је погледао, и збунио се.
прену се Обилић; онда једним балетско-пантерским скоком одскочи Обилић у страну, онда гурну Вука Бранковића, и онда лицем публици, витлајући рапиром (који је подигао) око своје јуначке главе, опсова онај исти глас из публике, али таквом
Загледај добро. Тај човек, сав један љути окршај, са лицем мирнијим од сна твога малога бића, од топле ноћи пуне мириса лишћа! Загледај добро.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
) Али не: у бијелој спаваћици до пола гњата, с босим ногама у папучама (зачудо танки глежњеви!), лицем у лице с малом, у сребро окованом бизантинском мадоницом коју је донио с Леванта још његов дјед, скромни вођа палубе,
човјек могао лако заборавити физиономију судије који му изриче смртну казну, али слика дједа у спаваћици што пред лицем бизантинске иконице палцем десне ноге чеше лист лијеве, не заборавља се никада.
и обазривост, коју редовно не можемо тражити од људи свиклих да по свом звању вјечито гледају људској патњи и смрти лицем у лице. Схватио сам: оно о свирању речено је само зато да се, као успут, каже оно „кад оздравите”.
Снагу пуне искрености добивамо тек пред лицем нечег далеко важнијег, далеко пресуднијег од оног што признајемо. Можда тек пред лицем Оне напрам којој све друго
Можда тек пред лицем Оне напрам којој све друго постаје ситно и безболно до ништавости. XВИ Данас је недјеља. По свему се то осјећа.
XИX τυφλάς έѵ αύτοτς έλπίδας χατώχισα Пробдио сам дуге ноћи, сред бијеле мистике болнице, у контемплацији смрти. Лицем у лице с њом.
Она им придаје знамен реалности, озбиљност одистинског. Она свакој ствари даје њено достојанство пред лицем живота. Има ништавних, безначајних живота. Безначајних смрти нема. Свака је смрт свеопћи догађај, свачији догађај.
копкали, и настојали да ишчепркамо могуће разлоге његових суза, и трудили се да замислимо што се збива за бубуљичавим лицем с марамицом на очима.
Галаксија ће постати једна шупља ријеч, и пред лицем постојања и непостојања бит ће равни галаксија и црвић. Наше изнурено тијело на бијелим колицима, већ набухло гасовима
И све ће опет бити тачно онако као што је било код њиховог последњег сусрета лицем у лице. XЛИ „Бојим се да се нећеш знати да прилагодиш ако некад дођеш у неповољније прилике.
Добро је, утјешно је да незнатни црвак свакидашњице то зна. Јер он мисли да је само он лицем у лице са смрћу мекушан и слаб, да су други у том ничим стилизираном и ничим замућеном суочењу храбрији и чвршћи.
Најприје бих удахнуо из ње мирис, и већ на основу тога пустио да ми се разлије лицем један мали наговјештај, предујам будућег праворијека.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Она је, убијена!... — повикаше други. Капетан и Митар приђоше врљикама. Пред њима лежаше Станка, обрнута лицем к земљи, савијена, као да се сама наслонила на лактове, па сакрива лице од некога...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Имао је свога овчара, говедара, коњушара, свињара, многу имовину и велико богатство. Једном, лицем на Божић, рече он својој жени: — Спреми вина и ракије и свега што треба, па ћемо сутра ићи на салаш да носимо
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И ми ћемо лећи лицем према Богу, Са тријумфом правде над балканским звером, У могилу дугу и у сузу многу, Али с обновљеном љубављу и вером.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Морао сам да побегнем од млина, коме сам био лицем окренут, пошто је струја тамо била много бржа и вода дубља. Било је то дуго и болно искушење и скоро да ме је на крају
Био сам толико повучен да бих радије лицем у лице стао пред разјареног лава, но да се сретнем са било којим од оних градских кицоша који су тумарали наоколо.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
за куповину земљишта у Вашингтону, на коме се граде административне зграде Академије и Савета скоро две године. Лицем окренута према Линколновом споменику у Вашинггону, налази се данас, скоро довршена, административна зграда Националне
Ћипико, Иво - Приповетке
А кад се нађе лицем пред оцем, погледа га страхиво и истисне разговјетно: , —Убио сам га! — и осјети у тај час да је слободније одахнуо.
се миче у сунчевој свјетлости, прислушкује и пиркање вјетра и о нечему као да размишља, па наново мирно, са спокојним лицем слаже камење и — креће даље...
стоји свечев кип са смежураним, набраним црвеним плаштом преко леђа, у високим чизмама, погнуте главе на страну, а са лицем премладим, детињим...
И вуче цуру даље... А већ средина литије поред њих пролази. —Отргните живине! Срамота! Пред лицем светога Рока! И граја бива све јача и јача... Неки од браће збацише с главе кукуљице и прете.. .
? Где ми је кућа? Растуристе нас! —говори и наузначице изврну се на земљу, лицем према небу. Дечаци поје краву и радознало гледају у стране људе.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Призор заиста може изгледати магичан колико и фантастичан, па ћемо га навести у целини: „Лежим бескрајно дуго на трави лицем према небу, гледам дуго с дивљењем у њ, и одједном имам тачну сензацију, иако је нисам изазивао, да је небо пода мном,
Занимљиво је, међутим, да је малочас наведени призор – који смо иначе сви ми у детињству гледали лежећи на трави с лицем према небу – послужио као извор сликовне граће из које су у разним песмама начињени поједини стихови и барем једна
списе, којих има несравњено више но што се мислило, и не кажемо да су подређени песмама, они су свеједно, бар за нас, лицем окренути према њима: помажу нам да боље схватимо песника и јасније расветлимо његову поезију.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
цигарету коју је пре тога завио, почне „да је пали, али невешто, гризући је, жваћући, трепћући очима, челом, целим лицем, од песме која долажаше из собе“. 9 Рећи да неко не очима, него челом и целим лицем трепће, врло је чудновато.
9 Рећи да неко не очима, него челом и целим лицем трепће, врло је чудновато. Томча уистину и није трептао челом и лицем, није у дословноме, него тек у преносном смислу
9 Рећи да неко не очима, него челом и целим лицем трепће, врло је чудновато. Томча уистину и није трептао челом и лицем, није у дословноме, него тек у преносном смислу добијеном помоћу зеугме: глагол трептати нехотично је после очију
у сећању кад склопи књигу, отприлике овакав: она налакћена стоји на прозору горњег спрата, леђима окренута унутра, лицем напоље.
Ужурбана, нестрпљива Магда добила је тиме малчице смешан изглед. Тренутак затим јунакиња је већ доле, у кухињи, лицем у лице с мајком, дотерује је при облачењу („Софка је, међутим, сишла и овамо у кујни матер намештала”); и у исти мах,
Према томе, Тодора је лицем окренута према „она два прозора” и леђима према „ова друга два супротна”, што значи да је у ускршње јутро испијала
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
„сутра до виђења“ Суђено је за састанак наш: На истини, безбреностителне, Куд неслози није приступ дат, Где пред лицем Бога, свим’ једнога, Душе гаје родобубља жар. Твоје „сутра“ ту ће с’ да наврши. А шта чека овај сметен бес?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
поделиле предео на две тишине где плачу птице од пепела поѕт ѕцріптум У земљи где се поштују сунцокрети пали су лицем према истоку чини ми се да сам и ја пао с њима различит од онога што ћу рећи ВИИ Зеленгоро хоћу да изговорим твоје
Ах, каква ужасна светлост пробуђена први пут над склопљеним очима. Ето то је оно што се назива песником: бити лицем у лице свету преко пута пустиње и неке звезде наопаке и видети све где други виде само ноћ.
О песници свуда и увек окренути лицем према привиду са звездом уместо ишчупаног срца пред непојатним, када је пред нама само један дан, непомешан, као цвет
га, песма без речи пошао сам негде а удаљавам се о водо Ти си глас птице после поноћи времена анђео с двоструким лицем и потаја далеко иза светлости далеко иза часова када је смрт велика маска сунца Измених се певајући касним те реко у
Краков, Станислав - КРИЛА
се мајора немоћно раширише, па кад угледа више себе израњављене гранчице, које као да је некад у страшноме сну видео, лицем му пређе грчевити дрхтај. Склони поглед и кад срете ужаснуте очи Душкове, усне му се мало насмешише.
Мали зелени камионети са црвеним крстом стајали су на још залеђеном путу. Једна мала Енглескиња са лицем мршавим и ситним, и шишаном косом помаже да официра сместе у кола.
Ипак није био весео и лицем му се разлило жутило. Около се магла дизала и откривала сву досаду поља битољске равнице, на којој се гдегде дизала
Петровић, Растко - АФРИКА
“ Нема израза који црнцу изгледа непристојан, и он га изговара увек са истим наивним и озбиљним лицем. Кад говоре између себе, француски, да би били фини: „Е мон вие, ти манбет времан!
“ Сва та грдња изговорена мирним гласом, као од шале, дочекана је такође озбиљним лицем другога, који се онда брани. Они, „коз ан флансе“. „А Ти е влеман соваз.
Шаљем једног од дерана да их негде добави. У суседној ћелији, го, покривен крпама, са лицем закопаним у сламу, растурених руку, скупљених ногу, као да је убијен, спава неки младић величанствено развијених
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ту нечег има!... (Гласно.) То мора да је страшна несрећа Што старост гони да метанише Пред мрским лицем бесног Турчина?... СПАСЕНИЈА (погледајући у Станоја): Те црне очи ја сам видела И глас сам чула...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Сви су заробљеници били азијатски низами; крупни, здрави, лепи људи, са добродушним, поштеним лицем. На испиту покажу: да су синоћ и они учествовали у последњем јуришу на Шуматовац, да су били одбијени, да су се у
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
красним, Гди ашикује с' Савом Дунав река, — Кад чујем какву српски брат и сека Сад песму пева, грлом милогласним А лицем ведрим и погледом јасним, — Тад осећам сласт мајчинога млека.
С упаљеном воштаницом Над Лазаром гениј стоји, Скорбним лицем к трону судбе Он управља поглед свој. „О, уклони, свемогућа, Ово од твог народа; Није народ, није земља Гди не цвета
1842. Никанор Грујић ВАРАЛИЦИ НАДИ Куд нас мамиш с умиљатим лицем, Завараваш очи од намера Са тобожње љубави погледом, Што нам ласкаш с подмуклим осмејом И шапућеш којекакве тајне,
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
све истребити, Да нема више таке невере Од којих ће се земља стидети, Што их на црним груд’ма понесе Да својим лицем трују зенице Човеку правом кад их погледа. (Бој једнако траје. Турци вичу. Пушке пуцају. — Катуновић се враћа.) КАП.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Јер празан је живот, кад у јесен доспе, И замућен поглед црвени од суза, Пахуљице модре старост лицем оспе. Чело пуно змија кô страшна Медуза, Клецаве су ноге, спарушкане дојке, Црне жиле — оков самртничких уза.
Отворила уста, умире и снива Бесни танац, раскош Иродова дома. Бели осмех модрим лицем се разлива. Тако мру на југу. Салома, Салома.
Заспала срећа тешко спава, А над њом жуди јасмин снен, Лицем јој бол се разиграва И страшћу дише зрели клен. Похотно шуми јасмин снен.
Ноћ византијска, сладострасна, иста Кô она кад се роди Господ Нови. А само сенке с лицем кô од лима, Последњи борци царевине штуре, Чувају куле и зидине суре; Као прост војник, цар је њихов с њима.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ов. месеца тражено. Списи нађени при њему одузети су и заједно са дотичним лицем биће под строгом стражом спроведени у Београд. Свеза Пов. У. број 4742”. Јеси записао? МИЛИСАВ: Јесам.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
наниже, окречен, белео се, док од доњег спрата само се видели диреци трема и тамо унутра у полутами кујна, собе. Лицем куће, целом њеном ширином, испред ње, протезала се башта и губила наниже.
слободно жубори, па да је баба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту са мирним, истина строгим, али спокојним лицем...
Са колико љубави, веселости, сјаја у очима навек му прилази. Сва је његова. Али он је својим паметним, сувим лицем, мирним погледом навек умирује. Увек према њој трезвен, миран, као брат јој.
невесте, шалварама од јумбасме, са закопчаним минтаном на прсима до грла, и забрађена не чајком већ шамијом, са лицем не девојачким, извученом и растресеном косом око врата, око ушију и по челу, већ мршеном и целиваном косом; очима
Све то да би избегао, а нарочито њено [гледање] и оно сад мирно, с бледим лицем, али још онако старим, изразитим црним већ малаксалим очима, диже се.
Јованка, као да се она удаје, али некако чудно, као пресечена у половини, са мало набреклим прсима и врелим лицем, увек кад дође код њих па види и њега, брата Младенова, будућег зета, почне њој да се тужи: — Море, пријо, кажи оном
Ћипико, Иво - Пауци
Газда се насмеја: —Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу. Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога детињега, подушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана.
— зажели старјешина. —А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти! — А да, упутисмо се из приморја лицем на Туциндан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.
Од несна је узбуђен и хитар. У ходнику суда срете се са начелником. — Фала свима! — похита начелник с насмијаним лицем у сусрет му и пружи му руку. — Молим — одговори Иво, дотакнувши му се руке и збуњен улегне у уред.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
живопису, тај се смејуљак одједном распао у низ ситних грчева који су у кратким таласима, као сенке, пролазили његовим лицем кад би ме угледао. Прохор је био неписмен и гајио је према књигама подозрење.
да да одушка своме сврабу, па бедни ђаволов брабоњак није нашао ништа боље него да прди ту као каква кљусина пред лицем божијег храма. А у ствари знам ја то што он хоће. Нисам ни ја излапео. Нећу ја допустити мангупима да ме тоциљају.
правда овога света није у томе што смо сви ми људски створови, крхки и привремени, сметени, збуњени и унезверени пред лицем непознатог и сутрашњег дана којем тајну не познајемо?
Смрдим му као твор крај осетљивог господског носа, те матори не може честито ни да се надише. Ситна оспа му се проспе лицем кад ме угледа, преседне му ручак кад смо за истим столом. А шта сам ја радио?
Седим у води окренут лицем низводно, пуштам да ми се једва приметна матица раздваја на врату и потиљку, да пола иде преко левог а пола преко
Али ненавикнути Доротејев језик остао је забрављен иза чврсто стиснутих зуба, а питања су му ионако пролазила лицем као оспа. Димитрије се правио као да не опажа. Остао је код узгред споменутог „Видео сам данас Јелену на Мртваја виру“.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Редактор с нервозним лицем страшно је кезио зубе И гневно млатећи руком речи је сипао грубе: „Ја појмим лојалност, - вели, - и ко је преда мном
И, силни грађани некад, падаху клонулим телом, Са онакаженим лицем и бледим, мртвачким челом. Али се бораху јоште. Од градске капије свете Већ трипут одбише они крваве Будине чете.
13. Сед и узвишен, кô патријарх стари, Са благим лицем, у тихој самоћи Он ми је причô чудновате ствари, Све драго вече и васцеле ноћи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
“ — шапну нам Лука. — И веровао сам да је истина — додаје благајник. — А што сте збијали шалу са свештеним лицем... Ко вас је на то навео?... Него, да се договоримо.
Снажни Индуси, са чалмом око главе. Шкотланђани, у шареним и кратким сукњицама. Сенегалци са лицем црним као ноћ. Неке колонијалне трупе са широким чакширама, а још уз њих и разне протуве грчке, које, задивљене и
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Узе га Дрвосеча у руке, премеће, мисли, самоме се себи смеје. Шта сада? Шта с лицем циркуске луде да ради? Није млад, не уме се преметати преко главе. Седе Дрвосеча да размисли.
туђег смеха и своје туге почео да живи Дрвосеча, надајући се, ипак, да ће се једнога јутра пробудити са својим старим лицем, ружним, истрошеним, али својим. Је ли чудо што су му буђења била најмучнија?
Је ли чудо што су му буђења била најмучнија? Није имао храбрости да пође својима са лицем циркуске луде. Коначно, сигурно су га већ давно ожалили и уписали у гробљанске књиге. За њих је сада мртав. А за себе?
Деца која су крај њега пролазила гледала су га у чуду. — Шта је то са Смешним Лицем? — рече једно. Сунце се као џиновска светиљка палило на небу, када Дрвосеча забаци врећу на леђа и крете у свет да
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И кунем се, што је ђула и бехара, Све би својим лицем застидила Мара, — Па још коса мека, она коса врана Би мехлемом била и најљућих рана!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
самом себи вековима, без пријатеља, без савезника, окружен леденом равнодушношћу „културне“ Европе чији је мир бранио, лицем у лице са једном мрачном силом која га је држала за гушу и давила, немоћан према природи, народ је напрезао све своје
Сви који су насртали на нашу земљу, сви који су је глобили и пустошили — Турци, Арапи, Латини и остали — нашли су се лицем у лице са срдитим и страшним Марком Краљевићем. Он је био неумитни судија који је стизао свакога злочинца.
“ Кад то чула Хасанагиница, б’јелим лицем у земљу уд’рила, упут се је с душом раставила од жалости, гледајућ сироте. 80 ЈЕТРВИЦА АДАМСКО КОЛЕНО Храни мајка
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Видећи да је откривен Стриц леже у травуљину лицем окренут земљи и умири се. — Ето ти баш, нек виде да сам мртав! Јованче повири иза жбуна, стукну и прошапута: — Пст,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
земљи одздо темеље, — била сам к њему садружна Мудрост: ја сам се радовала сваки дан, веселила сам се пред његовим лицем у свако доби.
код мора на крају где још стајаше — има до десет младих момака — врло се о том порадовах гледећи их бујне и несташне лицем и с беседом. Сазнах их да ће ми у вољи бити, а остали већ сви људи унутра у корабу бијаху.
За цара Маврикија, рече, доби у арабитској војски видеше два јунака врло пристала и лепа, како пред царевим лицем да стоје, и остали људи сви су их почитовали, пак обојица дођоше к цркви светога Димитрија и стадоше се споља око ње
Имаше јоште два брата своја, Лазара и Гргура, и ови понајхубавији му син бијаше стасит, висок и врло красан лицем својим.
Махнити људи множе залудњу беседу. Тко се с грађани не јариштише, ни с лицем ни с очима није уљудан. Тешко и томе граду у коме је господин млад, бујан и тафраџија поносан!
Прогласник је страховит, ја какав ли је пострашнији му посилач? Колико овај тек блиста лицем те ми дор очи засењује и не могу да га згледам, то с каквим ћу очима мотрити код себе право сунце? Ствар ме страши.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
! — Било је! — прошапта Зона, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука. — Па ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска — скутасте се туј како брабињци у зêм, па ни
изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: „Трговина Петракија Н* и Сина“. Лицем на Свету Петку била је свадба. Био је леп, ведар дан — као и лица срећних младенаца.