Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
претвара у класичну гимназију. 1836. оснива се богословија, а 1838. лицеј, прво као неки мали филозофски факултет, а од 1841. и са правним факултетом; од 1844.
У Новом Саду учио је латински и немачки, потом гимназију у Калочи и Сегедину, и лицеј и права у Пожуну. Од 1796. настају његова велика и непрестана путовања.
1835. постао је адвокат. Када се основао Лицеј у Крагујевцу, он буде позван за професора. На крагујевачком Лицеју предавао је, од 1840. до 1842, природно право. 1842.
Као што је тада владао обичај у дубровачким патрицијским породицама, школовао се у Италији. Лицеј је свршио у Млецима, права у Падови и Бечу. Неко време био је коморник на двору војводе од Луке, у Италији, а од 1868.
септембра 1826. године у Бранковини, у ваљевском округу. Гимназију је свршио у Београду, и ту је почео учити и Лицеј. Од 1844. до 1848.
Рођен у Реснику 1824. године, Илић је гимназију учио у Крагујевцу, Лицеј у Београду, а филозофију у Бечу. У првом омладинском покрету пред 1848.
Рођен је у Београду, 6. октобра 1842, од оца професора, родом Сремца. Свршио је гимназију и лицеј у Београду. 1862. као државни питомац отишао је на страну и три године провео у Минхену, Лајпцигу, Цириху и Бечу. 1865.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Георгије се родио у Атини, тамо учио француски лицеј, а на неколико места у Европи трговачке науке и права. Путовао је много, читао много.