Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Крајем педесетих година било је у Србији преко две стотине факултетски образованих људи, школованих у београдском Лицеју, а једним делом, око педесет њих, на француским, немачким и аустријским универзитетима.
1835. постао је адвокат. Када се основао Лицеј у Крагујевцу, он буде позван за професора. На крагујевачком Лицеју предавао је, од 1840. до 1842, природно право. 1842. постане начелник (»столоначалник«) Министарства просвете.
Око 1848. обилазио је Нови Сад, Загреб, Задар, Дубровник, Цетиње. 1850. постао је професор францускога језика на Лицеју у Београду. Приликом династичке промене, 1858, изгубио је државну службу. 1861.
Кнез Михаило га је школовао у Немачкој и издржавао као професора на пожунском лицеју. На том месту Штур је постао духовни вођ и васпитач све словенске омладине, уливао у њу не само словенско осећање но
1859. та забрана се диже, сем за школске књиге и службена издања. Ђуро Даничић, професор на Лицеју, доцније Великој школи, од 1859. до 1865, васпита нови нараштај у Караџићевим и својим идејама.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
« А један му с катедре одговара: »У твојим годинама он је (подразумева се професор историје) био на Лицеју, а ти понављаш шести разред...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Надао се да ће му, можда, понудити место међу представницима на страни или ће га позвати међу предаваче на Лицеју. Тог поподнева све је било могуће, а живот му се отварао.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
год. овако: ,,ја за Хомјакова нисам знао све дотле док нисам дошао у Пожун. Ту сам у књижници српских ђака на лицеју евангеличком нашао збирку Хомјаковљевих песама — танка жута књижица, у којој не верујем да је било ни 50 песама.