Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
година — поче Дуле, а чело му се намршти — диже га спа'ија са старог кућишта и насели на његову старевину некаква Личанина. Жао је то, прежао било покојном Мији, ама, шта је могô!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Другу Мујо књигу накитио, те је шаље у Лику крваву, на Турчина Личанина Тала: „О амиџа, Личанине Тале, покупи ми по Лици крвавој пет стотина коња и јунака, хајде с њима ка кршној Кладуши, а
тавницу б’јелу, из тавнице извади Стојана, одведе га пред подруме б’јеле, извадише коне из подрума: добра ђога бега Личанина, што га јаше на мејдан јуначки, и вранчића љубе Личанина, ког бржега у крајини нема; ђога јаше лијепа ђевојка, Стојан
подруме б’јеле, извадише коне из подрума: добра ђога бега Личанина, што га јаше на мејдан јуначки, и вранчића љубе Личанина, ког бржега у крајини нема; ђога јаше лијепа ђевојка, Стојан јаше вранца од мејдана; окренуше пољем широкијем, примише