Црњански, Милош - Сеобе 2
А кроз коју годину, кад педесета увелико прође, нагрнуће уз маторог мужа, на ту младу Личанку, младоње! Трифун на то поче да клима главом, и показује своје, жуте, огромне, зубе, који су му, каткад, вирили, кроз
Трифун је узео педесет и трећу – старост, и смерт, су близу, па је лако схватљиво да је Трифун угледао, ту Личанку, као неку Луну, на пајвану, као Месец кроз јелово грање. Он се нада, каже, да ће Павле избегавати свађу!