Употреба речи личили у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Има ли што у природи да боље хармонише?... Има ли у историји два карактера који би један на други више личили него та два јунака?... Да и данас живе, Видовдан би казао: „Два црквењака!“ Али они погинуше славно, поштено, витешки!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Дрвени доксат опкољавао је двориште, на спрату, пун цвећа у ћуповима, који су личили на плетене котарице. Насред дворишта био је бунар, сав у ладолежу.

Турци су им се сад чинили господа, а Гарсули, па и стари Енгелсхофен, личили су им сад на фукару. Цео један народ желео је да оде, од таквог хришћанства, у даљину.

А личе као сестре. А што је дуже седео пред њом у колима, њене откривене груди, њена нога, њен поглед, њен глас, личили су, све више, на груди, на ногу, на поглед, на глас, оне која је била у гробу.

Онако матори, тетурали су се по трпезарији, а личили на медведа и метлу. Заценили су се од смеха. А Исакович је све то посматрао као да се скаменио.

У то доба, осветљење Беча било је старинско и слабо. Фењери, који су се низали улицама, у мраку, личили су на мртваце који лутају, чинило се чак и да се љуљају.

Само, нити је ко имена њихова знао, тачно, нити ко иде, а ко остаје, ни ко их креће, ни ко задржава. Него су личили на олују, и поплаву.

У сећању, сад, те њене речи, ти њени шапати, ти њени јауци, нису више личили на људски глас, ти јауци нису више били јасне речи, него као неки шумови у шуми, и лишћу, које жути, и опада, па шушти

Учини му се као место куд је отићи желео и у ком је, некад, живео. У снегу, варош и њена околина, личили су му на Белград, на његов мили Варадин, а дуж обале Дњепра, на Црну Бару.

Официр је ишао пред њима са исуканом сабљом у руци. Клобуци гренадира – који су личили на главе шећера – белели су се и љуљали, кораком. Поред тог полувода гренадира, ишао је бубњар.

Иако је кућа трговца Жолобова имала сиромашне прозоре, са дрвеним капцима и дрвене доксате, који су личили на страћару, и шталу, испред ње је природа била тако лепа, у пролетном дану, да је тај дан, после, Павле, дуго, сасвим

На тој слици, на води, пловили су и велики чунови, који нису, нимало, личили на њихове чунове, на Дунаву и Тиси, али су личили на талијанске дереглије, које су кирасири Сербелонија, на Бегеј,

тој слици, на води, пловили су и велики чунови, који нису, нимало, личили на њихове чунове, на Дунаву и Тиси, али су личили на талијанске дереглије, које су кирасири Сербелонија, на Бегеј, довукли.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Леђа су им била маслинаста и сјајна. Не знам због чега личили су ми на статисте. То ме подсети на Атамана. Тај је, заиста, заслужио да му човек промени лични опис.

Црњански, Милош - Сеобе 1

На први поглед, на страшно запрепашћење официра, личили су на Цигане и циганске черге. И тек што започе мазање пушака, чутурица за барут, гвоздених набијача, шкљоцала, игала,

Навикнувши се на војни посао, испекавши свој занат, он га је и презирао, а још више те људе што су му на дому личили на Цигане, као и њихова насеља на черге.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Окружени енергичним младим лавовима, који су знали шта хоће и трудили да то и постигну, личили смо на шачицу сомнамбула што се саплићу о своје маштарије.

Око њих се ширио непријатан задах зноја и прашине са патика. Личили су на крдо ухваћених, ружних звери. Бел Ами се најежи када га дотаче нечије голо раме, а сасвим укочи када отпоче

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Они су, поред свих личних разлика, јако личили једни на друге и сачињавали једну идејно-књижевну целину. Данас није више тај случај.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Страшно. Доле су куљали аутомобили. Гледани с ове висине, личили су на колекцију дечјих играчака, хоћу да кажем, човек се осећао филозофски узвишено и некако изнад свега, што и није

Свега. Одувек су ми комисиони антикваријати личили на парастост за ствари! Смешно је и помислити, зар не, да ће за двеста година и ови наши данашњи предмети красити

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Батеријски наредник је гризао усне и ломио прсте. Нас тројица сигурно смо личили на хијене, које штекћу пред својим пленом.

Крупне пахуљице снега вејале су. Летели су читави праменови, квасили земљу и војнике или се задржавали на њима, те су личили на патуљке из прича... То је била војска која је победила једну царевину.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Живео сам ја, на Ријеци, весело. Међутим, нисам ја ни на Ријеци живео само са барунима и грофовима, који су личили на накараду. Нити сам живео само весело. Живео сам и ја на Ријеци, неко време, и међу пролетерима, и горко.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

— Мало их се живих пробило до мора. А они који дођоше до воде што се плави Личили су на изгорели град који се још понегде пуши. Толико су били гладни и мршави Да су им шајкаче падале на уши.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Шта да се о облацима каже? Личили су на лептире, и брзо нестајали. Придржавајући се за зидове, девојчица покуша да начини неколико корака, без успеха.

Никада их нико није видео одвојене, мада нису били ни браћа ни рођаци. Једнако високи, једнако смеђи, једнако обучени личили су на близанце, али један се стално смешкао, а други намрштено зурио испред себе. — Гле, иду Плачко и Смејачко!

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Читање, писање и рачунање личили су ми на средства за мучење која је учитељ, по мом мишљењу незналица, измислио да би ускратио моју слободу и играње са

Читање, писање и рачунање личили су ми на средства за мучење која је учитељ, по мом мишљењу незналица, измислио да би ускратио моју слободу и играње са

Учитељи су ми више личили на аустријске жандарме него на наставнике који могу да се допадну ђацима. Њих је више занимало шта ја мислим о цару и

Говорио сам осећајно, а приметио сам и да је мој говор направио леп утисак на чиновнике који ми нимало нису личили на чиновнике на које сам навикао у Аустро-Угарској.

Ободи на шеширима били су им заврнути надоле и потпуно су им скривали очи. Када су разговарали личили су на дрвене кипове; руке су им биле непокретне, а израз лица им се није могао видети због покривених очију.

Фармери из Делавера, моји сапутници на броду, нису ми сада личили на дрвене лутке и њихов говор није ми био више неразумљив.

на којој сам се налазио, у близини хоризонта, открио ми је слику неког града са кулама и високим крововима који су личили на кровове цркава. Након три даља сата лутања, прешао сам мост преко канала и нашао се у удаљеном граду.

Чинило ми се скоро немогуће да се једно обично српско сељаче сврста у исти ред са студентима који су по много чему личили на младе аристократе. Међутим, европски аристократ не би ми никад тако нешто ни поменуо.

Та деформација прстију, који су личили на соколове канџе, оштре црте лица, крив нос, буљаве очи, његов несигуран ход због равних табана, па и његове велике

- Е, мој пријатељу - рече он са веселим бљеском у очима - ви сте сувише промишљени и опрезни да бисте личили на Ирца. Не знам шта бих мислио о вама да сам вас видео како лутате по Кембриџу као ”гуска у магли.

Није било ни државника калибра Бишарка, ни генерала сличног Молткеу. Нисам видео ни ратнике који би личили на робусне типове које ми је Никола показао за оним столом у Хабеловој гостионици.

Страшна је ствар кад се изгуби ослонац који човек има у себи. Велики циљеви и тежње личили су ми на балоне којима се деца играју.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

У суседноме биваку налазили се пешаци. Око подне кренуше некуд. Онако изгладнели, исцепани и прокисли, личили су на колону скелета. — Куда, побогу, човече?! — запита потпуковник Петар једнога команданта батаљона.

Од подераних, старих шаторских крила подигоше некако шаторе који су личили на черге. Из оближњег села донеше сламу за простирку. Најзад, после толико времена, стали су у строј, да приме храну.

Мали, неугледни, са кратком цеви, која се пуни с предње стране, ти су топови пре личили на некакве прангије. Неки су се официри почели шалити на њихов рачун.

Сатерани овако на гомилу, избезумљена лица, људи су личили на разјарено крдо, а ова јаруга на зверињак. У последњем часу, на бедему, појавише се однекуда наши пешаци и кроз

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Пољар Лијан једва дочека да се прихвати ослобађања дјечака. Није више могао да их гледа овако везане. Нису му уопште личили на ону безбрижну живахну и домишљату дјечурлију која знају безброј смицалица и објешењаклука.

Тамо још нијесу излијепљени ничији огласи. Тројица дјечака кренуше уз пут, мрки, озбиљни и ћутљиви. Личили су на дјецу поробљена, а непокорена народа. ВИ Окупаторска власт, Нијемци и Талијани, нису знали за шалу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности