Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ух, само да то није! — јекну. Па јурну из куће напоље. Олујина отпочела... Муње су шибале црно небо, као усијане личине, а грмљавина се разлегала дубравом... Страх неки обујми Ивана. И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу.