Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— А шта ћеш ти рећи? — А ја се заинтачио као најтврдоглавије личко магаре: не одричем, кажем, он је мој, па какав био. Је ли глава на пањ, јест, али ја остајем при својој!
Пјесма и жандари, хех! Већ одавна је обичај у овим крајевима око личко-босанске границе да сваког лопова пазарним даном јавно протјерају кроз варош.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Георгија били су Милош и Вукашин, а од синова Антонија, његов првенац Давид, судије; Вукашин је умро као велики жупан личко-крбавске жупаније, а и Давид је у својој чиновничкој каријери дотерао далеко; постао је касациони судија, члан Стола