Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Гди су стари?“; те лише, што је за веће чудо и сијасет, ово се највише од оних чује који нити знаду (штоно вели Црногорац) мајде ђавоље мрве
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
23. КУКАВИЦА Ноћ се спуштала врло брзо, јер облаци од запада прекри лише небо. Овде-онде метне светлица и потутњи: спрема се олујина. Иван из коже да изиде.
Теодосије - ЖИТИЈА
и милосрђа, да се светлост зашавши у гору не покрије као под мерицом и да се многи, просвећени после од њега, не лише светлости спасења. А он це покори игуману, рекавши: — Воља Господња нека буде кроз тебе на нама, часни оче!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Хе, али ...« И мисли његове одоше далеко, веома далеко... Он поче да се смеши, очи му се засвет лише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Прошли су ме снови, не буди их више. Одвраћам од тебе мирне моје зене Што под месечином некад сузе лише: Увек имаш млада срца и све младе Парове што живот тек снивају сада, И безбројне куле од карата граде И вечито дижу
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
либо — који год, какав год, који, какав лижисан — чанколиз ликвор — ликер лис — лисац лихва — интерес уз камату лише — чак локај — лакеј, слуга лоно — крило лотарија — лутрија Лукијан — Лукијан из Самосате (125-180), грчки
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Једноме сељанину није могло бити да не лише у Дубровник књигу за некакав голем посао, па да му се поп почем не би одговорио и рекао да нема једно од троје што за
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
лек коњу од гунтураћа (СЕЗ, 17, 581). Болесници од шуге и од »суве лише« ваљају се на Ђурђевдан по росном јечму (СЕЗ, 17, 564; 568; при том се каже три пута: »шуге, шугице, бојте се
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
„Пре неколике године“ — лише Вук 1833 — „чуо сам да је и умро у Грку. Кад сам ја од њега песме преписивао, било му је око 50 година.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
се и више освесте са забом о земљи и ништа с хићњом не проходе: сваки груменак прегледају што је и је ли од чега руда. Лише, кад већ до златне руде дођу, те јој жицу намере, тадар баш с опипом и врло прегледају свесрдо.
А велики бијаше бољарин и богат. Пак што да чини, како је сваком човеку жао овај свет оставити и умрети (лише богатицам), чудно је и до свога издахнућа све се копирка и мисли се еда би како јоште остао и поживио би.
А камо вам танци и шњима вртежи? Колико пут путем проходећи с погледа. с мириса еда ти, лише обадвоје млада струка, не затрепти ли ти срдце и много доби остане ти на мисли?
О НЕРАВНОПРАВНОСТИ ЖЕНА Ал' до конца слабо мало тога се поштења међу људма и младежем лише находи. Више их је неваљалаца, својевољних и нездржних, како што се и блата и ђубрета на земљи више находи него злата
СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТЕ НУРИЈАШКИМ ПОПОВИМА Смислите се о тому браћо, како може то бити светским људма, лише поданим пахором сеоским, који но себи и своме спахији раде и кулукују дан ноћ хунтајући, морећи се знојно и кахајући
под ноге незгледна; лепше је са штапком подпирати се, неголи с руками размахивати, полако шетање сврх трчања задушна, лише уз ветар (а никад на нашој капи без њега није с многих страна).
сиромаше, једни падају, гори се дижу, друг друга обеђује, млађи старијега не почитује, брат рођени свога брата вара. Лише по пазари, по пиарци, колико се безбоштва проводи, штоно је све очно на виделу, студ и срам.
Доста их се обједе или се ошика без мере ви нам и ракијом и злом и несрећном смрћу душегубном тамо одлази лише кога Бог не штеди.
А еда је лепо свако доби пред кога големога господина излазити или удиљ пред њим на очију му чамити и стајати, зурити, лише све тробоњити пред њим те с говором га заглушати; неумивену ли, блатну и умрљату пред њим се указивати.
што недознано загонетком приговара, тадар се заустаљају и с одласка повраћају се слушати, разбирајући и пропитујући. Лише, што су неке господске, страшљиве с прећњом речи; много се баве о њима, право их дознати нашто излазе.
Налика је то за нишан несвиђену некоме послу што се случује бити. Лише и свако то што је пророчаско у писму сказивање, — све одвише је преводно на неко душевно смишљивање разборито.
се муте и там-овам бунцају узалуд се метући, без вешта и права калауза књижна им путовођа, и за свашто добра указивца. Лише, како је и што је доле под земљом и горе у небу сврх ли горњих небеса, то баш нико жив ништа о томе не може сазнати од