Теодосије - ЖИТИЈА
Горе као из некога раја божаственог или као да је много богатство изгубио, плачући говораше: „О, коликих се добара лиших, ја јадник! О, колико богатство — да се без бриге светске Богу молим — замених за ништавило славе људске!
у гресима препогано, и скврно, и нечисто своје живљење истроших, и који отуд стекох срце помрачено и ум страстан, и лиших се мудрих мисли могао да уприличим реч или украсим у похвалу?
Тешко мени, господине брате и водитељу спасења! Тешко мени, слатка моја светлости, како те се лиших? Где си се свио? Где си сад када си мене оставио?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Па то зар да буде мени гроб? Где је болан Светозар миловао лица, под образинама руским? Зато се, као Михајло, туђине лиших? И ја ћу ту вртети, по гунгулама уским, бедне знаке љубави, све празнијих и тиших?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Никакву службу, ето, ја нејмам и срцем падам к жалосним бједам, ако учих се, али лиших се све надежде. све надежде. Јербо је сада наука пала, а на мјесто ње богатства стала.