Африка
Од тла земље до највиших грана постоји такав густо зелени сплет лишћа, лоза, папрати, шибља, лијана, да је немогуће и замислити да човек начини корак напред.
Огромна стабла акажуа, махагоне, хлебних палми и другог скупоценог растиња владају у царству измрежанога шибља, лијана и жбуња.
Пролазимо поред густих тропских шумица пуних лијана. Њино врло тамно а ипак прозирно зеленило изгледа, у општем жутилу саване, као скупоцен драги камен.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Много година касније, кад сам гледао мрке раднике на плантажама како се тресу и поскакују на шуштавом лежају сухих лијана у канџама тропских огњуштина, те по неколицина другова посједа на болесника да му савлада то изнуравајуће трескање и
Петровић, Растко - АФРИКА
Од тла земље до највиших грана постоји такав густо зелени сплет лишћа, лоза, папрати, шибља, лијана, да је немогуће и замислити да човек начини корак напред.
Огромна стабла акажуа, махагоне, хлебних палми и другог скупоценог растиња владају у царству измрежанога шибља, лијана и жбуња.
Пролазимо поред густих тропских шумица пуних лијана. Њино врло тамно а ипак прозирно зеленило изгледа, у општем жутилу саване, као скупоцен драги камен.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
XXИ Пљуска се ракија у зеленкастој боци, клима се боца у џепу од капута, љуља се капут на погуреним леђима пољара Лијана, гега се пољар на кривим ногама, журе ноге узаном стазом, пење се стаза према Прокину гају, открива се Гај у модром
Звекну од поготка стари лавор којим се штитила она домишљата стрина, а однекле из близине зачу се дрека пољара Лијана: — Војско, повлачи се! Побише камењем! — Напријед, нема повлачења!
Налетио сам само у мраку на пчелињак па сам био мало избоцан. — Охо, ево нашег Лијана! — повикаше дјечаци и потрчаше му у сусрет. Пољар застаде с уздигнутим штапом и у чуду се избечи у Мачка и Вањку.
Није се знало је ли непријатељ продро даље, до њихових кућа. По причању пољара Лијана, партизани су заузимали положај у првим шумарцима иза Гаја спремајући се да непријатељу спријече продор даље у село.
у неки јарак, иначе бисте ви, дјечаци, још данаске стајали скинутих капа над гробом раба божјег, многогрјешног пољара Лијана. Ђоко Потрк, нешто нарочито оран за пјесму, избаци ко из пушке: — Пољар Лијан, страх пастира, погинуо крај кромпира.
Тако се Николица помијеша међу курире. ХХ Једног дана Луња на раскршћу изненада испаде пред пољара Лијана. — Стриче Лијане, два непозната сељака шуљају се кроз кукурузе према Прокину гају. — Непознати сељаци?
— Наврати некад и овим крајем. Ту ћеш увијек наћи мене и стрица Лијана. Ја ћу те сваки дан чекати. XXИИ Крајем јесени од четири омладинске чете створен је Омладински ударни батаљон, понос
— Хоћемо, хоћемо! — зовнућемо и Лазар Мачка и Луњу. — И пољара Лијана — додаде Јованче. — Он је наш стари савезник. Послије подне, кад се дружина поче искупљати поред свог старог логора,