Матавуљ, Симо - УСКОК
Сијеци, море, тијем љутијем мачем! — Е, кад је тако, држ’се! — викну Лабуд и започе ударати. Удараше с лијева, с десна, нагињаше се, повијаше се, облажаше да боцне Јанка, али му све бјеше узалуд!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Удари га у лијеву руку, Сакрха му руку у рамену, Вас задрхта Милун, проговори: „Јао Фато, прихвати ми пушку, Лијева ме изневјери рука, Помози ми пушку напунити.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Мишан пуњаше своју шешаницу иза крша и звјераше на све стране. Украј њега лежаше турска глава; јатаган му и лијева докољеница бијаху крваве.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Један синак цвијеће носи, други жито вуче; шћерца винце точи, а мајка воду лијева? (Четири годишња доба: пролеће, лето, јесен и зима) 225 — Крава риче иза Дубровника, теле риче иза Шибеника?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
се слијевао сав кућни живот и сва кућна чељад, онако као што се путници слијевају на бок којим лађа пристаје уз обалу. Лијева страна куће била је сумрачна, преливена плавкастосивим освијетљењем, сјеновита.
Код сваког риторнелла, за оних неколико уводних тактова за којих је упослена сама лијева рука, у очекивању да наступи виолина с мотивом и да три оперушана гирлса на позорници сложно дигну лијеву ногу, жена с
На огледалу локава провјеравао сам густоћу капљица: нема ту промјене! Лијева слијепо, за свој рачун, онако као што тече вријеме: ако се у њему нешто догоди — добро; ако се не догоди — свеједно,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
На столовима протоколи и некакве дебеле књижурине. Давид (мален, низак, сув као грана лаган као перце. Лијева му је нога мало краћа од десне, те се гега кад иде. Очи му се свијетле и прелијевају као у мачке из мрака.
) Види, дијете, како се и ја знам шајцати. На моју душу, умио би се шајцати кô и сваки царски службеник. Само ми је лијева нога мало краћа од десне, па се млого гегуцам... Чија је ово штрампа, дијете? Писарчић: То је цар.
Ћипико, Иво - Пауци
Идући даље, опазивши људске стопе, устави се на савијутку, прама чопорку кућа што с лијева леже у снијегу. Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим
сједи газда Јово, до њега стари калуђер отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева, пако, фра Анте, приморац, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.
Ето, па помози кога! Говори и лијева у се вино као у празну мјешину, и нуди људе да пију; неки прихваћају, само да трошка има, и не могу да се начуде како
Шалиш се, господару? Газда не одговори, већ окрете се и остави га. Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и, изгубивши га с вида, стави новац у торбу, упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „збогом”.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И њега је нашла у животу. десна му је рука осечена и лијева нога до колена, вита су му ребра изломљена, виде му се џигерице беле.
“ А Јован му онда проговори: „Прођи ме се, мој ујаче Иво! Камо очи? њима не гледао! Овакве се ране не видају: лијева је нога саломљена, саломљена надвоје, натроје, а десна је рука осјечена, осјечена рука по рамену, а по срцу сабље
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Лијем, како то он погину, кроз кога би то њихово хрвање, и дочукну нешто мало да се кроз Димитријев посао згодила Лијева смрт. И таки посла к њему у тамницу своје копјанике, те га унутра збодоше копјами зарад тога... 2.