Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Рођен 24. јуна 1825. у Голињеву, код Лијевна, у Босни, као дете је пребегао у Далмацију. Школу је почео у Имотском, код фрањеваца; потом се учио код једног
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Нијеси ли од Лијевна града? Ја виђе ли свате Смиљанића? И воде ли Мару Ђурковића?“ Одговара лијепа ђевојка: „О, бора ми, из горе
И воде ли Мару Ђурковића?“ Одговара лијепа ђевојка: „О, бора ми, из горе хајдуци, ја сам таман из Лијевна града, видио сам свате Смиљанића, ал’ не воде Мару Ђурковића: не да мати Смињанић-Илији, већ је мати Мару поклонила а
Нијеси ли од Лијевна града? Не виђе ли свате Смиљанића? И воде ли Мару Ђурковића?“ Проговара лијепа ђевојка: „А, бора ми, из горе
И воде ли Мару Ђурковића?“ Проговара лијепа ђевојка: „А, бора ми, из горе хајдуци, ја сам главом од Лијевна града, видио сам свате Смиљанића, ал’ не воде Мару Ђурковића: не да мати Смиљанић-Илији, већ је даје
Отклен идеш, од кога ли града? Куд ли јеси тако запутио? Не идеш ли од Лијевна града? Не виђе ли свате Смиљанића? И воде ли Мару Ђурковића?
И воде ли Мару Ђурковића?“ Говори му лијепа ђевојка: „А, бора ми, из горе хајдуци, ја сам јунак из Лијевна града, и ја иђем у кршне Котаре, да с’ налијем вина и ракије; видио сам свате Смиљанића, ал’ не воде Мару
л’ мајка родила јунака, јал’ сестрица браца одњијала без бешике, на десници руци, у чету га моју опремила, да отиде у Лијевна града, да сакује токе триесторе на мојијех тридесет хајдука, и начини тридест челенака на нашијех тридесет
За њим трчи Мијат харамбаша: „Побратиме, Даничићу Виде, врат’ се амо, немој лудовати! Ти се прођи бијела Лијевна, не оста ми бољи у дружини!
Ти се прођи бијела Лијевна, не оста ми бољи у дружини! А знаш добро што смо учинили: ономад смо убили Турчина, од Лијевна старога Мал-агу, скинули смо токе са Мал-аге, па ето их на прсима твојим; а скинули ковче и чакшире, па ето их на
токе на прсима; а поврати од шајка калчине, те заклони ковче и чакшире; а нај тебе мога џевердана, те с њим иди у Лијевна града“.
Мирно дође у Лијевна града, и сакова токе и челенке, па он пође горе у планину. Но кад дође турској караули, ал’ ту бјеше тридесет