Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
64 СЕСТРА ЂУРКОВИЋ-СЕРДАРА Откада је свијет постануо, није љепши цвијет процватио што је данас на ову годину у Лијевну, граду бијеломе, мила сестра Ђурковић-сердара, по имену лијепа Марија; глас је дала на четири стране.
Стаде купит кићене сватове по Котару и около њега; кад Илија свате покупио, он се диже Лијевну б’јеломе а да води Мару Ђурковића.
поскочи на ноге лагане, а довати лака џевердана, раскака се с њиме низ планину као јелен од седам година, оде право ка Лијевну граду. За њим трчи Мијат харамбаша: „Побратиме, Даничићу Виде, врат’ се амо, немој лудовати!
Кад су били бијелу Лијевну, угледаше проклето Лијевно, ђе у њему бијели се кула; тад говори стари Вујадине: „О синови, моји соколови, видите ли