Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Сједи, човјече! — рече ослобођен кмет. — Није сабља за вратом. Учитељ се насмија, ал' само лијевим крајем уста, и лијево око сасвијем му се затвори, а онијем другијем погледа најприје кмета у опанке, па онда у капу: — Нећу, — вели — хајде
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кнез на своме Путаљу, с џевердарем о рамену, чињаше средину поворке, која, одмичући уз брдо, лежаше а десно, а лијево, према кривудању пута! Дим из његова чибука повијаше се за њим као каква танана бијела, копренаста заставица.
На двадесет корака десно бјеше прва кућа, па на десет од ње, лијево, друга; осталијех шест једва се назираху кроза снијег, не бјеху у врстама, него растркане.
Јанко спусти дрво и започе: — Имају два начина. Један је да се боримо овако с мјеста, да се ниједан не креће лијево или десно, напријед или натраг, осим што је слободно повијати се.
Милићевић, Вук - Беспуће
показујући и упирући својим штапом на нешто, склањао се и трчао неспретно, љуљајући се и заваљујући се с десна на лијево кад је пуцало у његовој близини, враћао се сав задуван на старо мјесто, потичући рад све живље својим оштрим, реским
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
се Турци, Уста, брате, мало и велико, На стотине танкијех пушака За хајдуком у потјеру поше, Хајдук сави десно и лијево, Док не смами и док их не збуни, Па живијем окупи их огњем, И гдјекојем срдашце опали.
јуначке: Једна српска и турскијех десет, Тако Милун мисли и хесапи, Па уставља себе и дружину, А погледа десно и лијево, Не би л' гдјегод згоду угледао. И угледа и разведри лице, Па закликта: „За мном, дружинице!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
! Е, то ни некрштени Турци не би урадили. Нашли би бар бољега коња, они су старе бињеџије. Дјед се окрену лијево-десно као да тражи какву помоћ, па кад је не нађе, он сасвим занијеми, најађено пухну и здими без ријечи уз празан
Годинама је докона стајала на свечаном мјесту, изнад маленог стола, лијево од прозора, уоквирена у узан сребрн рам. Десно од пенџера, држећи јој у неку руку равнотежу, висио је свети Никола,
на дрвљанику, сједи цуретак, пјевуцка и све се чини да је забављена плетивом у крплу, а у ствари свитка погледом лијево-десно, ништа јој измаћи не може.
Бркица брже-боље попаде из ћошка свој шешир и дуну на врата, а Миланчић се окрену лијево-десно по својим штаблијама и поче да ружи све среда као да су пред њим недорасла дјеца: — Е, баш сте нашли себи
— Кад стиже да и ту мудрост покупиш, а? — Не галами, уши ми проби. Момак се обзире лијево-десно као да тражи куд би из ове тјескобе (тијесно у кући, тијесно крај стрица, тијесно у њиховој долини, стијесниле
Друга граната засу батерију земљом и гелерима. Лежећи потрбушке, Марко се одиже на руке и погледа лијево-десно око себе. — Јесмо ли сви читави, а? Алај гаћа, цицвару му љубим!
Озебло је то, насмрзавало се, ватра ће га увијек привући. То ћу ја урадити колико вечерас. Чича се окрену лијево-десно, обухвати погледом читаву зараван и сав просину као да му се одједном смјести у срце то неочекивано богатство од
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ГРБО И КРАЉ ЂАВОЛСКИ Била три брата, најстарији, средњи и најмлађи. најмлађи је био сулуд и лијево му је раме било више од десног, па су га стога звали Грбом.
клинаца дугијех по аршина, један ланац дуг стотину аршина и осам волова што ће кућу возит, а мени да направиш и ово лијево раме да буде као и ово десно, да ми се не позна да сам грбав. Краљ му одмах све то нареди.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У горском кланцу, кроз гротло тијесно, вијуга стаза лијево и десно, уз хрбат стрми опрезно плази, у влажну таму гудуре слази, шуља се плахо по шушњу меком и најзад стиже
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ја мним га је доиста дозвао, — јер ми није лакши, што ћу крити, него да ми наврх главе стоји. КНЕЗ РОГАН Лијево ми ухо сад запоја, ја се надам веселоме гласу. ВУК МАНДУШИЋ Дану, Бајко, пухни ми у око, јере ми се грдно натрунило.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Приморци, које пут вођаше на лијево, зауставише се мало, гледајући за њим. „Ко је оно?“ запита неко момче. „Оно је сердар Пејо Грубанов с Његуша.“ „А!
Пламичак на врх трске, узвитлан струјама, лискаше лијево-десно, као да подражаваше клисара. За ђаконом хитно силажаху са доксета игуман и архимандрит.
Сви прислонише веље пушке а мале положише на земљу, па се збише у гомилу, на лијево; они на једну а оружије им на другу страну. Кривац оста на средини. Звоно једнако звоњаше.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Два ђакона сврнуше лијево, кроз велика врата, над којима бијаше икона и кандило. Бакоња је мислио да је иза тијех врата њека светиња, али кроз
Трагови иђаху к води, али од воде не бјеше их ни на лијево ни на десно. Сви се укочањише од чуда. — Ма шта је ово? — пита Бакоња. — Потопили се, на моју душу!
А је ли ти фра-Брне прави стриц, или рођак?... Бакоња, одговарајући лијево и десно, а једнијем ухом хватајући ријечи ђака иза себе, дође у трпезарију, гдје му одмах дадоше доручак са осталијем
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Затим је ставио у погон брисач, који се окретао десно-лијево, десно-лијево, малко запињући по сухом стаклу, јер данас, ето, на жалост, кише ни за лијек! Баш су несретна дјеца!
Затим је ставио у погон брисач, који се окретао десно-лијево, десно-лијево, малко запињући по сухом стаклу, јер данас, ето, на жалост, кише ни за лијек! Баш су несретна дјеца!
Дакле, треба да држимо на уму ове кључне моменте... (центар се нешто разриједио, а десно и лијево крило, по пруженој помоћи центру, вратила су се на своје првотне позиције)... Настојте да слиједите моју мисао...
Ондје, отприлике у средини, мало више према лијево, на осмерокутној подлози од тесана камена, дошла би сјеница, као нека пагода, показат ћу ти нацрт код куће.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тако то трајало три године да ни ријечце проговорили нису. Кад прошло три године, запазе дјеца на своме оцу да му лијево око плаче а десно титра.
Кад већ баш никако не могоше погодити шта је, договоре се да сваки поредом пита старца оца шта је то да му лијево око плаче а десно титра, па макар са све трију пала глава доље. Тако и било. Што рекоше, то и учинише.
— Би, — рече старац. — Кажи ми, а што је јуче твоје лијево око плакало а десно титрало? Нама је дјеци то јако жао, те се договорисмо да те за то упитамо, па макар са све трију
ГРБО И КРАЉ ЂАВОЛСКИ Била три брата, па најмлађему лијево раме било више од десног те га звали Грбом. Једног дана договоре се да иду у свијет да траже радње, па се одмах
клинаца дугијех по аршина, један ланад дуг стотину аршина и осам волова што ће кућу возит, а мени да направиш и ово лијево раме да буде као и ово десно, да ми се не позна да сам грбав.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Спалити?! престрави се Букало, остави плитицу и диже се. Па препометне капу на косматој глави и навали је на лијево око. —Ма ча је полудио? —Је и горе, — јави се с кућних врата Жижице жена и настави: — Ди си? Ча не греш на објед?
Капа му и сада као и увијек сасма покрива лијево око. „То ти око и не служи!” рекао му је једном озбиљно комшија и надодао; „Метни га под квочку, може се из њега
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Паметној глави и једно око доста. — Он се тужно осмену половином усана. — Бар сад не морам сваки час прижмуркивати на лијево кад нишаним, но ми 'вако стоји вазда на готову — затворено... — Е хајде де, нека буде на твоју, кад баш хоћеш.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
На глави му шубаретина, има у њој у дуљину, Боже ме не покарај, пô аршина. На десно раме метнô свој штуц, а на лијево Партенину острагушу, па пребацио пре'о себе вишикелију.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А каписла, брате рођени, дâ огањ. А оно зрно јадно, ћело би лијево, не може од цијеви, ћело десно, опет она врашка цијев. А натраг не може од ови затварач.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Дочека га тридест Малисора, одиста га уватити ћаху, ал’ се Вуксан ватат не даваше, но се ману десно и лијево, свијем турске осијече главе, па он бјега с главом без обзира.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
У руци је носио добро наоштрено сјекирче и звјерао лијево-десно као да нешто очекује. Онда састави руке око уста и јави се гласно и отегнуто: — Ку-ку- ку-ку! Тишина.
Чекајте, сад ћу ја вама показати! Јурнуо је уздуж клупа и — швиц, швиц! —распалио лијево-десно по ђачким рукама, по леђима а негдје, богме, и по глави. Смијех престаде као да га засу пљусак.
— Шта ли је ово сад? — с језом се упита Јованче, па диже лампу мало више и баци сноп свјетлости лијево-десно од себе. Пред њим се открише жућкасти зидови неке доста простране пећине, нешто мало мање од њиховог разреда у
— Гдје су? Куд иду? — Ево их уз пут. Иду твојој кући. Николетина се обазре лијево-десно и повуче дјечаке у густу шикару повише баште. — Овамо, брзо! Послије пет минута стигоше усташе.
— Даље се не може. Куд ћемо сад? Испитивали су лијево-десно, док на самом заокрету ходника, откуд су дошли, скоро у висини својих глава, не открише широку рупу у стијени.