Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Погледајте само завршне стихове ове последње песме: „Не лудујте, Турци Лијевњани! Кад не казах за те хитре ноге, којено су коњма утјецале, и не казах за јуначке руке, којено су копља преламале и на
Но ето ти Туре Малагића са Хајкуном, својом милом сејом; кад дођоше турској караули, жале им се Турци Лијевњани шта учини незнана делија. Но да видиш Туре Малагића!
Тад викнуше Турци Лијевњани: „Врат’ се амо, босанска делијо! Одбаци ти Туре Малагића и одскочи скоком јуначкијем!“ Кад то зачу Даничићу
токе на прсима), узе бацат камена с рамена, те Турету далек’ одбацио; но говори Хајкуна ђевојка: „Зло ви било, Турци Лијевњани! Ово није босанска делија, већ је ово Даничићу Виде! Видиш, брате, токе бабајкове!
Све гледасте, данас не виђесте ђе прођоше Турци Лијевњани, проведоше из горе хајдуке: Вујадина са обадва сина. На њима је чудно одијело: на ономе старом Вујадину, на њем бињиш
три бијела дана, изведоше старог Вујадина, пребише му и ноге и руке; кад стадоше очи вадит чарне, говоре му Турци Лијевњани: „Казуј, курво, стари Вујадине!
“ Ал’ говори стари Вујадине: „Не лудујте, Турци Лијевњани! Кад не казах за те хитре ноге, којено су коњма утјецале, и не казах за јуначке руке, којено су копља преламале и на