Матавуљ, Симо - УСКОК
Ово је ватра за старе кости!... Збиља, да вам скувам мало кастрадине? — Ми смо вечерали, но нам простри да лијежемо. Стане донесе пустине, подглавље и бјељеве, прострије им крај ватре, па отиде.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„До сјутра ће се доста гноја оциједити, па ће му лакше бити, ако Бог да; а сад да лијежемо, јер сам уморан“, рече видар. Па и не чекајући даље пружи се на пустину, коју му Стана хитро прострије.
Најзад он ће, пошто се мало уозбиљи: „Е па да лијежемо!... Женске! камо сте, прострите!“ Наста мало метежи и граје, док се прострије и док легоше, па одједном утоли говор а