Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Како пише Братић: „Једино сигуран и свакому познати лијек јесте ’изијеч’ а то је онај комадић усирене и избљуване крви, коју мора вјештица избљувати кад изједе чије срце.
429) — Ђе су данци ту су и лијеци (док чоек још има дана да живи, ласно му је лијек наћи). (Вук, бр. 1247) — Бог срећу дијели, а ашчија чорбу. (Вук, бр.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— А што је то чај, стрико? — Трава једва, руска, осушена, личи на пелен кад се сух смежура! — Па то је лијек њеки? — А и јест лијек!
— Трава једва, руска, осушена, личи на пелен кад се сух смежура! — Па то је лијек њеки? — А и јест лијек! — Причали су у нашем племену — настави дијете — да се ноћу пред вратима његове ћелије може чути разговор, баш као да
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
опевати црногорске бојеве, ређа песме слабе, једноставне, без поезије, по угледу на народне песме, и тако је испеван и Лијек јарости турске, и доцније издани спевови Кула Ђуришића и Чардак Алексића (Беч, 1850).
Милићевић, Вук - Беспуће
Гавре Ђаковић, на своју несрећу, био је купио једно буренце доброг вина које је Панек одмах прогласио као лијек од костобоље која се у њега редовно јавља сваке јесени. И једном приликом, Гавре Ђаковић ухватио га је да вара.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Калаја набавити ни за лијек, бакарно посуђе нигдје се више, канда, и не прави, бар он видио није, а и оно нешто што га је још од старине остало,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сава сркне једном, другом, па трећи пут благослови и прекрсти се, а ђаво побјегне и рече: — Вала, баш то је стару лијек а младоме бијес! — па тако ишчезне, и више га никако нема тамо гдје чује да је поп.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Јад те јаду додâва довијека! Кућа ти се кућетином звала, на огњишту изницало трње! Лијек тражио код седам Стана и девет Марија! Мајка те у мртве очи пољубила! Мајчино те млијеко губало!
— Смрт је лек свему. — Коме није вијека, није му ни лијека. — Пошто човјек умре, глава га не боли. — Свему је лијек до смрти. — Мртвој глави лека нема. — По смрти нема кајања. — Једној смрти ејвала, а друге се не бојим!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ЈАРАЦ ЖИВОДЕРАЦ. 179 14. ДОБРА ДЈЕЛА НЕ ПРОПАДАЈУ. 180 15. ЦАРЕВА КЋИ И СВИЊАРЧЕ. 184 16. СУНЧАРЕВА МАЈКА. 186 17. ЛИЈЕК ОД МАЂИЈА. 188 18. БИБЕРЧЕ. 189 19. ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА БАБА. 191 20. СВЕТИ САВА И ЂАВО. 194 ШАЉИВЕ ПРИЧЕ 196 1.
17. ЛИЈЕК ОД МАЂИЈА. Имаше некакав цар јединка сина, који му већ до оружја дорастао бјеше, па шетајући један дан наступи на мађ
свети Сава сркне једном, другом, па трећи пут благослови и прекрсти се, а ђаво побегне и рече: „Вала, баш то је стару лијек а младоме бијес!“ па тако ишчезне, и више га никако нема тамо гдје чује да је поп.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Од сушице. Бака га је, не знам из ког разлога, била узела к себи у кућу; ваљда да јој буде лијек од усамљености. Његов младићки портрет, у модрој униформи завода у коме је учио, висио је у салону уз друге портрете.
Да ниси можда још и даље дрзнуо? Смртнику ускратих да сагледа свој крај. А какав ли му лијек за то нађе ти? Његову груд напучих слијепим надама. О, благодат си силну дао човјеку!...
који се окретао десно-лијево, десно-лијево, малко запињући по сухом стаклу, јер данас, ето, на жалост, кише ни за лијек! Баш су несретна дјеца! Никад да им потрефи оно што би у тај час требало! А горе у соби, међутим, торокали су.
Учињен је епохалан проналазак. Људи су у лабораторијама открили потпуно сигуран а савршено једноставан лијек против неке страховите и веома раширене смртне болести која је била бич божји својих времена, рецимо као данас рак.
— Ето видите, није ни толико важно да ли ће то бити лијек од рака или лијек од смрти. Излази на исто. У читавој тој ствари неће се нимало оперирати мистиком или било каквим
— Ето видите, није ни толико важно да ли ће то бити лијек од рака или лијек од смрти. Излази на исто. У читавој тој ствари неће се нимало оперирати мистиком или било каквим ирационалним
Али ако вас баш сметају ти изрази, можемо за нови лијек изнаћи неко друго име. На примјер „Атханатик”. То ће бити подесно, јер се може начинити и плурал, за случај да се
Скептици су рекли: „Хм! Хеће бити добро!” Увидјело се да нови лијек, због његове далекосежности, треба ставити под најстрожу контролу.
госпођице, из вишег друштва у својим теревенкама сервирају гостима „Атханатик-цоцктаил-е”, па чак и то да скупоцјени лијек дају својим омиљеним хртовима. Једном ријечју, Атханатик је укључен у појам комфора.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сава сркне једном, другом, па трећи пут благослови и прекрсти се, а ђаво побјегне и рече: — Вала, баш то је стару лијек, а младоме бијес! — па тако ишчезне, и више га никако нема тамо гдје чује да је поп.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Вјеруј вјери: Боли ме Што те туђом виђох ја; Већ ми ходи лијек дај, С мном ли у гроб лијегај. 1817. Сима Милутиновић Сарајлија РАЗВРАТ Шта је слава и јунаштво, Шта
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
можеш више«, БВ, 16, 1901, 280); зна се, међутим, да метиљ код стоке наш народ, иначе, сматра неизлечивим (»метиљу је лијек нож под грло«, ГНЧ, 32, 1913, 344; »кад су Нијемци ухватили ђавола па га питали шта је лијек од метиља, он им је
неизлечивим (»метиљу је лијек нож под грло«, ГНЧ, 32, 1913, 344; »кад су Нијемци ухватили ђавола па га питали шта је лијек од метиља, он им је казао: кад полипшу све овце до једне, онда ону пошљедњу треба обнијети око тора, па више ни једна
Иначе л. није много цењена, јер нема мириса (»Ти си, лало, дивна и прекрасна, Ал̓ мириса ни за лијек немаш«, народна песма, Софрић, 145). ЛАН Леін (лінум уѕітатіѕѕімум). Лан, ћетен. Л.
»У Херцеговини народ верује да има девет врста трава од змије и, кад би човјек саставио све девет, то би био сигуран лијек од сваке змије« (ГЗМ, н. с., 15, 168).
Ћипико, Иво - Пауци
Рондари, с пушком на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек. Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
О боре, упи' своје јаке жиле У ову земљу пуну црне драче... У њој су снаге, у њој твоје силе. У њој је лијек за срце што плаче, У њој се врела наше крви лију, — У ту крв свету упи' жиле јаче.
Њихов је говор моме срцу лијек И с њима тако провео бих вијек, Па храна била само црна кора. Хајдемо, Музо, из те луде праске, Жељан сам лица