Ћипико, Иво - Пауци
„Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило” помисли. „Да, лијело, да не усрну покојни отац у дуг” Жена му рађа мушку дјецу: двоје их је, два сокола.
—Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја. — Остани, Машо, још остани! ... Овако ми је лијело ... Фала ти! Ово ти нећу никада заборавити ... И све страсније је милује...