Употреба речи лијеп у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Али је главно, што бјеше необично лијеп младић, господског изгледа. Већ у почетку владања аустријског, прије годину и по, кад аустријски генерал Милутиновић

— Није ли преко двадесет година међу нама живио онај Долћи и без перчина и без нашега руха!? Па шта му је фалило? Лијеп човјек и мудар и учеван и стиман бјеше! — Ко то бјеше? — запита Јанко.

“ А ви одмахнусте само руком и рекосте: „Бог с њим. И не треба нам!“ — Збиља, лијеп сан! — рече владика уставши. — Ја сам, господару, наредио ђаку Мурату да изиде пред врата манастирска, па да биљежи

— Та ово је право откриће, неоцјењиво благо! — узвикиваше Јанко, кад би наишао на какав лијеп комад. Помагаху му у купљењу и чишћењу ђаци.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Јован Илић се огледао и на епу. Он је наишао на једну лепу и поетску народну легенду, »лијеп роман« на који је још 1829.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Ма зар тако, бако? — Баш тако, разговоре мој. Ходам тамо-амо око Уне, бирам лијеп вир гдје ћу себи, јадној, судити, а све корим свог покојног Дану: јесам ли ја теби, Дане, говорила да ти не смијеш

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Живећи дечко тако три године, нарасте кршан момак: лијеп, брате мој, као смишљен, једар као надојен, а снажан као од бријега одваљен.

— Ти ћеш бити цар мећу свим мојим тварма, — рекао је он човјеку — бићеш млад, здрав, лијеп, јак, уман, и уживаћеш само тридесет година!

И тако сада док је човјек у својим годинама, од рођења до тридесете, он је млад, здрав, лијеп, јак, управо он је цар свим божијим тварима на земљи.

По земану у старије се изроди лијеп пород, а млађој се нешто, зар божјом вољом, није дало. Стога јој бијаше тешко што свог евлада нема, па би јој се врло

му господа приповједе, кириџија ће рећи: — Кад сам наљега путем преко Требиња, виђех с једне стране ријеке Требишњице лијеп крд оваца, а с друге стране виђех виноград и у њему пуно грожђа.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

За њим је широк, распухан реп, признати ваља, прилично лијеп. Незнанко тајни, лоповска душа, подиже главу и прозор мјери, Мачкове приче пажљиво слуша и њушку своју лукаво

Крчи ми трба, сврби ме зуб! Спремићу јутрос доручак лијеп, читавог Пијетла, остаће реп, зелени репић — ја нисам груб. Крчи ми трба, сврби ме зуб!

Чета дјечака, брзих ко чигра, ту се на пијеску крај воде игра, проводе живот лијеп. Под врбом старом, за дана врућа, са псећом браћом пландује Жућа и врти чупав реп.

Ту птица рајска на грани спава шарена репа ко дуга права. „Ех, то је поклон за малу лијеп!“ — прогунђа Ловац и зграби реп.

“ — пјевуши Морнар сијекући вале. Ујутро Рада отвори очи, ширећи руке до стола крочи, кад тамо алем и бисер лијеп и рајске птице чаробан реп. Ту је и писмо, од мрља ври: „Примите поклон! Рудара три.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Еле, у пуном смислу ријечи, лијеп момак. Пошто приложише бадњаке и друге обреде трсише, сједе сердар и домаћица му, кћи, снаха и солдат — сви посједаше

Ђакон, погледав на небо, стаде да говори, више као за себе: „Данас лијеп дан... нема ни једног облака на небу... Истина ђуволи помало вјетра с Ловћена, ама не смета, само нек не буде облачно,

Да, једнога знам!“ „Он ми је ујак рођени, онај постари човјек!“ рече цура с некијем поносом. „Лијеп човјек!“ прихвати он. „Она два момка, оно су ми рођаци, по теткама!“ „Лијепи момци!“ опет ће он.

камо невјесте?... потрчите који од вас и окупите женскадију!“ То би у час. А ваља рећи да су многе једва и дочекале. Лијеп вијенац дјевојака и невјеста младијех сави се украј момака. Момци их раздвојише, па се помијешаше, те и оне играху оро.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Нема лета без Ђурђева дана, Нити брата док не роди мајка. Не плаче слијеп што није лијеп, Већ што не види бијели свијет. Не страши се мушки умријети, Већ се боји срамотно живјети.

Кад се цар пред господом стане хвалити какав је лијеп град начинио, вила га прекори да он то без ње не би могао учинити; цару на тај укор буде тако жао да удари вилу шаком

веселе биле, играјући скакале, и својему дому ишле играјући и пјевајући, мушка чеда грлећи, у наручју носећи, и на лијеп род ришћански гледајући, за своја чеда бога молећи, богу се умолиле, чеда одгојиле, с оружјем их саставиле, душе им

(Јасен) 11 — Ко је лијеп и сваком драг? Ако не погодио, љубио те црни враг? (Љубидраг) 12 — Који је чам низак као трава?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

отиде с те стопе, а снаха јој гледајући и премећући они прстен, какога још у своме вијеку није виђела, тако је био лијеп, мало за тијем претвори се у овцу и там амо кроз камару стане блејати.

По том га примише у своје друштво, и оженише га, те стече силно благо и има лијеп пород. Али кад већ остари, покаја се господу Богу, поврати се своме дому, и једва жива затече свога родитеља, те се с

Стојећи један дан на прозору виде, ђе испред њихове куће прође царев син, па ће рећи млађа: „Ах лијеп ли је они царев син!

заборави један дан једноничити, него нешто мало изједе, те кад дође вријеме до рођења, роди струк босиока много лијеп и преко мјере мирисан.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

А Бобан је брао лијеп новац од фратара за рибу. А кад Букара не требаху ни млинар ни ковач, онда га одиста требаху возари, да вуче сплату, у

Његова слава бијаше га давно претекла. Знало се да је млад као капља, лијеп као уписан, бињаџија као какав бег, снажан као рслан, срчан као хајдук, уз то богат и огранак једне старе свете лозе.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Могу слободно рећи да ми је загорчао и отровао најмлађе године. Био је поморац — млад, веома лијеп плав човјек с одразом тужне лежерности у свијетлим очима.

Али неће дуго потрајати: сутра ће вјероватно опет бити ведро. Лијеп и ведар дан предосјећам дуго унапријед. И спремам се за њ, као што се сеоска дјеца спремају за недјељу, за бијелу

немају свој прави моменат, своје најбоље доба: ту љепота прати своју жртву од кољевке до гроба: од лијепа дјетета бива лијеп младић, па лијеп човјек, па лијеп старац, па најзад — лијеп мртвац.

моменат, своје најбоље доба: ту љепота прати своју жртву од кољевке до гроба: од лијепа дјетета бива лијеп младић, па лијеп човјек, па лијеп старац, па најзад — лијеп мртвац.

доба: ту љепота прати своју жртву од кољевке до гроба: од лијепа дјетета бива лијеп младић, па лијеп човјек, па лијеп старац, па најзад — лијеп мртвац.

своју жртву од кољевке до гроба: од лијепа дјетета бива лијеп младић, па лијеп човјек, па лијеп старац, па најзад — лијеп мртвац. И због те солидности и зајамчености, таква се лепота у промету од свакога радо и бесприговорно прима.

Љепота над чијом се стварношћу стрепи. Никад ми није прошла главом помисао да би још неко у њеној породици могао бити лијеп, и вјероватно бих се зачудио да ми је когод то рекао.

Дуго сам гледао у та бијела врата која су се за њом заклопила. XВИИИ Кад је овако лијеп и ведар дан, он као да ме узме за руку и поведе натраг на изворе мог дјетињства.

— Не знам. Знам само да је то одувијек била алфа и омега мог живота. Кад год је овако лијеп и ведар дан, он као да ме узме за руку и поведе на изворе мог дјетињства.

Видјели су да је лијеп дан, па су помислили: зашто да не искористимо па тркнемо нашим колима да га посјетимо? Додуше, пут није најбољи, али

А Звонко збиља није лијепо учинио, што ће само рећи болесник, какво ће мишљење имати о њему. А баш је лијеп дан, и добро је што су искористили, јер за сутра се већ не зна, за сутра се никад баш сасвим сигурно не зна!...

А ако цијепање длаке начетворо успијемо да развучемо на лијеп број страница, те ако нам још пође за руком да то изнесемо у што незграпнијим и бесконачнијим реченицама које једва

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Живећи дечко тако за три године, нарасте кршан момак: лијеп, брате мој, као смишљен, једар као надојен, а снажан као од бријега одваљен.

Док она отчепи боцу, одмах излети један лијеп младић. Она се зачуди и упита га: — Гдје си био? А враг јој рече да је био у боци.

— Ти ћеш бити цар међу свима мојим твар̓ма, — рекао је он човјеку — бићеш млад, здрав, лијеп, јак, уман, и живјећеш само тридесет година!

И тако сада, док је човјек у својим годинама, од рођења до тридесете, он је млад, здрав, лијеп, јак, управо он је цар свим божјим твар̓ма на земљи.

Ћипико, Иво - Пауци

Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп”! Тако ти је, бога ми! Марко оде из вароши широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати,

Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу млинова: лијеп положај, на згодноме своднику, нови дућан правиће такмицу дућану благајне, који бијаше отворио поп Вране за дружинаре,

Доћи ће за неколико дана.... — Учинили сте лијеп посао, — одговори Иво, не могавши се устегнути. И настави нагло искрено; — Забога, је ли баш то управо сада требало?...

Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли блиједо, напаћено лице. — Ипак, лијеп је живот! — јави се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим шумом? — Мила?!

А пуно сам жудила! И то ме мори. — А познајете ли га ви? — Познам, лијеп младић! — Носија је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему прича.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Невјера ти сједи уз кољено, испод скута пије ладно вино: а проклети Вуче Бранковићу! Сјутра јесте лијеп Видов данак, виђећемо у пољу Косову ко је вјера, ко ли је невјера!

То зачуо Краљевићу Марко, па се моли цару честитоме: „Господине, царе поочиме, мене јесте сутра крсно име, крсно име лијеп данак Ђурђев; већ ме пусти, царе поочиме, да прославим моје крсно име по закону и по обичају; и дај мене побра

Кад обуче дијете Грујицу, тад га покри златали-тулбентом, па се у њга млада загледала, па ми оде млада говорити: „Лијеп ти си, мио побратиме! Та љепши си од мене ђевојке!

пушке и бритке мачеве: оружје нам може требовати; него да ми ватру наложимо од столова и од свијетњака, па кад дође лијеп данак Петров, што будемо на ватру сложили, оно ћемо љепше поградити“.

“ Па што ћу вам дуљит лакрдију: ту Илија одведе ђевојку, одведе је у бијелу цркву, па је вјенча себи за љубовцу; лијеп пород с њоме породио: двије шћери и четири сина; у младости шћери поудао, у старости сине иженио.

с миром се вина понапио, и ову ћу зиму презимити и с миром се вина понапити; него, браћо, да се послушамо: када дође лијеп данак Ђурђев, те се гора преођене листом, а земљица травом и цвијетом, опет овђе да се састанемо; кој’ не дође овђе на

Сад се може по гори ходити; него хајде да се састанемо на рочишту о Ђурђеву дану“. Када дође лијеп данак Ђурђев, Ђурђев данак — хајдучки састанак, састаше се до два побратима, и са њима до тридесет друга, али нема од

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Их како је лијеп овај наш крај! — оте се Ђоки Потрку из самог срца. — Само да још није онога тамо — уздахну Јованче показујући руком

— Шта, шта, какав курс? — трже се Мачак. — Лијеп, друже, лијеп — нагласи Стриц. — Има тамо један одсјек за позадинске курире.

— Шта, шта, какав курс? — трже се Мачак. — Лијеп, друже, лијеп — нагласи Стриц. — Има тамо један одсјек за позадинске курире. Тамо одлазимо ја, Јованче, Ђоко, Ник и Вањка.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности