Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја — вели поп — и народ рачунамо да ми је тако седамдесет. — Лијепа старост! — рече владика. — дабогда још дуго да поживиш! А богати, оче, не прими за зло, гдје си ти школе учио?
Матавуљ, Симо - УСКОК
И она друга до ње бјеше прикладна, али се губила према њој. Глас оде по пазару да је лијепа дјевојка јединица кнеза Драга и да је од дјетињства вјерена у Цуце.
разлика између њега и Стевана Бајова, чије би причање, готово од ријечи до ријечи, могао написати, па да остане као лијепа страница повијести. Дакле, млађи нараштај је умно напреднији, а најмлађи, оличен у Крцуну Сердареву, још развијенији.
на олтару, позади, лијепо израђен двоглави орао Црнојевића; знајући за постање манастира, Јанко замишљаше како је била лијепа стара грађевина Црнојевића! У ћелијама које бјеху отворене, Јанко видје старинскога оружја.
Још три војника, осим Крцуна, бјеху дотле отишла у племена. Тада се Јанку предочи лијепа слика, неустрашиви брдски синови носе „танке књиге“ кроза студене врлети, кроз пустиње и мрачне шуме, често бранећи се
Еј, луда, млада главо, што не послуша! Крило наше, лијепа младости, црна ти мајка и ми с њом довијека, не одоље срцу огњеном!.. — А-ну сједи мало, Маркиша! Нама већ није прешно!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
ВИ Све је прошло, детињство и с њим могућност бољег света, али остадоше весело срце и лијепа ријеч, па се можеш разговорити у свакој невољи макар и царства пропадала.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
и не хаје, Већ он гледа Мустафино злато, Њу ми гледа, наглат се не може, Још потихо младој проговара: „Јао Фато, лијепа л' си, злато!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дјед Раде, опет, гуди не гледајући ни у кога: — Зажелио се неко вила, видим ја. Испаде од наше Маријане невиђено лијепа кобила, кобила и по.
Стриц Ниџо се на то само незадовољно рогуши, вино-винцато плашљиво коњче, и бронда себи у њедра: — Е, јест ми лијепа, баш си нашао љепоту, шантавче карпатски.
— Ево, замотај га у ове новине да ти се не истаре о тај твој кожух, а и да га ко не види уз пут. Лопов и светац, лијепа парада, тамо му некако баш и треба да иде, да не крива ни тамо ни амо.
— гунђа придошлица и још с друма заслађено прозуји: — Добро ти јутро, лијепа моја цурице. Види је, види, вриједне материне јединице. — Добројтро, стриче!
јадном дједу, па се и он сам насмија на ту своју дрвену мудрост и би му нешто драго што, ево, остадоше и весело срце и лијепа ријеч, па се можеш разговорити у свакој невољи, макар и царства пропадала.
квадрат хартије као да ће отуд сваког трена искочити враг зна какав преступник, можда чак и сам комуниста, далеко му лијепа кућа. Посао који треба обавити није ни лак ни обичан: ваља им спјевати пјесму. Пјесма и жандари, хех!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, како је врло лијепа. У исто вријеме смотри да иде једна велика змија низ дувар, тако се пружила да јој је глава више главе ђевојчине била
Пошто ту преживе тако неколике године, угледа син цара од оне земље његову кћер, која је била врло лијепа и већ дорасла до удаје, па каже свом оцу и мајци да се другом никаком ђевојком неће оженити до кћери говедара из тога
Сад се договоре да посаде најприје мрки лук; ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра пера у лука, а не гледаше шта је у земљи.
Пошто попи каву, замоли ханџију да му поврати аспру, говорећи му: — Баш ти лијепа хвала што си ми чувао досада аспру. Дај је ти сада мени, ја ћу ослен чувати.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
На коме мору, познато није, уз оток неки залив се крије, од страшних бура спас; у њему живи рибица лијепа, рибица мудра, злаћаног репа, у ње је људски глас.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Јел’ ти какво добро у род било, Те си тако одвише лијепа? Су чим ли си лице умивала? Су што ли си млада отирала?“ Тихо снаха ђеверу вељаше: “Мој ђевере, од злата прстене!
Говорила загорка дјевојци: “Хоћеш да ти хитрац траве дадем, Да ти буду похитрије руке?“ Ал’ говори лијепа дјевојка: “Хвала, вило, на хитрацу трави, Нег’ ми подај онакове траве Којано ће мене омилити Моме драгом, да му
146. Бор садила лијепа дјевојка, Бор садила, бору говорила: “Расти, расти, мој зелени боре, Да се успнем ја на твоје гране, Па да видим
Видјех чудо прије невиђено, Гдје с’ дјевојка са сунцем инати: “Жарко сунце, љепша сам од тебе!“ “О дјевојко, лијепа љепото, Да видимо тко ј’ од кога љепши! Ти изађи у поље зелено, Ја ћу изаћ на брдо високо.
“ Коњиц њојзи вриском одговара: “Ој богами, лијепа дјевојко, Није ми се господар женио, Него мисли тобом о јесени, О јесени која прва дође.
Ни од кише, ни од бела снега, Но од суза млади девојака. 180. Бол болује лијепа Хајрија Под орахом и под јоргованом. Њу облазе сва господа редом, Ал’ највише три дилбера млада.
Први вели: “Болујеш ли, Хајро?“ Други вели: “Болов’о би’ за те!“ Трећи вели: “И умро би’ за те!“ Проговара лијепа дјевојка: “Нити болуј, нит’ умири за ме; Скини фермен, па лези уза ме!“ 181.
бијела гуска оседлана, Још на вуку капа од самура, На међеду зелена долама, На пијевцу ковчали чакшире, На лисици лијепа ђердана, А на зецу свилене димије.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
н' умем ви рећи. Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна,
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК МАНДУШИЋ Глете, људи, лијепа сарука! Ђе га купи, ага, аманати? АРСЛАН-АГА МУХАДИНОВИЋ Нијесам га, Вуче, куповао, но ми га је везир поклонио кад
И посад му не бих вјеровао млијеко је да рече бијело. КНЕЗ РОГАН А како те рањаху, војвода? Бјеху ли им лијепа јестива? ВОЈВОДА ДРАШКО Ту не бјеше јела изван леба, но донеси некакве преслачке, по три уре лижи докле ручај.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ево је минула година и у њој Божић један, па ево дође и други, мину и Ђурђевдан, наша лијепа слава, а гусле не загуђеше нити се орô поигра нигдје у пламену, као да је из сваке куће по мртвац!
Он пређе мост и стани се пред капијом, гледајући пут тријема. Тамо се врата отворише те изнутра ступи њека дјевојка, лијепа као вила.
Како га лијепа дјевојка угледа, она цикни од радости и запљеска рукама. И њему срце закуца те као да бјеше окрилатио полети уз неке
Шкрипнув зубима а замахнув пестју, скочи он на тријем, па с тријема у авлију. Паднувши, оба гњата преломи. Лијепа цура, што потекла бјеше за њим, врисну с тријема кад га видје сломљена.
„А шта си то снио мајчићу? Лијепа главо, ела нам то причај!“ њему ће Крцун. „Рад би ти, Крцета, да је зборим а да ти једеш, јер нијеси злопитан иако си
Стана је подјарила огањ, па се врну ка кревету и сједе на ковчег. Дуго и дуго, прекрштенијех руку, гледала је лијепа дјевојка у блиједо лице Јанково. Огањ гораше неједнако. Час би плануо те расвијетлио чудан призор.
„Тако помогао свакоме твоме у свачему!“ „Амин! — „Амин!“ Губала те лијепа вјера Христова, јеванђеље и причест, ако си слагао.“ „Амин!“ „Сад приступи и ти, па цјеливај!“ нареди Владика.
Ето ни јуче нијесте готово ништа окушали, а ви знате: немошствујет т’јело, немошствујет у душа моја... Има једна лијепа кокошица варена, па барем да мало јушице посркућете и један батачић да заложите, да се оснажите.
„А јабуко моја! дај ми га амо!“ рече старац, па узе дијете у наручије. „Е очева лијепа глава — да га Бог поживи!“ „Сердарева тазбина!“ шапну дјетић што је пециво обртао, своме другу.
„Нјесам ја ово насликао, не бих умио овако“, рече показујући је. Оне гледаху. Виде е је женска глава. Лијепа глава, са плавијем очима и с бујном, расплетеном косом. „А ко је то?“ запитаће Јоке. „Ово ми је сестра!“ „Збиља?
Неко згодно момче, из Фоче родом, посјече и оно четири главе, ама погибе кукала му мајка. Узели су, вели, лијепа оружја са влашади, срмали-леденица, ханџара, дугијех крџалинака — бреме, брате!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Здрављица се наносили, добре среће находили, младости се младовали, лијепа житка наживјели! Здраво био, а младости се наносио! Како ти сада напио, онако јаки бог чуо и у „амин“ записао!
Једна му нога другој добра не мисли. Једну ногу би изио, а на другу ’одио. Како је лијепа одсијева од ње сунце. Ко га не зна скупо би га платио. Комад хлеба не би заискао да зла не помисли.
— Пас који лаје не уједа. — Тко много дроби, мало вреди. — Лонац ћеш познати звонећи, а човјека говорећи. — Лијепа ријеч гвоздена врата отвара. — Гора је рана од језика, нег’ ли од мача. — Ко хити врат ломи.
О ЛАЖИ — Лаж је мајка преваре. — У лажи је пуно побратима. — Лаж је слијепа, али је лијепа. — Да је ражи колико је лажи, не би свијет гладовао. — Боље је поштено сакрити, него рђаво приказати.
— Боље је добра смрт, неголи зао живот. — Ко се није родио, тај и не умире. — И Гвозден је умро. — Лијепа смрт — блажено благо. — Боље је часно умријети, неголи страшно зло живјети.
— Ко је добар јунак? — Доста људи добар јунак. — Ко ти ископа око? — Брат. — Зато је тако дубоко. — Лијепа је кисела погача у кисело млијеко. — А окле ти знаш? — Виђео је мој отац ђе једе попов ђак. — Одакле си?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Пошто ту преживе тако неколике године, угледа син цара од оне земље његову кћер, која је била врло лијепа и већ дорасла до удаје, па каже свом оцу и мајци, да се другом никаком ђевојком не ће оженити, до кћери говедара из
онда почну јести, и наједу се обојица и још им претече Међедовић гледајући у ручконошу, која је била крупна и здрава и лијепа ђевојка омили му, и рече оцу њезину: „Хоћеш ли ми дати ову своју кћер да се женим њоме?
прве жене само једну шћер благу као андио, добру као крух, да јој у ономе мјесту није друге било, а при том бијаше и лијепа као вила од горе, висока као јела, а танка као шибика, а румена као јабука и у лицу бијела као горски лијер.
45. КРАЉ И ЧОБАНИН. Некакав краљ имао једну кћер, која је била много лијепа. Ње се љепота била разгласила по свијету. Ту су ти ишли краљеви и цареви да је просе, или од чуда само да је виде.
Пошто ту преживе тако неколике године, угледа син цара од оне земље његову кћер, која је била врло лијепа и већ дорасла до удаје, па каже свом оцу и мајци да се другом никаком ђевојком не ће оженити до кћери говедара из тога
Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, кака је врло лијепа. У исто вријеме смотри да иде једна велика змија низ дувар, тако се пружила да јој је глава више главе ђевојчине била
“ Сад се договоре да посаде најприје мрки лук; ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра перја у лука, а не гледаше шта је у земљи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Капци су свакојаке боје и распадају се од старости. Из даљине се та зграда свакоме чињаше лијепа, јер је зачиња зеленило, али Бакоњи ни из близа не поружње.
Газда и два шегрта не могаху одолијевати, али господар видећи стасита младића, лијепа одјевена, растура гомилу сељанака па му изнесе кутију свиленијех рубаца. Жене се скркоше око њега.
Бијеше осредња, једра, лијепо сразмјерена, лијепа, „чиста“ лица, живијех црнијех очију. Најљепша јој бијаху уста, месната, али ипак мала, њешто напрћена.
Тај човјек бјеше у годинама и ружан, а жена му не само млађа двадесет година од њега, него и тако необично лијепа да би јој тешко могао пара наћи, те, у свој налози, она веома упаде у очи, а и он због противности.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ја јој назвах селам. Ал', мога ми дина, Не шће ни да чује лијепа Емина; Но у сребрн ибрик захитила воде, Па по башти ђуле заливати оде.
Мало не посрнух, мојега ми дина! Ал' мени не дође лијепа Емина; Само ме је једном погледала мрко, Нити хаје, алчак, што за њоме црко'! А.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Била је то фотографија лијепа плава човјека у маринској гала-униформи, и с меком брадом à ла Максимилијан, у позлаћеном барокном оквирићу.
Замијенила ју је болничарка из сусједног павиљона. Изненадила ме кад ми је јутрос донијела млијеко. Лијепа је. Црте су јој танке и фине. Ситне је, крхке грађе, кретње су јој грациозне и некако мудро спретне.
Тачно онолико колико је запремало ишчекивано. Гледам је. Збиља је лијепа, изузетно лијепа. А изузетне физичке љепоте, једнако као и изузетна умјетничка дјела, побуђују у нама поштовање.
Тачно онолико колико је запремало ишчекивано. Гледам је. Збиља је лијепа, изузетно лијепа. А изузетне физичке љепоте, једнако као и изузетна умјетничка дјела, побуђују у нама поштовање.
Оне обично немају свој прави моменат, своје најбоље доба: ту љепота прати своју жртву од кољевке до гроба: од лијепа дјетета бива лијеп младић, па лијеп човјек, па лијеп старац, па најзад — лијеп мртвац.
И, најзад, голи и празноруки избијамо на сунчану чистину у присоју. То је старост. Лијепа је старост. Средишњи, главни дио живота, његова срчика, његова језгра, сад ми се чине тако неважни, тако небитни!
Једна дубока и сасвим једноставна истина о људима, која, као таква, не може бити ни лијепа ни ружна. Наши осјећаји љубави, свих могућих врста, наши осјећаји привржености, оданости, захвалности, удивљења, и
Све у свему, кад добро промислите, лијепа смрт. Идеалан завршетак, какав се само пожељети може!... Устаде навлачећи руком наниже бијели прслук фрака на трбух
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, како је врло лијепа. У исто вријеме смотри да иде једна велика змија низ дувар, тако се пружила да јој је глава више главе ђевојчине била
Кад дођоше у другу царевину, али крај бијелих дворова лијепа башта, врт, а насред њега солдачка стража, и шта ради? Спава. Сад рече лија: — Ту је твој трс. Стража спава, поноћ је.
Он је узе за руку, и с њоме право у царски двор. Е чуди се цар што може боље и више, пред њим засја љепота цурина, е лијепа је и прелијепа, а сва се брате, сја као сунце од сувога злата.
Кад из лије поста красна, лијепа, злаћена јабука. Он узеде јабуку у руке, па с њоме пред цара. Чуди се цар љепоти јабукиној, а драго му што је дошао до
Сад се договоре да посаде најприје мрки лук. Ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра пера у лука, а не гледаше шта је у земљи.
КРАЉ И ЧОБАНИН Некакав краљ имао је једну кћер, која је била много лијепа. Ње се љепота била разгласила по свијету. Ту су ти ишли краљеви и цареви да је просе, или од чуда само да је виде.
А Циганче одговори: — Ја, моја лијепа банице, најволиј удробити. ДОБРА ХВАЛА Хвалило се Циганче матери: — Да знаш, мајко, како је лијепа печена кокош са
ДОБРА ХВАЛА Хвалило се Циганче матери: — Да знаш, мајко, како је лијепа печена кокош са погачом! — А оклен ти знаш? — Богме сам гледао кроз плот од колибе како пашалија једе.
Ћипико, Иво - Приповетке
Кад се наједном сунце помоли иза облака и захвати јој главу, помисли: „Лијепа је и јака је!” — Што премишљаш? — упита је изнебуха.
сигурна да је то тај брод, осјети у себи силну тугу, јачу од оне што би је осјетила кад би из заклонице, за осванула лијепа времена иза олује, брод у отворену пучину кренуо и собом понио младића с којим се бјаше за кратко вријеме на шкољу
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Ради нашега ђетета... Помисли: зар има боле вјере од наше? Чиста лијепа; Божић и Васкрс, пости и празници, цркве и манастири, сабори и славе, заветине и свадбе, поп и ђак, причешће и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
њега ћеш тамо наћи: Војвода је Богдан јунак, Љутица му име даше, — И он ће нас дочекати; А Маргита Сланкаменка, И лијепа Иконија, — Лепо су се накитиле, — То су т’, душо, енђебуле.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
“ ВУЈО: Лијепа?... Не жнава ни српски — како лијепа? БОШКО: Ма стас, и лице, очи какве су? КАП. ЂУРАШКО (за себе): Очима да те
“ ВУЈО: Лијепа?... Не жнава ни српски — како лијепа? БОШКО: Ма стас, и лице, очи какве су? КАП. ЂУРАШКО (за себе): Очима да те убије, У душу вечно да се упије, Да те
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
вече уста Давид са постеље своје, и ходајући по крову царскога двора угледа с крова жену гдје се мије, а жена бјеше лијепа на очи. ИИ Давид посла да пропитају за жену и рекоше: Није ли то Витсавеја кћи Елијамова, жена Урије Хетејина?
Ћипико, Иво - Пауци
— вели оцу. Цвијету је замјерио Војканов син Радивој. Састају се понајвише на паши. Кад су лијепа времена, прама сунцу, пазећи благо, сједи једно до другога на камену.
Морал треба да царује нада свим и свугдје... — Морал? — прекида га Илијин одвјетник. — Једна лијепа ријеч! —Морал, дакако, мој драги докторе, — потврди сазда Јово и посегне за новинама. — Чујте, молим вас ....
— Сједни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста. Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? — Ча ми говорите? А кому није!
— рече му жупник кад га спази. — То ти служи за забаву, — шаљиво одговори Иво. — Да, лијепа забава! Пустио бих другоме... Па да је бар к'о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на мање и по који изостаје..
— Сиромашни смо! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква! Могли би помоћи, пресвијетли... — Видим ...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Тамо више нема старе куће моје — Под очевим кровом страна чељад стоје, И шљемена српских све је мање, мање... О, лијепа поља! о лијепе луке!
Руком држи кинџал љути, крвав као мјесец они. 1896. ЕЛЕГИЈА О ријеко драга мога завичаја, Како си лијепа, кристална и плава! У дубини твојој небо одсијава. И ломи се блесак сунчевога сјаја.
— Ни хоџин ми запис више помоћ неће!... Ја јој назвах селам. Ал', мога ми дина, Не шће ни да чује лијепа Емина, Но у сребрен ибрик захитила воде Па по башти ђуле заливати оде; С грана вјетар духну па низ плећи пусте
Мало не посрнух, мојега ми дина, Но мени не дође лијепа Емина. Само ме је једном погледала мрко, Нити хаје, алчак, што за њоме црко'!... 1902.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И ВЛАДЕТА ВОЈВОДА Пошетала царица Милица испод града бијела Крушевца; с њоме шећу двије миле кћери: Вукосава и лијепа Мара. К њима језди Владета војвода на дорату, на коњу доброме; Владета је коња ознојио и у б'јелу пјену обукао.
Виђе јунак код воде ђевојку, па је поче богом сестримити: „Богом сестро, лијепа ђевојко, баци мене једну крпу платна, извади ме из воде Марице, честиту ћу тебе оставити“.
“ Ал' говори Краљевићу Марко: „Не куни ме, моја посестримо! Ја сам главом Краљевићу Марко“. Кад то зачу лијепа ђевојка, објеси се Марку око врата: „Богом брате, Краљевићу Марко, не дај мене црну Арапину!
Он се врати кроз Стамбол-чаршију, ал' од свата нигђе никог нема, сама стоји лијепа ђевојка, и око ње дванаест товара лијепога руха ђевојачког.
ето ти од Авале Порче, божју помоћ цури називао; она њему помоћ приватила, па је цури Порча говорио: „Ој, бога ти, лијепа ђевојко, доват'дер ми воде у маштрави, да с' налијем студене водице!
“ Говори му лијепа ђевојка: „Одјаш' коња, незнани јуначе, одјаш 'коња, па се напиј воде!“ Ал' јој вели Порча од Авале: „Ој, бога ми,
“ Ал' јој вели Порча од Авале: „Ој, бога ми, лијепа ђевојко, кљусина је моја дурновита: кад одјашем, узјати се не да, већ ми додај воде у маштрави, ја сам јунак врло
били насред горе чарне, ал’ у гори дињар Бањанине, на бојно се копље наслонио, све сватове редом пропустио, а кад дође лијепа ђевојка, под ђевојком коња уватио.
Преклања се дињар Бањанине, пред ђевојком црну земљу љуби: „Богом сестро, лијепа ђевојко! Ти ћеш бити љуба Радулова, тамо су ми два нејака брата у тавници Влашића Радула, не би ли их како избавила!
Отидоше с њоме на тавницу, па говори лијепа ђевојка: „Ко су браћа Дињар-Бањанина, хајте амо на тавничка врата!“ Изишла су два нејака брата, изишла су на тавничка
Још пропишта тридесет робова: „Богом сестро, лијепа ђевојко, пусти и нас данас из тавнице!“ Ал’ говори лијепа ђевојка: „Хајте, робље, на тавничка врата!
Још пропишта тридесет робова: „Богом сестро, лијепа ђевојко, пусти и нас данас из тавнице!“ Ал’ говори лијепа ђевојка: „Хајте, робље, на тавничка врата!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Их, досад нијесам ни знао како је лијепа ова наша шума — оте се и нехотице Јованчету. — Чини ми се да сам тек сад прогледао.