Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ноћ је била тиха. Бахат њихових ногу одјекивао је. — Боже, ја лијепе ноћи! — рече Зека. — Лепа! — рече Ногић. — Шта ли сам овакијех ноћи провео сједећи!... — Сад ћеш и више.
— Сједи, сједи. Куд журиш? — Никуд. Ја мислим ти имаш каквог посла. — Немам никаквог. Сједи. Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма... Сједи!... Иван седе. — Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени противан?
Једини ови Маринко и ови Иван што беше онако људи према мени. Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи... Све ме је гледало попријеко... Ја рекнем ријеч, а они оборе главе... Шта сам могао ја квара учинити?...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Али му свијетли образ и лијепо име, ваистину, нико не оте довијека! — Фала ти, кнеже, то су твоје лијепе ријечи! — рече Марко смјерно, оборенијех очију.
Међу њима бјеху Гôрде и Киће, лијепе невјесте Маркише Стевова и Пера Пурова. Лијепо је видјети Црногорце и Црногорке како се жустро, гипко, у поворци пењу
А мјесто дванаест дјевојака, пошаљи му дванаест рогова од овнова, а мјесто саме лијепе Беле, дванаест репова од вепрова!“ Тако је владика и урадио, а везир удари с војском и прође као и многи прије њега!...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Милун видје е их оптекоше, И путе им све већ похваташе, Види јунак е мријети ваља, Али њему мријети је тешко Без лијепе замјене јуначке: Једна српска и турскијех десет, Тако Милун мисли и хесапи, Па уставља себе и дружину, А погледа
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Све ђевојке које онђе бијаху, пристајаху у игри осим три много лијепе, које на страни сјеђаху и као стидно игру гледаху.
Оне га упуте даље. Отале дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех дјевојака. Мили боже, дјевојке лијепе као смишљене, не знаш која од које љепша, која л' ђеђернија.
Ту се сад наш Марко опрости с орлетицом, и оде да тражи своје лијепе побратиме. Ишао је он тако, ишао, па дође до једнијех великијех и лијепијех двора.
И врагови се разбјегну куђ камо. Затим дозову мачку и реку јој да какогођ на лијепе преговори војника да им изиће из куће.
Сад он није знао коју ће узети, јер су по себи све три биле добре и лијепе, него отиде некаквом старцу да га пита: или је боље узети ђевојку или удовицу или пуштеницу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Од све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. — Море ћути, граде се без нужде накараде. Саздао их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић. — Ама јес' чуо, Марко, и ви људи!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Врло добро, Максиме! А он? — А он подави реп кад му то реко’ па увати пут. А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. — Боље што ниси. Неће ни његово довека! — Ама и ја то велим!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
На развале царства јуначкога засја света Милошева правда, окруни се слава вјековјечно Милошева оба побратима и лијепе ките Југовићах. Српској капи свуд име погибе.
ТУРЦИ СЕ МРКО ПОГЛЕДУЈУ. СКЕНДЕР-АГА Ја се чудим, лијепе ми вјере, какав даваш приговор, владико! Видије ли суда од два пића, али капе за по двије главе?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
од милоште умјела је тако приљубити к себи дијете јој и њу, да се ни једно ни друго, ноћу ни дању, не раздвајаху од лијепе Стане. Ето вам, у главнијем потезима, обличија тијех укућана.
Све што је даље говорио све им је мили постајао. Његове лијепе црте дођоше опет у склад. Пошто се обредише вином два пута, сердар се дигне те дохвати гусле што висјаху украј
По прозорима повјешане крлетке, у којима пјеваху чудновате тице. Иза стакала на окнима, виђаху се мрежасте лијепе завјесе.
„Пушите, људи!“ рече Господар, видећи е се снебивају. Пошто се сит нагледао лијепе младости што се весељаше, па пропитао за неке момке и дјевојке, које непознаваше, преметну разговор на сеоске работе,
Цура одиже руке, па их сложи за каницом. Његове зенице, као да хоће да приону уз те лијепе руке, подигоше се и оне. Стане се обрну и крочи пут куће, рекавши: „Ајде, брате, лези!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Гола реч — труло семе. — Лашње је забавит’ нег’ справит’. — Ди је много ријечи, мало је створа. — Слатке (лијепе) ријечи (смока) не (чине) мјесе колача. — Од речена до створена како од листа до корена.
и још томе сиротињи кувао колаче, да на те не плаче, и у цркву лијепе летурђије, да ти поможе господ Бог и свети Ђурђије и сви свеци, те прогледали слијепци!
А и старе бабе, да им не буде џабе: бог им дао добре јарце, козе музенице и лијепе старце. Ој, мили јуначе и јуначки сине, вала и ејвала! Земља ти дала, помого ти господ Бог и свети данашњи год.
Немуште на удјелак, он пружио једном руком, они прихватили са обје! За здравље му молили, лијепе му гласе носили по свијету као пчела по медену цвијету! Браћа га миловала, чаршија га вјеровала.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
86 20. ПОБРАТИМСКИ ДАРОВИ. 88 21. КАЛУЂЕР И ЧЕТИРИ ГРЈЕШНИКА. 90 22. КОПАЊЕ БЛАГА. 91 23. ЛИЈЕПЕ ХАЉИНЕ МНОГО КОЈЕШТА УЧИНЕ. 92 24. ДЈЕВОЈКА БРЖА ОД КОЊА. 94 25. ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА. 95 26. ЧУДНОВАТА ТИЦА.
Сад он није знао, коју ће узети; зашто су по себи све три биле добре и лијепе; него отиде некаком старцу, да га пита: или је боље узети ђевојку, или удовицу, или пуштеницу; а старац му каже:
(Ђавоља маштанија и Божја сила), 20. (Побратимски дарови), 21. (Калуђер и четири грјешника), 22. (Копање блага), 23. (Лијепе хаљине много којешта учине), 24. (Дјевојка бржа од коња), 26. (Чудновата тица), 27. (Црно јагње), 28.
23. ЛИЈЕПЕ ХАЉИНЕ МНОГО КОЈЕШТА УЧИНЕ. Имао некакав цар јединицу шћер, преко мјере лијепу, па од више силе и ње љепоте прогласи
Сад он није знао коју ће узети, јер су по себи све три биле добре и лијепе; него отиде некаком старцу да га пита: или је боље узети ђевојку или удовицу или пуштеницу; а старац му каже: „Синко!
Све ђевојке које онђе бијаху, пристајаху у игру осим три много лијепе, које на страни сјеђаху и као стидно игру гледаху.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али није читаво питање у самом степену лепоте. Важна је и врста. Има физичких лепота које су лијепе некако из свог темеља, из подлоге, као што би казали ботаничари.
Такве су љепоте лијепе и кад мирују и кад шуте, и кад спавају. И, рекао бих, нарочито кад шуте или спавају. Оне обично немају свој прави
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
351 ШТА ЈЕ 3АПОВИЈЕД — ЗАПОВИЈЕД ЈЕ 352 СВОЈСТВА ЛИЈЕПЕ ЂЕВОЈКЕ 353 И ВРИЈЕДИ 354 ПОМО3̓ БОГ, ЗЛА ЖЕНО! 355 МОЈ ЈЕ ПРЕДЊАК 356 ДЈЕВОЈКА И КНЕЗ ЈОВО 358 БОРОВИЧАНИ СКАЧУ У
Оне га упуте даље. Отале дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех дјевојака. Мили боже, дјевојке лијепе као смишљене, не знаш која од које љепша, која л’ ђеђернија.
Ту се сад наш Марко опрости с орлетицом, и оде да тражи своје лијепе побратиме. Ишао је он тако, ишао, па дође до једнијех великијех и лијепијех двора.
Слушали их вукови, па реку: — Добре и праве живинице и лијепе наше посестриме! Зато вас ми и кољемо, да проклети свијет ваше коже као врагови не растеже и комада; а ђе бисте милије
НАСРЕДИН У БОСТАНУ Пролазио Насредин-хоџа крај бостанџијина бостана. Запеле му лијепе диње и карпузе за очи, па не могô срцу одолити, прескочи плот па их стане у торбетину трпати.
Што је заповијед — заповијед је, мора се послушати. СВОЈСТВА ЛИЈЕПЕ ЂЕВОЈКЕ Некакав човјек причао покрај ватре на сијелу да је нашао у књигама како је ђевојке свака подијељена на два
Један момак, који се ту намјерио, рече у дружини: — Дајте, људи, да сваки право каже ко би што најволио од ћевојке лијепе од паса навише. Један рече: — Ја бих најволио њезине три бијеле ствари: грло, зубове и образ.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Све су лијепе, али вајме! то је она ледена, тужна лепота без ватре и заноса. Све на њима опомиње на непреболну тугу и вјечито, суморн
Ћипико, Иво - Пауци
— јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо неодређено, а биле би врло лијепе да у њима сјаше искра сазнања. Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.
Госпа Пава власница је лијепе, простране куће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује намало свој новац, понајвише
—Овако ми је бог дао, па ча ћу? —Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и млаке. —Добро вам се и не вилу испод очали. Ма зашто то носите?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Кунем вам се, откад јарко сунце грије, Запамтио нико 'наке очи није; Лијепе и мудре, свијетле и црне, Пуне живе ватре гдје ми душа срне!
Јер, да само видиш, у лијепе Маре, Какве ли су, пусте, димије од харе! Каква ли је на њој таласија ткâна, Што јој њедра крије са два ђула рâна!
О, лијепа поља! о лијепе луке! Не носим вам ништа доли душе голе, Жуљева и рана, што пеку и боле, Невоље и глади и скрхане шљуке...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
кулу, па бербере хитре добавила: једни мију, други косу брију, а трећи им нокте сарезују; донесе им вина и ракије и лијепе сваке ђаконије, показа им што учини Марко, па говори Милошу војводи: „Богом брате, војвода Милошу, пустите ми мога
Врати Марко лијепу ђевојку, одведе је у цареве дворе, па говори цару честитоме: „Ето, царе, лијепе ђевојке, а ето ти од Арапа главе, а ето ти дванаест товара, што с' спремио руха уз ђевојку“.
своју милу сеју; оне јадне порез састављале, ал' га нико да однесе нема, јер га Арап приватити неће без Јелице, лијепе ђевојке. Оне су се јадне узмучиле; сједе Јела брату више главе, рони сузе низ бијело лице, те је брату лице покалала.
ђевојку, а код твоје земље државине, земље твоје, Бара и Улћина, Црне Горе и Бјелопавлића, ломна Куча и Братоножића, и лијепе варош-Подгорице, и Жабљака, твоје постојбине, и Жабљака, и око Жабљака: да ожениш јединога сина, и да нађеш за сина
А кад дође млада у Котаре ка бијелој кули Смиљанића, у авлију коња нагонила и под кулом разјаха дорина, кад ево ти лијепе Анђуше, миле секе Смиљанић-Илије, брже лети низ бијелу кулу а да види какав јунак дође.
ево ти Смиљанић-Илије и он води кићене сватове, здраво прошли Пролога планину, јер им нису ништа учинили кад нејмаде лијепе ђевојке; муком иду кићени сватови: ни пјевају, нити пушкарају, барјактари савили барјаке; јера мисли Смиљанић Илија да
Тад Илија грлом подвикује: „Браћо моја, кићени сватови, ви пјевајте и пушке бацајте, ево нама лијепе ђевојке!“ Па што ћу вам дуљит лакрдију: ту Илија одведе ђевојку, одведе је у бијелу цркву, па је вјенча себи за
очи засјениле од господског лица и ођела; сви сватови ником поникоше, и у црну земљу погледаше, ја од чуда лијепе ђевојке. Но говори цури ђувеглија: „Ој пунице, ђевојачка мајко, или си је од злата салила? Или си је од сребра сковала?
с обје стране: ко ј’ уморан, нека се одмара; ко је млађан, нек се кити цв’јећем; ко је жедан, нека воду пије за душицу лијепе ђевојке. Још нариче Милић барјактаре: „Чарна горо, не буди јој страшна! Црна земљо, не буди јој тешка!
У једно се вече састанули на просидби лијепе ђевојке: старац даје хиљаду дуката, и сувише од злата тепсију, — на тепсији исплетена гуја, на глави јој алем, камен
Потегли смо на бога и срећу, тј. пошли смо препуштајући се божјој вољи и срећи. Ја од чуда лијепе ђевојке, тј. зато што је девојка чудесно лепа. Но говори цури ђувегија, тј. цурин ђувегија (цури је посесивни датив).
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Причаће дуго и с љубављу, али само лијепе ствари. Само лијепе ствари, јер то једино остане иза човјека и то је било једино богатство наших дјечака.
Причаће дуго и с љубављу, али само лијепе ствари. Само лијепе ствари, јер то једино остане иза човјека и то је било једино богатство наших дјечака.