Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ко се разболи у уторак, тешко ће преживети. У једној народној песми се каже: „Лијепу Кату зубак заболио, у уторак у најгори данак, у поноћи, у најгоре доба.
(Павићевић, 1937, с. 214) — Дјетић је кратковид, старац далековид. (ЛМС, 1859, књ. 99, бр. 73) — Ђе си видио лијепу бабу и мирно дијете? (Шаулић, А., ЗНЖОЈС, 1971, с. 688) — Ђеца су као роса (ако их и има много одмах могу помријети).
За жену домаћицу се каже: „Не стоји кућа на земљи него на жени“. За супругу, нарочито лијепу, међутим, народ нема много лепих речи: „Боље да је слијепа, но што је лепа“, „Која се често огледа, слабо кућу
(„Ђеца се чуде свачему, а људи ничему“; „Ђе си видио лијепу бабу и мирно дијете?“ итд.) Васпитне мере и поступци у традицијској култури срачунати су на то да угледањем на
и загонеткама дете је представљено као нејако, непослушно, неразумно, слабо, недорасло, незрело биће (Ђе си видио лијепу бабу и мирно дете; Дјеца су нервна дужина).
В пословицах и загадках ребенок предстает как существо слабое, непослушное, неразумное, незрелое, ср. Ђе си видио лијепу бабу и мирно дете? (Где ты видел красивую старуху и смирного ребенка?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кад би му се о томе поменуло, говораше: „Божја ти вјера, једва чекам, али чекам да отмем чесову младу, лијепу, од добре куће Туркињу; нека се халак дигне кад се ја оженим!“ Тај први дио поворке завршаваше кнез на своме Путаљу.
На, виђи што ће ти ђед дати, ако му лијепо сједнеш на кољено и ако га целиш! Драгић се обазрије и, видјевши лијепу облу јабучицу, хтједе пријећи ка дједу, али се намах сјети да је увријећен, те се опет окрете.
Сад, може се рећи, нема више глади у Црној Гори, јер добро роди, а, богами, узме народ и лијепу пару за њу у Приморје.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
На овако лијепу времену ни њега није држало мјесто, па дунуо од куће да тражи друштва и разговора. Стриц Ниџо већ дуже времена био је
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ТРИ ЧУДА Био тако један младић, па једне ноћи уснио некакву дјевојку, лијепу као вилу, чак из друге некакве царевине.
Онда ућутка којекако дијете па оде у лов. Идући тако наиђе у планини код једног извора на неку лијепу и здраву жену која захвата воде, у дванаест тикава.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
је лијепо Сунашце, Угледа је кроз јелово грање — Кол’ко се је ашик учинило, Трипут је се Сунце заиграло, Па одвуче лијепу дјевојку, Да је узме себи за љубовцу — Од ње поста звијезда даница. 8.
166. Гдјено синоћ на конаку бјесмо, Господску ти вечер’ вечерасмо, Лијепу ти дјевојку видјесмо! За главом јој од бисера лале.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Каква вјера да се с овом мјери? Какав олтар ближе неба стоји? КНЕЗ ЈАНКО Ефендија, овако ти хвала! (подиже капу) Лијепу ни ишчита предику: што тражили, оно смо и нашли!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Тако су ишли некијех двјеста корака, док стигоше у неку лијепу дугодолину. На сред ње Оташ се устави па махну својима да похитају. Наврста их дуж њи а он стаде у сриједи.
Он пође задовољан, јер понесе лијепу награду, а остави лијепо мишљење о својој вјештини. Већи дио Његуша бјеше већ пошао са стоком на Ловћен, па и
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Приповиједа се да у мору има некаква тица, која на ружну времену пјева (јер се нада лијепу), а на лијепу плаче (јер се боји зла). Ја сам лањски и ономлањски! — Казао врабац кад су га питали како ће презимити.
— Приповиједа се да у мору има некаква тица, која на ружну времену пјева (јер се нада лијепу), а на лијепу плаче (јер се боји зла). Ја сам лањски и ономлањски! — Казао врабац кад су га питали како ће презимити.
У гумну му много, у кући му споро! Брат домаћин на своје сјеме ту своје племе дочекивао на лијепу просуру и многе добре и изабране кумове и пријатеље — на част и поштени глас!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
23. ЛИЈЕПЕ ХАЉИНЕ МНОГО КОЈЕШТА УЧИНЕ. Имао некакав цар јединицу шћер, преко мјере лијепу, па од више силе и ње љепоте прогласи у свијет: који се младић нађе дај | погоди какав биљег има ова ђевојка и на
Ови глас зачу и један младић, сиромах но провртан и домишљат, па се слакоми на лијепу ђевојку и на половину царства, те оде к ђевојци, али не да је проси, него само да је види и да је нешто пита.
крива нијесам, него ме твоја мати ево оволико времена овђен | у тамници заковала, и подметнула двоје штенади, а моју лијепу ђецу негђе обестрвила; него се смилуј на мене!
ђе у једну торбу носи пуну крува а у другу гусле, пак сједе пред кућом једном и узме слијепац гусле те уза њих млого лијепу и красну пјесну испјева.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Не ћаше дати прст један његов за које од њих, а прегорјети ћаше све скупа за његову лијепу главу. Планула би кад би и мало што скривиле цурице, искалила би се на свима у кући кад бијаше љута, а Бакоњи не само
Један трак растоке бијаше модар, а други зеленкаст. Бакоњи би жао, помисливши да вода мрви земљу, ону лијепу црницу што се накосила као да бјежи од свога непријатеља.
— Добро јутро, Иве! Јево чизме и јево топла вода, а ладну ћу донити одма! — рече дијете, просећи очима лијепу ријеч од Бакоње. — Добро, мој Бутрице, добро!
“ И поп Илија (тако се звао) поче да прича о њихову друговању. Хвалио је фра-Брна као душевна човјека, који је лијепу успомену оставио и међу православнима. Распита се за његово здравље и за догађај са Пјевалицом.
Дјевојка нахерила лијепу главу и прати очима његове покрете. — Шта сте изгубили? — запита она најпослије. — Изгубија?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Затим би отац, ведар к'о сјај дана, Узео гусле у жилаве руке, И гласно поч'о, уз гањиве звуке, Лијепу пјесму Страхињића Бана...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Можда је дуго лутао куд га ноге носе премишљајући шта да сад почне и како да изиђе пред очи жени (а има лијепу но опаку жену, црних злих очију и танких обрва помичних као двије змијице).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Брже царев син даде ухватити коње под кочију, узме новаца доста, па сједе с маларом да иде тражити ону лијепу ђевојку. Кад су већ цио дан путовали, срету једнога чоека, а то је био Оштар Дан. Он их упита камо иду; они му кажу.
Ћипико, Иво - Приповетке
Чак тих дана не допушта јој ни оне двије козе извести у пашу, што јој служе за лијепу излику да се по шкољу прође: нека гладују, само да му је она на очима!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А жнате, ђецо, и Латинка је, па је срце по ђешто и за својима прибољева... Вели да су јој Турци напали на лијепу домовину, те бо’зна ако јој нема наше помоћи, бог да прости Венецију, ни камена јој се неће жнат!... БОШКО: Па?
Ћипико, Иво - Пауци
Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду. Наговара сина Раду да му спомене како би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна кому ће
—И не треба нам... — омрсићемо се овновином! — завеза стари. Али Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Затим би отац, кô ведар сјај дана, Узео гусле у жилаве руке, И гласно почô, уз гањиве звуке, Лијепу пјесму Страхињића Бана...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у пољу ливаду, јал' је коси, ја другоме даји, да не бију слане ни шњегови по ливади цвијет расцавтио; кад запросиш лијепу ђевојку, јал' је води, јали је не проси. Наравно, и оваква наша поређења веома се разликују од Хомерових.
Већ ви ид'те, водите ђевојку, ја ћу овђе чекати Балачка, не бих ли га како уставио“. Отидоше кићени сватови, одведоше лијепу ђевојку; оста Милош у гори зеленој и са њиме три стотине друга.
Призрена, града бијелога, задужбину краља Дечанскога; да видите Рачу пребијелу код Сокола, украј воде Дрине; да видите лијепу Троношу код Лознице, на р'јеци Троноши, задужбину браће Југовића; да видите славну Раваницу у Ресави, ниже
на ноћцу по јалову овцу и фуруну леба бијелога, један чабар жежене ракије, по два чабра црвенога вина, и по једну лијепу ђевојку, те му служи црвенику вино, а ноћу јој б'јело лице љуби, дневи даје у земљу Талију, те узима небројено благо.
Врати Марко лијепу ђевојку, одведе је у цареве дворе, па говори цару честитоме: „Ето, царе, лијепе ђевојке, а ето ти од Арапа главе, а
фуруну љеба бијелога, и по товар вина црвенога, и по кондир жежене ракије, и по двадест жутијех дуката, и по једну лијепу ђевојку, ја ђевојку, ја невјесту младу, којано је скоро доведена, доведена, јоште нељубљена.
фуруну љеба бијелога, и по товар црвенике вина, и по кондир жежене ракије, и по двадест жутијех дуката, и по једну лијепу ђевојку, ја ђевојку, ја невјесту младу.
50 ЖЕНИДБА ВЛАШИЋА РАДУЛА Кад се жени Влашићу Радуле, запросио лијепу ђевојку, прстен даје, свадбу уговара: „Ова свадба до петнаест дана, док ја одем двору бијеломе и сакупим господу
Тамо су их л’јепо дочекали, сваком свату по бошчалук дали, младожењи коња и сокола, и дадоше лијепу ђевојку. Чауш виче, дабулана риче: „Хазур, хазур, кићени сватови! Хазур свати, и хазур ђевојка!
ЖЕНИДБА МАКСИМА ЦРНОЈЕВИЋА Подиже се Црнојевић Иво, те отиде преко мора сиња, и понесе три товара блага да он проси лијепу ђевојку за Максима, за сина својега, милу шћерцу дужда од Млетака.
у пољу ливаду, јал’ је коси, ја другоме даји, да не бију слане ни шњегови по ливади цвијет расцавтио; кад запросиш лијепу ђевојку, јал’ је води, јали је не проси: ти ми проси милу шћеру моју, ти је проси, и ја ти је дадох, и ми онда свадбу
52 СМРТ ЈОВА ДЕСПОТОВИЋА Разбоље се Деспотовић Јово у Сријему, у тој земљи равној, у лијепу селу Купинову; на смрт је се Јово разбољео, па дозивље слугу Милутина: „Милутине, вјерна моја слуго, ти упрегни коње у