Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Видим, видим, стари. — Па опет ја овдје могу некога од њих срести, зашто не би. Завириш само иза лијеске, а оно дјечак, неки плавојко, као зрео јечам. Сви они мене знају и воле. Мени се одједном одузеше ноге и закова глас.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
! Како ћу ја жену дјевојком оженити? Шта би то онда било? Бога ми, дијете, ја би рекô да ти нијеси саставио око лијеске... Што ћу ја жени дјевојку доводити! Судац (трже се): А, сад знам! Јеси ли је довео као удовицу или као цуру?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
: »Сушим уочи Ускрса, скинем капу, метанишем код лијеске и кажем све лијесци што сам згријешио ухвативши се за њу руком...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
из високе травуљине поред ријеке, са штагља пуног сламе, иза крда мирних говеда с мрачна тавана, испод густе нагнуте лијеске. Одасвуд си је могао очекивати као некаквог чаробњака.
— Радозналицо проклета, свуд ти мораш прва завирити! — дрекну из лијеске љутит глас и на пут с праском искочи главом и брадом — Стриц. — Ехе-хе, јесте ли се препале?
Сад је видио само тамне крошње згуснуте сутоном, сањиве лијеске, заспале брегове. Ноћ више није била страшна, била је само замишљена, тиха, а понекад и тужна.
Тамо се намјести иза једне лијеске и леже потрбушке да на сунцу осуши своју смочену позадину. Лежећи тако с главом на рукама, заклоњен шеширом, Стриц је
За њим се нададоше и дјечаци заједно с Николичином кујом. Сви се набише у густе лијеске на ивици Гаја. — Пази га, спушта се! — промуца Ђоко Потрк.