Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Од његове смрти лежала је ту, у своме црном дрвеном сандучићу, сличном дјетињем лијесу. На једном од мојих истраживачких похода наиђем на њу. С неком зебњом отворим сандучић и узмем је међу руке.
А младо је вино остајало да чами заробљено у мраку бачава, као у лијесу. За зимских сунчаних дана опет смо долазили. И тад су опет редови осмаглих људи гонили мазге натоварене козјим