Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Потоке већ от суза лијет око моје, јербо срце жалости испуштана своје: изнемогла снага сва, пун је свак жалости, јер сам се ја лишила моје све
Исходишча водна Лијет око моје; Туга непогодна Дајет жало своје; Потемњело злато, Брошено во блато, Храбрости мојеја.