Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Проносила је своју агонију као дојенче у наручју кроз прољетне вечерње баште, под мрким гранама ловора, између лијеха што миришу наквашеном земљом. Откидала је расцвале гранчице и стављала свјеже латице на зажарене вјеђе, на уста.
Одлази. Одмиче звучним болничким ходником, спасава се између окречених перваза лијеха с перуником, и жури да што прије стигне у топлу, јако освијетљену средину, да се сав окупа у њој.