Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Болничка чељад и послуга данас има излаз, или поштеду и полуодмор, лијечници су у току јутра завршили свој посао, преобукли се и отишли.
(Упрли су нешто болесници од своје стране а нешто лијечници од своје, први малко интензифицирали своју болест а други своје услуге, па је тако, хвала драгом богу, до подне све
Све је друго пало у засјенак, читава се болница оријентирала према њему. Лијечници су заузети, персонал ужурбан. Свјетљају се кваке, перу се мајоличке плочице, мажу се линолеуми.
Јер и лијечници имају неку своју мистику и каткад воле да трунак ње примијешају својој „суштој науци”. То је као нека елитнија медицина
Као да је добила живљи, стално будан и необично истанчан осјећај времена које протјече. Лијечници су почели испољавати онај карактеристични небрижни оптимизам. „Изгубљен случај” — протумачио сам то одмах.
— Сад? Сад се доље води дискусија између лијечника и полицајаца око формулације „узрока смрти”. Натежу се. Лијечници се боре да колико-толико спасу достојанство.