Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
звезда прастара ту целу пометњу ствара из овог мирисног неба гле птицу како се обара у сунцем обрубљен пламен у лобању цара лазара ковиљка ћерка милисава и стојанке поживе шеснес година умре на ивањдан венци птица растурају се у
Африка
њу углавили браду од слоноваче или камена, и они пуштају да им расте она кратка четвртаста брадица; и они брију глатко лобању; а кад не иду савршено голи обавијају своја бедра укрштајући мараму као што су је укрштали и фараони.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
рафалом, гребала, угризла би убицу, ископала му ноктима очи, или би свезана појурила ка првом зиду и размрскала лобању о њега — било шта би учинила само да пружи доказ људског достојанства, да ће све док буде жива пружати отпор злу,
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
девојке с огрлицом чешњака нагињу се хаљина им преко лица оне беље од месеца што их држи да не падну низ литицу у лобању што бежи из доба и Србијом скита певајући лобања једног клаустрофоба девојке падају тамо где им бране.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Ни кад је оно што јесте, Филип Трнавац, а када личност из неке представе! ЈЕЛИСАВЕТА: Дате му лобању, он постане Хамлет! Дате му у руке клистир, он је господин Флеран! Пружите му кесу талира, он се претвори у Кир Јању!
Не знам где сам... По чему да се оријентишем? Кад бих видео лобању, или лопату... кесу талира, или мач и шлем... Да бар имате лепезу, или цвеће у наручју...
СОФИЈА: Значи, никад му неће пронаћи гроб! Ни гроб, ни лобању! ЈЕЛИСАВЕТА: Како онда да му се испуни последња жеља?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ја нисам поткорњак да оборим храст. Извори пресушују. Плаз ралице набо кречну лобању човекову. И храпаво теме хајдука таре тамно земљино месо. Киша у очним дупљама, сунце у мемли.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
сам сакупити сву снагу воље да прођем испод моста или неке грађевине, јер бих пролазећи осетио невероватан притисак на лобању.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
у истој песми и „чудна мисао“ детету „око свог тела кружи“ док га мајчина утроба обвија и док му „мозак тек утиче у лобању“.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Преселили смо цвеће под реп змији, А ипак нам је душа наде пуна. Дај лобању празну за преживеле лажи; Неизбежни додир сна и праха тражи Имена посна троструких одраза. Властито ме срце порази.
Биљка те мисли; мој ум се исели Смело у цвет који иронично гледа Лобању празну. Ко птицом исцели Понор пролећу безазленост преда.
Држиш у руци ватру као да је То нешто стварно, анђеле са зида, На уласку у завичај који даје Лобању трулу за злато мог вида. Прими и цвет кога презиру љиљани Запамћене мудрости у сусрет мом праху.
Петровић, Растко - АФРИКА
њу углавили браду од слоноваче или камена, и они пуштају да им расте она кратка четвртаста брадица; и они брију глатко лобању; а кад не иду савршено голи обавијају своја бедра укрштајући мараму као што су је укрштали и фараони.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Са нама је био и војник граничар. Он прихвати шлем и прстом одлепи лобању. — Да видите... Ево је коса! Видели су се заиста свиласти праменови жуте косе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
није Павлу израсла, али он је сад носио скупу, фину перику од тамносмеђе косе, по енглески глатко причешљане и уз лобању прионуте.
Спида је био човек педесетих година, и некако афричкога изгледа: црне масти, густе лако коврчаве и уз лобању приљубљене косе тамне као гавраново крило, тако да су се седа места просто блистала на глави.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
бескрај у оку СЕНТАНДРЕЈА Бежала си до краја вечности Учинила још седам корака Према северу Извадила из рајске реке Лобању свог имењака свеца И на темену јој саградила Седам сунцомоља Запалила си испод кубета Седам стараца храстова И
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Тако тесно обвијен као да сања о простору, О дубинама: о, да сна кошмарске размере И дрхтања! Његов мозак тек утиче у лобању: Тако му око свег тела кружи чудна мисао; О величанствено је да се у давном оваквом мору И чекању, не утапа ни једна