Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Младен Пој ми љубов из Призрена потајеног пира, Лобзанија Љубосаве код свога пастира. Пој како је омилила Милица Ненаду, Оставивша везен појас под липом у хладу. Но не!
ни долина, ни што поље спрема; Подобни му остров нема уханијем цв'јета, дивни состав пристрастијам возмужавших љета! Лобзанија уста твојих превосходе млека, Превосходе грозда сладост, росу златног в'јека; Гортану мом мед и саћа нису такве