Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— рече Дундак, коме се, као и свој манастирској чељади, закачила у памети по која изрека из Светога писма. Мајстора Ловрића, у младијем годинама, отправи опћина на силу „у солдатију“, јер цијела варош немаде мира од његова бакочења.
Дакленка, прид душу и за покој покојнога Ловрића! — Амен! — запојаше сви. — А за здравље Чимавице, ди год бија! — Живија! И сви се обредише.