Матавуљ, Симо - УСКОК
Кроз снијег летијаху вране и гавранови и бјеласаше се Ловћен. Јанко се сјетно насмијеши вољи судбине, која га осуди да му у тој планинској котлини, у насељењу првобитну,
И тако се Јанкова кућа поче зидати прије него што се кренуше у планину, на љетиште. X Старац Ловћен, зими неприступачан ни најближој својој дјеци, љети их дочекује у своја њедра; зими пуст и студен, љети је пун живота
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ПРОЛОГ ЗА ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ На Ловћен гледах у сну, с Цетиња, пун зазора, кâ негда, дјетиња. Испитљив, ал' у смјерној молитви, прозборих оној светој
Ал, који је, у врашком сјемену, најжешћи крвник твоме племену? . . . . . . . . . . . . . . На Ловћен-капи замагли се храм, облачак над њим, црни један прам, сијевну муња по том прамену, кâ да су слова у том
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
„Од Солуна до Будима И где Тимок златни стиже, И где шуми бистра Уна, И Ловћен се небу диже — То су моје кршне горе, Куда Срби српски зборе”. Отаџбино, мајко моја, Што је тужно лице твоје?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мирисаше болан своје беле руже и гледаше како галебови круже, тужни и бели, ко мисли на Ловћен, и смрт. Док ноћ пљушташе, читаше Омира, црн и тежак, ко Ахилов, што само крај мора нађе мира, гроб.
На Ловћен горки да изнесемо престо, засадимо ти врте пуне ружа? И поклонимо се у прашину често, на рукољуб шака да ти се пружа?
Мислиш да су стене дедовина твоја. Ловћен да даје стене за пазар. Ти... море сети се, да знамо у Гори Црној пашу да дочекамо па кад је проклетство наше крв и
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СЕРДАР РАДОЊА Видите ли чудо, Црногорци! Присукâ сам педесет годинах, на Ловћен сам вазда љетовао, излазио на ову вршинв: сто путах сам гледао облаке ђе из мора дођу на гомиле и прèкриле сву ову
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Већи дио Његуша бјеше већ пошао са стоком на Ловћен, па и браственици сердареви. Он са својијема остаде још за који дан, док се боник опорави.
То рекавши, сердар га загрли својски и пољуби у чело. ИX Старац Ловћен, зими неприступан ни најближој својој дјеци, а и љети суморан путнику у даљини, мирисаше сада дивном планинском
Осим тога тјелесни умор и дивни призори одумињаху нешто негове јаде. Ловћен и Штировник обиграо бјеше с краја на крај.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
да постанем валом Сињега ти мора, па пред твојим жалом Да вјечито шумим и да пјевам теби, И да с тобом гледам на твој Ловћен плави!
Ћипико, Иво - Приповетке
И гледа на Ловћен, чије виси бијеле се од снијега. Доље, испод њега, у буковим шумама, по казивању, помисли да се она родила.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
) Баш прави пурпур!... Где си купио? ...А скуп је, знам? КАП. ЂУРАШКО: Скуп — У злато да се Ловћен претвори, Вредности ове ни половину Металом својим не би платио... Ал’ поглед твој! осмех!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— додаје један Црногорац. Командант се смешка једним крајем усана и врхом прста шара нешто по столу. — Ћаше они на Ловћен, па довукоше грдније вапора... Жнаш, док ти искочисмо, божја ми вјера, малте их сручисмо у море.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И да с тобом гледам на твој Ловћен плави! Па једнога дана, кад се господ јави, Кад орлови наши високо заброде И са твојих рука пану гвожђа тврда, Да