Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пред вече облак наиђе тмури, заћута шума, киша се спрема. Ловџија Мачак дому се жури, а када стиже — Пијетлића нема...
А Видран Видрић, ловџија стари, хитар и лукав, мудрица права, опрезан увек, очију будних — на једно гледа, док друго спава — тај ти се свуда
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Па, ако што је сиротиња, — ама, берем да је момак кротак!... Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по Лојзе — како пољак ели пударин; по сву ноћ му свире Цигани и
Имаше ли га у наш варош так’в човек?... — Како да ти рекнем, хаџијо?... Искочи лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам, џимпир, коцкарин... — искочи никакав човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...
Води гу, рече, — у Шам ће иде с теб’! — Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара? Кад уловим, ће вечерамо; кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо. За мен’ је сирота, спроти мен’...