Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Они дадоше Хаџи-Змијињака, и јоште једног стара Шапчанина, и ја дадем два момка да и̓ отпрате до турскога логора, а пишем стрицу Јакову и то ̓итро да дође, и то ноћас, и кажем зашто је.
Ја и Стево (његов писар) одемо, и на један сат и по, близо логора, чујемо пушке много пуцају. Познамо да је бој. По̓итамо што брже. Дођемо до Миланова шанца.
Старац из Паљува доиста писмо однесе у процепу, но кад је преко поља близу логора био, трипут је падао, па опет устане и даље.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Вишњевски му је наредио да се, у Исаковиче, даље, не меша. Одјахао је сам до логора Трифуновог, сутрадан, и присуствовао поласку Трифуновог збега, према вароши Ујхељ.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Отац је о њима говорио као што би неко ко је изашао из Матхаузена говорио о управницима конц-логора. Даље нисам морао да га слушам: долазило је поглавље о његовим студентским данима.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Па и оно мало стражара, око логора и код топова, удеси те се поче дозивати. Са брда пак, и то највише осетише, допирао је мирис воћака, толиких воћака
у тој тишини, све их је било више који су, пузећи четвороношке, са сенкама шатора на леђима, успели да се извуку из логора и изгубе под оближњим плотовима, у трави, у мраку, у јарковима, у жбуњу.
Већина их, у овом крају, дотле никад није ни била. Доживеше тако читава чуда у ноћи. Сви који су прошли жбуње око логора, прођоше и вртове и зидине око града. Упадали су у варош, као курјаци, кроз стрме ходнике, уске и влажне као олуци.
Последњег, Исаковичевог слугу Аркадија, ухватише тек усред бела дана, већ у близини логора. Био је потерао крмачу, везавши је за ногу. Мирно, тепајући јој и певајући кроз нос, штуцајући гласно целим путем.
Дуго му је требало да превали пут, од једне крчме у доњој вароши где је био украо живинче, до последњих кућа близу логора. Чињаше се трезан и спокојан, и свет, који је те ноћи дуго бдио иза замандаљених врата, пропуштао га је, у недоумици.
Насред логора побесне коњ капетана Антоновича, и читава гомила сјури се на њега да га укроти. Међутим се, код последњих кућа печујски
збуњеног ћутања, што као језа прође цео пук, падоше нове команде и пук остави оружје и би одведен у страну, иза логора, да изврши казну и упамти ту ноћ крађа, непокорности, пијанке и блуди.
После извршења казне, пук се врати у логор. Поставише појачане страже не само око логора, већ и по логору. Кад се у граду дознало како је пук кажњен, обузе све живо нека луда стрепња.
Спавао је дању, а маршовао ноћу, при пуном Месецу. Две недеље проведене у Енгелштату, крај Вуичевих логора, биле су довољне да га и иначе сневеселе.
При томе, док се од њих захтевало да постављају страже око целог логора, тако да је често више од половине људи стајало шиљбок, дан и ноћ, дотле остали уопште нису морали да постављају
Замарајући се, тако, путовањима, по рђавим путевима, од логора на Рајни до Беча и натраг, био је увек задовољан кад се одмарао у свом талијанском балету, или француској комедији,
до очајања и који је био своје предстраже истурио до градских зидина, поручивао му је, по Вуичу, да покуша, право из логора, препад, једне ноћи, на велику камениту стражару, на којој беху по цео дан отворене капије.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сунце је већ зашло... Сивкаста прашина лагано се таложила. Са једног краја логора допирала је монотона, отегнута песма војника, што је у многима будило сећање на родни крај.
Прођосмо мост и, на крају вароши, на некој пољани, готово у сам мрак, постависмо бивак. Строго је наређено да се из логора нико не удаљује. Због тога је мрмљао потпоручник Александар. — Ја, чувају нас као „инштитутке“.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ослобођен, а ослобођење је извршено од трупа, састављених, на брзу руку, од заробљеника, Србијанаца, из заробљеничких логора. То је била једна од највеселијих фарса рата.
Мирна и зарасла травом. Чим се изиђе из вароши Крфа, крај речице Потамос, крај логора десетога пука, под брегом, где су били смештени старци, и последња одбрана, више једне црквице, нашао сам два гроба.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Седам дана како је она немилосрдно лила без престанка и држала нас под стрејама где смо побегли из наших логора које олуја уништи једно послеподне кад се поцепаше и последња шаторска крила и одлетеше.
Све то вршено је под надзором четнога наредника, који је из оближњих логора, ако их је могао пронаћи, доводио свештенике да мртваце опоје, а коме је чину присуствовао скоро увек по један од
учинила своје а доцније су онде слагани сандуци с пексимитом, сено и друго и хиљаде војника долазило је свакодневно из логора за ове намирнице и газило ону земљу док се она није сасвим улегла и поравнала.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
да се прометне у ма шта невјероватно и незамисливо, од милитантног вјерника па до управника некаквог концентрационог логора!... „Буди опрезнији!” опоменуо сам се.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
„Задригао од спавања и одмора, отежао опет, надносио би се тад, свом снагом, у стишавању и сумраку, кроз лупу и жагор логора, ударце копита, клепетуша стоке, звуке ковачких наковања, у тиху, безмерну зрику попаца, на целој тој широкој пољани,
Краков, Станислав - КРИЛА
Неко је напољу ударао у балалајку. Свуда су између шатора промицале зелене блузе руских извиђача. Крај логора је био одсек црвене земље, и низ њега су непрестано војници стрчавали. Ваздух је био хладан.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Нисам. — А где? Завитлавао је тако једнога поручника по кругу логора читав час, да су се сви околни смејали. Наишла је тада болничарка Цица, па мислећи да је поручник глув, почела са њим
свали на јастук и капетан „Фикус“, собни старешина над четрдесет потпоручника, у четвртом павиљону реконвалесцентног логора, заспа мртвим сном. — Овако се више не може...
Вест о овом лумперају усред бела дана допрла је и до реконвалесцентног логора. Официри посматрају из даљине и не усуђују се да приђу, пошто „снаге нису уравнотежене“.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Мрачне сцене из нацистичког логора и ликови који су изгубили људске особине приближавају Небески одред егзистенцијалистичкој драми.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Војници су стајали укочени. Руговска клисура је зјапила. Звезде су подрхтавале. Из пешачког логора је допирао жагор... — Господине потпуковниче, ми не желимо да се предајемо — зачу се глас, као да запомаже.
Војници се распитују за оне мртве. Рекоше како су то помрли војници из околних логора. Они живи чекају ауто, који треба мртве некуд да однесе. Ишли смо лагано.
На изласку из вароши сачекасмо један теретни аутомобил, који нас одвезе до близу логора. У бивак смо стигли када је већ пао мрак...
Сада је наређено да се сва та деца доведу сутра на друм, испод нашег логора, а ви, као њихов вођа, треба да их спроведете до Крфа и предате тамо некој комисији на острву Виду.
— Вала, господине поручниче, не жалим да тимарим, само да не идем пешке — каже један возар. Војници из околних логора истрчавају на пут да виде. И они се радују. Сви су као препорођени. У биваку прилазе послужиоци и тапшу коње.
Покрај пута назиремо шаторе и војнике. Али нису наши. Затим неке бараке, магацине, болнице... Из једног логора допиру звуци музике. Још једна светиљка украј пута и онда закорачисмо у пусто и мрачно поље.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
који се спустио до Боке, они су се просто играли: убијали стражаре пред његовим шатором и најзад му одвели све коње из логора. Ови хајдуци пљачкали су и робили не само Турке него и хришћанске сељаке који нису били расположени за борбу.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Пипајући, спотичући се и звечећи товаром, једва некако догураше до логора Тепсије и ту растоварише Сивца. — Ти се сад враћај кући, а ја остадох да овде спавам — рече Стриц пипајући убијено
— Ја и Жуја ловићемо зечеве! — дочека Ђоко Потрк, узе од Николице узицу и заједно с кујом појури у круг око читавог логора. — Правићемо Жуји кућицу! — предложи Лазар Мачак. — Ол рајт! (Врло добро!
Тако је Николица с приколицом, ђак првог разреда, на опште задовољство читавог логора Тепсије, примљен у одметничку дружину четвртошколаца.
ИX За малу дружину сад је настао најзанимљивији посао: уређивање логора Тепсије. На предлог Лазара Мачка најприје се приступило изградњи колибе.
Истина, промицале су око логора многе сјајне очи и очице, буљиле су, горјеле, жижиле, свјетлуцале, палуцале и кријесиле се тако језиво да се и папрат
— Хајде да је погледамо мало поиздаље. Изиђоше из Тепсије и одмакоше се од логора једно педесет корака. Гледана одатле, колиба је са- мо горњим дијелом вирила из удољине.
“ ИX Настављало се уређивање логора. Послије колибе и псеће кућице, начињено је једно мало обзидано огњиште за ватру.
— весело дочека Стриц већ унапријед срећан што ће се пентрати по дрвећу па ма због чега било. — Идемо мало даље од логора, па на букву. Одозго ћемо вирити како нас траже. Бојећи се изненадног доласка потјере, дружина журно крену кроза шуму.
Бојећи се изненадног доласка потјере, дружина журно крену кроза шуму. На једно педесет корака од логора Стриц одабра једну букву ниске и врло густе крошње на коју се лако могло попети. — Ево је!
— Мачак, мачак, мачак! Кад су се враћали натраг, у Тепсију, зачуше у близини логора некакав необичан жагор који је допирао однекле с висине, изнад шуме. Мачак се трже. — Који је сад ово ђаво?
дјечак весело је јездио на хајдуков гроб, да се закуне на вјерност чети и трком се враћао назад у Гај да се нагледа логора и Мачкових мајсторија. А у логору је, ваља признати, сваки дан дограћивано нешто ново.
Ево како је дошло до њезине градње. На пола пута између сеоског друма и логора налазила се једна рупчага од скоро метар дубине. То је некад била јама за хватање курјака па се током година зарушила.