Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Треба знати, да се ове фуруне изнутра из собе ложе, отварају и затварају. Но дрва не изгоревши како ваља, удари она сила по соби, те ти онај ћумур удари у главу мога
Црњански, Милош - Сеобе 2
То су биле читаве ложе, од стакла, откуда је могло да се види, и ко долази, и ко одлази, и ко куда улази. И младе жене, и старе жене, уживале
А други, неки рођак митрополитов, лајтнант Филипович. Павле се изненадио да, прекопута ди Ронкалијеве ложе, у једној ложи, види и секунд-секретара грофа Кајзерлинга. – Његово благородије му је милостивно махало руком.
Он луди од очаја, а њене се очи, кад се са његовим сусретну, смеју. Исакович је бежао, из те ложе, на ходник, да ту жену не гледа.
Лађевич оде из ложе, уз псовку, а Филипович се кикотао. Божич је све то посматрао, смејући се, а грлио Павла, и викао, да се, са млађима,
Исаковиче је био оставио на крају. Павле је стајао снужден, и усамљен, недалеко ложе ђенерала, посматрајући јахаче на препонама.
Већина јахача, који су направили неколико кругова, на препонама, била се окупила, око ложе ђенерала. Препирали су се, око тога, зашто данас коњи, тако упорно, одбијају да узму препоне, које су биле опасне, али
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Уосталом, Мачва је богата, а кукурузи су сазрели, те војници ложе ватрице и пеку клипове... Некуда одјахаше командири. Сутон се спушта. У тору негде блеје овце.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мрак, слабо осветљење, хладно, не ложе. Цене јестива високе. По улицама, око станица, гомиле. Тргују и просе, Моје родољубље, привремено, сасвим је нестало,
На галеријама се љуби. Уосталом, у томе има традиција. Високо горе, сад смешне, још постоје оне ложе, са решеткама, иза којих се, некад, , чинило све, и вечерало, гледајући комедије, које нису биле блудније од живота.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Ал и камен му беше ложе меко... Једанпут простре тело своје голо На џбун некакви јалов, трње неко Што га је пекло, ко иглице боло.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Овакав живот јесте живот псећи! У јануару ваља да се ложе Камини, фуруне, штедњаци и пећи!” Пођох у град, у најмању улицу, Са уштеђевином од десет динара, Решен да негде
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— А ви сте вечерас нарочито заједљиви. — Мраз је напољу. Апсану не ложе. Аћиму је шездесет година. Велика је то ствар. Бивши рајетин, син воденичара који је с перчином умро, због начела...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Здраво да сте, Егидио! — махнула би му она руком с прозора, као што одабраница у арени махне из почасне ложе свом тореадору. — Забављате се малко свирајући, је ли, Егидио? — Ето, племенита госпођо, да утучем вријеме!...
ни да је био члан неке тајне (терористичке, вјерске, илузионистичке или већ богзна какве) секте, дружбе, клана или ложе. То на први мах звучи смијешно; као спрдња, безмало као цинизам — та довољно је и помислити на биједног старог!
Ћипико, Иво - Приповетке
Велике сриједе парон Зорзи стоји прислоњен уза стуб старе млетачке ложе, у заклоници, те као и овај застарјео лав, зубом времена и посолицом нагрђене главе, што гледа некамо у море, загледао
Кад стиже мала с бременом, обеселише се, а већ је и време, јер је сутон пао и студеније је. Отац и кћи ложе ватру, а стара испод покривача једнако јеца.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Дебела је, бранио се Душко. Из једне ложе пијани руски капетан неком је непрестано претио празном шампањском боцом. — Утешићете се...
гледајте колена и чланке... сваки крвни створ се по томе познаје. По поду ложе просипала се сода и виски и квасила нове ципеле Душкове, а он је напорно пио пиће, које је мирисало на растворени
Партер је урлао. Грађани се опрезно склањали. Неко је замахнуо чашом која је прсла на ивици ложе, а враћени комад обранио басисту по глави. Настала је страшна граја.
Шкоти су извукли штаповима целу ограду од оркестра, и причврстили је на отворе ложе, које су сада постале кавези. Како је патрола била француска то се Шкоти спокојно плазили на њу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— О, Симо! — У... у... у... — Е да што? — Ево једне пањине, ама не могу да је извалим. Војници траже дрва и ложе ватре, да их, онако уморне, као што они веле, не »пресече« ноћна студ. Секире лупају, грање и врљике вуку се.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Душе лоше Не могоше Сласт поднети, Па умрети Морадоше. Кајње ложе, Вечно ложе Гроб је сваком Так’ нејаком! Људски сине Од прашине, Знај, путниче, Самртниче!...
Душе лоше Не могоше Сласт поднети, Па умрети Морадоше. Кајње ложе, Вечно ложе Гроб је сваком Так’ нејаком! Људски сине Од прашине, Знај, путниче, Самртниче!...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
збирке освета над Бећир-агом и агиницом призива се с уводном сценом мучења младог хајдука Малог Радојице, коме Турци ложе ватру на прсима, приносе гују присојкињу, забијају клинце под нокте.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
гранчица, СЕЗ, 14, 134). Поред места на коме се, о Ивандану, ложе (лустративне) ватре, усађује се (одсечена) буквар; девојке је оките цвећем, и она ту стоји понекад преко целе године
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
за Диљ, да је он угледао неке три људске прилике како се мувају, усред бела дана, око гротла Беле пећине, и после ложе ватру на самом Вилинском гумну. Гледао их је из даљине, са Жарића косе, и није препознао ниједног од њих.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Векови нису видели овакву црквену свечаност, а ја је посматрах, као из дворске ложе, са почасног места где је некад седео посланик руског цара.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Још један сутрадан, изведрило се, али јако застудело. Сви оџаци терају дебео дим; ложе се пећи и кува се бољи ручак. Зима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— упита запрепашћено командир. — Прођоше малопре. Један ескадрон. Застали су на раскрсници. У порти црквеној ложе ватру. Нешто ме смлати!... Сад не можемо ни напред ни назад. Заробљени!... Страшно и болно сазнање.
Одређени су пожарни, који треба на смену да ложе ватре целе ноћи, а около су постављени стражари са пушкама. Војници разговарају да ли је боље да простру ћебе испод
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
бога ми, ниј’ умро Раде, ниј’ умро, већ се ућутио; налож’те му ватру на прсима, хоће ли се помакнути, курва“. Ложе њему ватру на прсима, ал’ је Раде срца јуначкога, ни се миче, ни помиче Раде.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
божаставному бивши жилиште, радуј се благодатна, свету неприступному обиталиште, радуј се прерадована, погрузившја в ложе снах смрт праматерњују, радуј се обрадована с гладом душевним умирајуштему јестаству хранитељнице неоскудна....