Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Све се наједаред поче бринути да заклона нађе. Збег оживе, али оживе писком ситне нејачи. Старији се дигоше ложити ватре да би огрејали сирочад и своја озебла срца. Чудно је одјекивала у ноћи та писка.
Небом се гањаху сиви облаци, а доста студен ветар нагна их те почеше ватре ложити... — Какве смо среће, још ће и оснежити!... — рече један Ваљевац. — Вала, како је драгом богу воља!...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ето ти видиш. Водимо их тако, па ћемо овдје застати, одмарати се, ватру ложити. Попадало то с ногу, остаје уз пут, а тек овдје — ослободи, боже! Зови га, моли, убиј — од ватре неће.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Немај бриге! — одговори војник. Мачка изиђе напоље, а војник, прије него што је поч'о ложити, брже-боље приђе котлу под којим бијаше најмање жерави и отклопи га говорећи: — Зар да будем толико луд да не видим
— згурио се поп у котлу, па чучи. — О, господин попо, — рече војник — а окле ти о'ђе? — Немој, мој синко, пода ме ложити! — стане га молити поп. — О-о-о, не бој се, неће ти бит' зима!
— О, господин обрсте, јесте ли ви то? — запита га војник подругљиво. — Јесам мој синко, него немој ти ложити под твог обрста! — мољаше овај. — Кад нијесте шћели ви мене аванцирати, ја ћу вас!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
За људе није било ничег. Имало је младих кукуруза, али нам рекоше да се ватре не смеју ложити због близине непријатеља. Сунце је већ зашло. Плавкаста измаглица је лебдела низ реку, а вечерњача је жмиркала.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Старац на то пристане, а враг му рече: — Посла никаква нећеш имати, него ћеш само ватру ложити под овај котао. — И с тим враг отиде.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Цевчицом од з. боду се колачићи »младенчићи« (9. марта, СЕЗ, 16, 131). 3. не ваља ложити на ватру, »јер ће те болети зуби« (БВ, 11, 1896, 292, Горња крајина).
Од т. дрвета не ваља ложити ватру »због врућице« (ГЗМ, 6, 672). На гробу момка или девојке, у Омољу, сади се, уз разне церемоније, т.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— А шта ћемо ја и Жуја? — одједном се из прикрајка јави Николица. — Ми ћемо, ваљда, ложити ватру за моју покојну бабу. — Ехе, па ја умало не заборавих! — викну Јованче.
— А како би ипак било да ја вас мало истучем, та зашто сам пољар? Добро знате да се не смију ложити толике ватретине, запалићете нечије сијено. Ја чувам сеоску љетину.