Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад виђе да нема ништа, рече коњу: — Што ти је, што се дереш и мучиш ме из ложнице. Одмах затвори врата и оде. Још краљ није дошао до градскијех врата, а Грбо коња за дизгине.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
под снегом душе, што су кошнице потмулог тутња, шпиље порока, над којим цепти глас од пророка, тресући фоном голе ложнице. А оно што је чедно убила, огреје усном ружа Будима.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
у крицима нашим и у перју чије су боје гушће од бића збијених на дну јаја, са завишћу се прича како дубоко у ложнице залазимо, но гледајте: ми само пратимо госпе у златним одорама кад с вечери сиђу међ зелене стубове и на благослов
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад виђе да нема ништа, рече коњу: — Што ти је, што се дереш, мучиш ме из ложнице. Још краљ није дошао до градскијех врата, а Грбо коња за дизгине.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И гледаш кад јутро из ложнице ступа, И слушаш клептање изгладнеле чапље, Гледаш како месец млеком брда купа И сањива роса јутром с ружа капље, И
уста још једном би хтела Да окусе младост разблудних младића, Да им срчу очи, док се чаше лију И удара задах ложнице и пића; Хтела би да руке још једном се вију И стежу мермерне голе мушке гњати, Да у мушком недру очи јој се