Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А кад прођу ловци, онда он почне чупапи лишће и јести. Упазе ловци гди се лоза нија; приступе, виде јелена, и убију га. „Праведно страдам,” — рекне ови сав у крви.
Африка
Од тла земље до највиших грана постоји такав густо зелени сплет лишћа, лоза, папрати, шибља, лијана, да је немогуће и замислити да човек начини корак напред.
Црњански, Милош - Сеобе 2
На другој страни, Гроздин је имао зеленило винових лоза, жбуње малина, бусене јагода и цвеће, руже, лепе кате, смрдљевак, и сунцокрете.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ова је туга инертна и резигнирана само код жена које су изгубиле синове и чија је лоза занавек угашена. У току последњих векова су готово сви Јужни Словени били изложени истим патњама.
Жена нероткиња могла се променити, нарочито ако је удата за јунака и познатог човека чија се „лоза“ не сме угасити. Она може остати у кући поред друге жене.
Тамо успевају дуд и винова лоза, који заузимају велике површине, затим духан, памук, пиринач, смокве и маслине, биљке средоземске и полутропске.
На њеним странама, добро заклоњеним од северних ветрова, успевају винова лоза и воће с орасима и кестенима. По дну се гаје пшеница, кукуруз и хмељ. Исто тако има у изобиљу хељде и проса.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“; „Какво семе онакиј и плод“). Већи значај придаје се у народу генима мушког родитеља, односно сматра се да је очева лоза „јака крв“, а мајчина „танка“.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
оца и деда, имам светитеља за кума, и на небесима све Сухој планини од громада преко Ситнице до Раса и Хума моја лоза влада.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Да је због неког, па и да покуша, ал где ће беговица, па још Пинторовићка, замисли, старо господско колено, стара лоза, због једног аге, па нек јој је и муж, из госпоштине у планину да потегне! Е, па, ево јој садево!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Више бунара била је винова лоза, а насред дворишта стари дуд — „шандуд“. С леве стране беше одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и
Чим се уђе на капију калдрмисаном путањом, испод свода винових лоза, улазило се у кућу са чистим, каменим степеницама.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Урнебесак: грозд-пијанка. Зри сећањем шљива ранка. Стањује се лоза иста: лист најави - не пролиста. Клецне Црква у колену: разапне се мрак о трему. Сентандреја - Васа Решпект.
Гомила мрак се, расте колач тмине. (А светлост где је? Пупи ли јој лоза?) Док Вазу ваја творбена нервоза, Светворац пламти - Кyћо од ведрине!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Свакога дана нешто се увис понесе и спас нам пређе преко усана. БЕКСТВА ПО СРБИЈИ Где су стада речи старих где је лоза орна збор глагола правда гласна и даворја пита он из воза још је прошле ноћи изнад каменолома видео девојке с огрлицом
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
91. Усадих лозу сред винограда, Наведох воду са три хладенца, Да ми је лоза вазда зелена, Наша невјеста вазда весела. И око и чело Све ти, сестро, весело! 92.
“ 178. Вијала се бела лоза винова Око бела, око града Будима. То не била бела лоза винова, То су били два млада и мила: Они су се у невреме
“ 178. Вијала се бела лоза винова Око бела, око града Будима. То не била бела лоза винова, То су били два млада и мила: Они су се у невреме састали, А сада се у времену растају.
186. Паун пасе, трава расте, Гора зелени; И гора се листом саста, А ја немам с ким. 187. Савила се бела лоза нинова, Око тога бела града Будима; То не беше бела лоза нинова, Већ то беше двоје мили и драги, Који су се из
187. Савила се бела лоза нинова, Око тога бела града Будима; То не беше бела лоза нинова, Већ то беше двоје мили и драги, Који су се из малена волели, И из једне ситне књиге учили, Дође време да
“ “Стара мајко, не зебу ми ноге, Но ми зебе срце за јунаком!“ 212. Вила се лоза нинова, Около града Будима; Будила цара Лазара: “Устани, царе Лазаре!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
добило мало земље, треба месецима вадити камен из земље, која је црвена и пуна камења, међу којим је, некада, родила лоза. Свет овде ништа не зна, сем тужакања. Изгледа као да лелек прелази са оца на сина. Слушао сам их како певају.
Крај баровитог мора, испод села Кондокали, зарасла лоза. На једном брежуљку опет гробови, испод кукуруза. У селу Кондокали било је, кад је помор у војсци био опао, године
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ха! доћи ће му главе овај горе звјездан! Нека га!... Не знам како је лоза понијела, хоће ли бити вјетар отрунио пупове... Нијесам гледао никога из Приморја ни из Црмнице...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Уклони се ти мене а ја ћу тебе, па ћу родит’ и за тебе и за мене. — Овако је рекла лоза лози, јер што су ређе боље роде. О ЖИВОТИЊАМА Бјеше ми га давати докле могах жватати.
(Трешња) 177 — Вије се као узда, — узда није; канџе има, — мачка није? (Купинова лоза) 178 — Госпа у двору, а коса јој на двору?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Црв у зубу. 129. Пера, или спице у кола. 130. Јаје. 131. Кућа и чељад. 132. Воденица и ваљалица. 133. Винова лоза. 134. Пенџери на соби. 135. Бијели лук. 136. Димњак. 137. Пр..ж. 138. Пећ собна. 139. У свијеће. 140. У бисага.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Покрила ме је тама туђине, јадног, него обрати ме, ка светлости заповести твојих путе моје управи! Као многоплодна лоза грозд процвета, оче Симеоне, покајања вино изливајући и маглу страсти од душа наших одгонећи и срца верних веселећи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Симо Матавуљ БАКОЊА ФРА-БРНЕ Садржај І СВЕТА ЛОЗА 2 ИИ КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ 5 ИИИ ИЗБОР 9 ИВ УВОД У НОВИ ЖИВОТ 22 В ПРВИ ДОГАЂАЈ 32 ВИ ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ 40 ВИИ
ДВИЈЕ СИЛЕ КОЈИМА ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ 119 XИИ ФРА-ЈЕРКОВИЋ XXВ 141 БАКОЊА ФРА-БРНЕ ЊЕГОВО ЂАКОВАЊЕ И ПОСТРИГ І СВЕТА ЛОЗА Далмација има: шест бискупа, четири митроносна опата, шест каптола, десет богословскијех сјеменишта, четрдесет
Така се племена зову: свете лозе. Така је света лоза Јерковића у Зврљеву, која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара.
А да је кућа Јерковића заиста у пуку штована као света лоза томе има сила потврда, а ми ћемо одабрати само двије-три.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Мало ли нас коштају твоје школе? Паде, Аћиме, твој углед у амбис. Растури ти се огњиште, разломи имање и затре лоза. Моји унуци биће Тошићеви унуци. Аћим чупа браду. — Да израчунамо колико сте потрошили на мене. — Израчунај ти!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда изиђе у башчу, да мало прохода. Кад дође у башчу, има шта и виђети: у једном буџаку трешња, а око ње се овила лоза, е родило обоје, ама више не море ниједно да држи плода.
тефтедар — главни прегледач рачуна тилисум —— мађија тињи — тили товар — 100 ока трем — трен, тренутак трс — лоза, чокот тука, тукац — ћурка, ћуран туче — ћуре тучар — онај који чува ћурке ћа — далеко, дуго, чак ћаба — свето
Петровић, Растко - АФРИКА
Од тла земље до највиших грана постоји такав густо зелени сплет лишћа, лоза, папрати, шибља, лијана, да је немогуће и замислити да човек начини корак напред.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
мене, ево, ја сам наше јело, давно је смерт моје заслужило тело; Заслужило да га љуте змије пију и да се као лоза око њега вију; Заслужило да га грозна ватра пали, да га пече тјашко, ал' да га не спали; Заслужило тело да сад зјело
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
* Уцвала је лоза, миришу девојке, Црвене се тела, блеште мушка бедра, Кикоћу се, слушај, лузима лепојке. Салома, Салома, бруји
О, живите живот уз звуке сосана! За вас цвате лоза. Салома је стара. Ја сад слушам ветре са Нилових страна И сунцем печене појмим пирамиде.
Само наша душа у ту вечер страсти Мрка је и хладна кô недра дубина, Врх нас заман лоза просула је цвасти: Недирнут је гитар и пехари вина.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
3 И ветри твоји да крше ме земљи, прегибљу, снези на мени презиме. И уза стамен-стабло вита уз мене лоза да препузи свој век. И тице, крилати створи, хитро да ми са грана даљини твојој полећу.
ПЕСМА СЛУЖАВКЕ Води ме, мили мој, Низ брежуљак за руку Да видимо, драги, је ли нам лоза у цвету. Драгано моја, лоза нам није цветала. Но удахни мандрагоре, кô целов опија.
ПЕСМА СЛУЖАВКЕ Води ме, мили мој, Низ брежуљак за руку Да видимо, драги, је ли нам лоза у цвету. Драгано моја, лоза нам није цветала. Но удахни мандрагоре, кô целов опија.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Чајкановић РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА Садржај СКРАЋЕНИЦЕ 2 АЉМА 4 БАГРЕМ 4 БАДЕМ 4 БЕЛА ЛОЗА 5 (БЕЛИ) КРИН 5 БЕЛИ ЛУК 5 (БЕЛИ) СЛЕЗ 8 БИБЕР 9 БОГИША 9 БОГОРОДИЧИНА
ТРАВА 25 ВИД 25 (ВИНОВА) ЛОЗА 26 ВИЊАГА 26 ВИСИБАБА 27 ВИШЊА 27 ВРАТИЧ 28 ВРБА 28 ГАВЕЗ 31 ГЛАВОБОЛКА 31 ГЛОГ 31 ГОРУН 34 ГОРУШИЦА 34 ГРАБ 34 ГРОЖЂЕ
И НОЋ 36 ДАФИНА 37 ДЕТЕЛИНА 37 ДИВИЗМА 38 ДИВЉАКА 38 ДИВЉА ЛОЗА 38 ДИВЉА РУЖА 39 ДИВЉИ КЕСТЕН 39 ДРАГУМИЋ 39 ДРЕН 39 ДУД 41 ЂУМБИР 42 ЂУРЂЕВАК 42 ЕНДИВИЈА 42 ЖАЛОСНА
). У Котарима воде младу к бунару, на који она меће јабука, ораха, и б., па то деца грабе (ТРЂ, ННЖ, 3, 34). БЕЛА ЛОЗА Wалдребе (цлематіѕ віталба). Бела лоза, павит, павитина, В. Шулек, Рад, 39, 16. у Шулека (Именік) 33 назива.
, па то деца грабе (ТРЂ, ННЖ, 3, 34). БЕЛА ЛОЗА Wалдребе (цлематіѕ віталба). Бела лоза, павит, павитина, В. Шулек, Рад, 39, 16. у Шулека (Именік) 33 назива.
»Те сарани двоје деце своје: На Момиру зелен бор никао, На Гроздани винова лозица; Савила се лоза око бора«... Вук, Пјесме, ИИ, 29, 390 идд. Упор.
506. — Иначе је в. познат и као спољње средство (облози) од вратобоље, и кад лице отекне (ГЗМ, 4, 155). (ВИНОВА) ЛОЗА Wеінребе <витис винифера>. (Винова) лоза. В. лоза је сеновито растиње. Она се сади по гробовима (ГЗМ, 6, 1894, 154).
(ВИНОВА) ЛОЗА Wеінребе <витис винифера>. (Винова) лоза. В. лоза је сеновито растиње. Она се сади по гробовима (ГЗМ, 6, 1894, 154). У народним песмама спомиње се в. л.
(ВИНОВА) ЛОЗА Wеінребе <витис винифера>. (Винова) лоза. В. лоза је сеновито растиње. Она се сади по гробовима (ГЗМ, 6, 1894, 154). У народним песмама спомиње се в. л.
На Момиру зелен бор никао, На Гроздани винова лозица: Савила се лоза око бора, К̓о сестрина око брата рука, Вук, Пјесме, ИИ, 29, 390 идд. В. и Вл. Красић, Песме, И, 21, 54.
Дивљака (птичарица, Шулек). Лек од пљускавица (д., печене у тихом пепелу, превијају се, ЖСС, 263). ДИВЉА ЛОЗА Wілдребе (цлематіѕ віталба ‹= вітіѕ ѕілвеѕтріѕ›). Дивља лоза, диволоза.
ДИВЉА ЛОЗА Wілдребе (цлематіѕ віталба ‹= вітіѕ ѕілвеѕтріѕ›). Дивља лоза, диволоза. Диволозом омотава главу, и омотава се сав, прпац међу прпорушама (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 256).
Ћипико, Иво - Пауци
и остане их за сутра, а како се за њима слатко пије! ... Ујутро пако, прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких као мед...
Пред њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње. Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се
Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан. Понио би собом књигу да чита. Домало и жешће би упекло. Прави кријес!
Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Јасика и јаблан вити обалом шуштаху ти'о, А хмељ и дивља лоза беле им стабљике свио И ситно трепери тамо. Изгледало је, збиља, Да цела природа тоне у мору рајскога миља, Премире од
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Винова лоза успева дан данашњи у Немачкој само до 52 степена; оних векова успеваће она све до 55 степена, то јест до самога мора и
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И још носе будаке и ашове да их прекопавају! Пфуј! пацови, глодари, кепеци! Породица Влаовића била је стварно лоза Влаовића, јер су они, живећи на селу, дуже трајали него што трају варошани.
Питање је сада: где је вокација? у природи човека? у неком дару његову? у професији? — У крви и у традицији, докторе! Лоза, па родитељска кућа, докторе! Па још — опрости што улазим у твој речник — и још и она вакцина која се зове култура.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Пружио би се неки подземни корен, нека лоза, прелетело семе... — Ако је тако, оградите Царевину! Ишчупајте свако стабло и сваку травку која цвета.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Кроз њих се види балкон са својим у бојама и резбаријама дрвеним стубовима. Око балкона и прозора пужа се лоза и дивља ружа.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Блистају стране у сунцу и роси, Избија лоза, соче здрави трси, И лептир кружи по пољу и коси. Мотика туче, и у голе прси Сухог тежака душа неба вије, И зној
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Иван — личност непозната историји (презиме по реци Косаници) косијер — мала крива коса којом се обрезује винова лоза Костадин бег — Константин Дејановић (в.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
САМУ СЕБЕ ХВАЛИТИ 6 ПУТОВИ 7 МОРЕ 8 СИОН 9 СВОЈОЈ ДУШИ 10 СЕЈАЧИ 11 ХВАТАЊЕ СЕНКЕ 12 МОЛИТВА ЗА ДУЖИ ЖИВОТ 13 ДОБРА ЛОЗА 14 ПОХВАЛА ЖЕНИ 15 ВЕЛИКА ГОСПА ДОМАЋА 16 ВИНО И ЖЕНА 17 ИЗ БЛАЖЕНОГ АВГУСТИНА 18 РААВА 19 ДОКЛЕ НА ТИХУ ВРЕМЕНУ
ДОБРА ЛОЗА Сву лепоту изгуби — врли корен оста му честит, с родом наспоран! Свирајка му се здрузга, — али мајсторија свирању у
Свирајка му се здрузга, — али мајсторија свирању у њему оста! Посахнуше заперци, — добра лоза не увену! ПОХВАЛА ЖЕНИ Кано воћка доброродна и домаћи сâд господски; корен је она девојачки и стабло, деца су
су онолико јелени женили планинскога извора воденога, колико је њено срдце желило к Богу, источнику живу; ни лоза се тако у винограду разрасте а ни дрво се које у воћњаку расцвета, а ни у добромирисној башчи које цвеће указа
ДВОСТРУКО ДРВО ЖИВОТА Да будете свети људи, род избрати, царско сплетено цвеће и света лоза, господски здржан красни појас по времену с круга света скупљени, од једне капи наспорена голема река, од ватрене
БОГОРОДИЦИ КРАСНИХ ОЧИЈУ Богородица лоза издаје своје две сисе кано два грозда... С обадвима својим руками доноси нам чанке слатка јела Очи красне своје
Одонуд би чокот и лоза винова, а ми грожђе са шње побрасмо за нашу хвајду. Они тај грозд изгмездише и исцедише га, а хришћани му бистро вино
Та и подретло нам од корена сведочи како смо зли и опаки, будавши с првом права винова лоза до краја лепа, пунородна, с хубавим грожђем, добро запајана с небесним капљами, у вис растући разгранато, — а сад само
Велиш ми изаткати царску порфиру, — понапре укажи ми основу одашта ће изаћи? Указујеш грожђе, а камо му чокот и лоза? Питаш посејану пшеницу, а камо дај и семе? Хвалиш цвеће, укажи ми од њега корен и сршљику.
« Те тај, ето, виноград био је у Јегипту издавна маечак насађен. Цигло седамдесет и с пет лоза, да речем душа. За четири стотин година расплоди се онде и размножен до шест стотина хиљада.
И то напред излази! И виноград кад се једампут обере, ил' се њива пожње, то већ на њему ништа кроме лоза и лист остаје, или стрњиште на њиви; ако где соји клас узбуде.