Јакшић, Ђура - ПРОЗА
По баштама си виђао понегде зелен ластар од винове лозе. Дође човек, откине га и онако лакомо — рекао би: суманут је — прогута га с лишћем заједно.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Јер је Естира кћи поглавице из мога племена, из царске лозе. И док ја стражарим ноћу пред њеним шатором, умирући од пожуде, она спава држећи међу прстима два сребрна цвета
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
се добијала добра жеравица за »штогл« којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп Спира омастио брк.
Лишће винове лозе опада, па се проредило, макова цвећа давно нема, само штрче у висину сухе главе пуне мака, и дају повода Шаци да се
Теодосије - ЖИТИЈА
а почињемо тражећи одакле треба, а треба тражити изданак од корена, па ћемо наћи и узбрати грозд — не са трња него са лозе.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Бока, а испод одсека је уска приморска зона, право приморје, под пуним утицајем медитеранске климе, у коме, поред лозе и маслинке, успевају и лимуни, наранџе, палме, датуле итд.
на пергаменту, чувен са своје израде, у коме је историја овог манастира; у њему се помињу само српски владаоци од лозе Немањића и српски архиепископи.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Љ. М., СЕЗ, ЛXВ, стр. 350) — Сади лозу из темеља, жени сина од племена. (К-Љ, НБ, 1888, бр. 2) — Вино од лозе, млијеко од краве, човјек од човјека бива. (К-Љ, НБ, 1888, бр.
У овој култури од изузетног је значаја рођење мушког детета које је настављач лозе, наследник имена и иметка. Женско дете одлази из куће и зато се „не броји“.
заклетве јасно откривају да у нашој патријархалној култури нема веће несреће него остати без порода, без продужетка лозе. Мушки потомак је, каже народ, вазда „одржавао ватру на огњиште, име и славу породице“.
циклуса, док је крсна слава као породични празник у славу мушког претка нераскидиво везана за обавезу настављања „лозе“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Али аутобус је протутњао »Аргентину«, »Ексцелзиор«, Плоче; обишао око града покрај старе »Лозе«, испод »Тонија«, и зауставио се на Пилама пред агенцијом, а да није осетио ништа сем неког понављања, због којег
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Пођох. На крају винограда, до међе, било је неколико већ сувих вишања, а око њих се увиле лозе са сочним лишћем, дебелим прућем. Виле су се уза стабла, грање, те чиниле заклон, као колибу.
И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори... Били су испод винове лозе, до собе. Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани. Завалили се.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда ће анђео рећи: — Знате ли шта? Овако да уредимо: нека узме девојка три лозе, па нека посади у башчи намењујући коју коме хоће, па на чијој лози сутра буде грожђе, за онога нека пође девојка.
Они сви на то пристану: девојка посади три лозе у башчи и свакоме намени по једну. Кад ујутру, а то на лози онога сиромаха грожђе.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Прозрем ли лета - то није азур већ просјај који, сунчан интервал, радосног ког је пљуснуо свевал с лозе живота у таман глазур.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени. Од винове лозе ни трага, до само голи и рачвасти кестенови.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Дрво је дрво, кам је кам, а човек је и дрво и кам. — Дрво без гране и човек без мане — не могу бити. — Вино од лозе, млијеко од козе, човјек од човјека. — Орлови најрадије самци лете. — Орао се увијек на висине вије.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Онда ће анђео рећи: „Знате ли шта? Овако да уредимо: нека узме девојка три лозе, па нека посади у башчи намењујући коју коме хоће, па на чијој лози сутра буде грожђе, за онога нека пође девојка.
” Они сви на то пристану: девојка посади три лозе у башчи и свакоме намени по једну. Кад ујутру, а то на лози онога сиромаха грожђе.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Лево и десно око куће лиснате воћке. Уза стубове, и уз доксат, чак до крова, пењу се лозе, чардаклије. Летње јутро.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
, тако исто има их из којих је изашло толико фратара или попова (фратар је више цијењен). Така се племена зову: свете лозе. Така је света лоза Јерковића у Зврљеву, која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара.
лијеп као уписан, бињаџија као какав бег, снажан као рслан, срчан као хајдук, уз то богат и огранак једне старе свете лозе.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Да га памте, разлога немају. Ни ти га не памтиш.“ Од мене почиње живот наше лозе. Ја сам и корен и стабло. Увек је тако мислио. Није му то рекао. Ни оне ноћи пред полазак. Ни касније.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
баш подмлађен, Доситеј сам припремио, за свог домаћина и његове званице, јело које је особито ценио: питу од винове лозе и рибе, наливену маслиновим уљем.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Израчунао сам да ће се услед тог појачаног летњег осунчавања до које сада стиже распрострањеност винове лозе померити за три лучна степена према северу. После 26.000 година помериће се она са педесет степени на педесетдруги“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Грање ниских дрвета удара нас по очима, а бодљикаве лозе вију се око наших ногу, док нас чичкови боду кроз поцепану обућу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
разгледати осјевина — мекиње оћути се — чује се очебрснути — одломити, откинути паветина — павитина, врста лозе павта — карика падишах — цар паја — степен, ранг панта (пајанта) — гредица на рогу од куће пантарул — виљушка
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
(до деде Арсе); у завршној верзији објективни ауторов поглед полази од предака, па иде прво ка оцу (носиоцу породичне лозе), затим ка мајци и, на крају, долази до Софке.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Појав’ се, блед месече, Са пратњом звездица, У сузи ока мога Огледајте лица. Певати млађан нећу Пријатну лозе сласт, Варљиво злато нека Сујетнима на част, Пријатељ свагда веран Ребра Адамова, Том’ певат и служити Биће ми радост
— Мени су свириле нужне зато да не заборавим да сам бачванске, тј. право чисте српске лозе, као и моји прадједи. А друго, нас има овде неколико Сербаља који туже са мном заједно за гласом наших свирала,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
) Па кажем ти, главати господине, напâка је, злочеста, џандрљива, а, нема вајде крити, од поповске је лозе, па је и паметна и зорли учевна жена. Кад почне некакве царске палиграпе набрајати, мени стане памет.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
тако грандиозну историју Немањиног, Стефановог и Савиног доба, Доментијан је Немањину идеју о божанском пореклу своје лозе проширио на цео српски народ, уздижући га на ниво изабраног Божјег народа, Нови Израиљ.
У оквиру немањићког доба, Марко се појављује као заштитник легитимитета царске лозе и чувар "нејаког Уроша", сина цара Душана.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А одмах испред саме куће, где је био трем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе чардаклије које су, пењући се до горњег спрата, разграњујући, ширећи се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Заштитник лозе и винограда је свети Трифун. Он је, према легенди, и сам био виноградар, и једном приликом одсекао је косиром себи нос
Рашћењу косе помаже чак и вода од кише која се на л. задржала (ГЗМ, 6, 1894, 656). Седам или девет угљенова од лозе, стављени у воду, употребљују се при бајању кад је дете уречено (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 388).
корена, те из њега »тера воду на мокраћу« (ЖСС, 309; да к. тера на мокрење знали су и стари, и зато су га понекад око лозе сејали, в. Тхеопхр. Хіѕт. плант. 9, 10, 3; Цато Де агр. 114, 115).
Живина се на Светог Игњата (21. XИИ) храни у кругу од к. лозе (СЕЗ, 19, 69). К. се даје и марви, обично у вези са врачањима »ради здравља и обиља у млеку« (Кал.
је »и штап на помани«, а некад су се од л. (и бурјана, лозе, шљиве), на Ваведење, Велики четвртак и Ђурђевдан, палиле и ватре »за оне који су умрли без свеће« (ГЕМ, 42, 1978,
У њу се ставља новац (за срећу у кући), слама (за овце), босиљак и трава (за здравље), пасуљ (за свиње), мало винове лозе (за виноград), делић јарма (за волове), пшеница и кукуруз (за усеве), комадић прага (за домаћина), па шта коме од тога
и биљке могу бити — мада то нису увек — сеновите, то јест, оне припадају или каквој души (то су, на пример, воћке и лозе које се саде по гробовима; ружа која је поникла на гробу невино погинуле Јованбеговице; косовски божури; босиљак који
Ћипико, Иво - Пауци
како и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које киша немилосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена свота новаца коју јој мисли дати превелика
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
на сина, саставили су мој отац и стричеви родослов Миланковића; ја сам га сада надопунио са најмлађим изданцима наше лозе.
Млађи од њих, Марко, даде свог сина на високе школе и постаде тиме родоначелник господске лозе породице Миланковића.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Она је пореклом из добре грађанске лозе, али кад је дошао ред да се она роди, сва је њена својта поиспропадала, и материално, и здравствено, изгледа и морално.
— Тамо ћу видети фреске и тамо ми је и девојка. — Добио је други тежак напад, и пао у постељу. За понеке породице и лозе, слабости и болести могу да буду оно што је за здрав народ рат или глад: подигну се млади и јаки.
Старе локалне новине, то исто. Судски процеси око неке куће или винограда, то исто: пред изумирање лозе сва је заједница искидана, чланови растурени, и међ њима, и још живима и већ мртвима, ко више ко мање дотучен.
Светски човек, отмен човек, у лепом и паметном смислу речи. Штета што није имао мушко дете, наставак имена и лозе. У његову случају, неизбежност изумирања доскочила је на тај начин што му је дала само две кћери.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Одозго га још притискоше сувим огранцима и све скупа добро увезаше врежама дивље лозе којих је по љескарима, ивицом Гаја, било на претек.
Послије коприва дођоше на ред врбаци и запуштени углови око ријечних окука пуни високе травуљине, ракита и дивље лозе. Ту се ваљало пробијати силом као кроз афричке џунгле и саване.
— А „Црног Лазу“? — пита га Стриц. „Црним Лазом“дјечаци су назвали партизански тешки митраљез „шварц-лозе“. Мачак неће ни пред њим да се покори.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Виногради тако се упарложити да нигде ни једне лозе, а ни које дивље вињаге, не може се пронаћи за кушање. А господа му за просјаке остати, а камо да с палицом на кога
МОЛИТВА ЗА МИРАН ПУТ У ВЕЧНИ ВИЛАЈЕТ Родај нам, скрбним, со те лозе вина да пијемо и нашу тугу старостљиву да заборавимо.
А жетва би после туштена и многокласовита, пуна зрна мотриоцу скривености свакој... Те ето, мала она од лозе израстлица, у велики и врло родан виноград расплоди се; толика ширина из њега би, да му гране преко река прелазе и
У писму виноград се људи зову, а не чокоће и лозе. Тако казује пророк Исаија: »Виноград Господа саваота, сав дом Израиљев!
Пак онам више се размножише лозе од њих; деца, унуци, праунуци изродише се и од мора до мора сву васељену напунише. Нити где има тога вилајета куд нису
тако худо у ружној налици дошао си овде међу народ, видети те великога с неба сашла цара рођењем телесним, од Давидове лозе! Обећани нама цар, пак сврх свега и ту укоризну наводиш ми, што га ја нисам никад се надао што ће ме снаћи.