Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Праведно страдам,” — рекне ови сав у крви. — „Зашто вређам лозу која ме је сачувала?” Наравоученије Никад никога не ваља вређати, а за највише оне који су нам кадгод добро учинили
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Харамбаши севнуше очи. — Дакле, тако је. — Тако, Срећко. — Добро. Збогом! Дева приђе те одсече једну дивљу лозу, која се вила око једног дрвета, и оде најлак, правећи гужву. Харамбаша погледа по дружини.
Теодосије - ЖИТИЈА
и вером просветио; храмове бесова обори и цркве Богу подиже, јереси прогна и свештенике уведе, трње злочашћа истрже и лозу благочашћа засади, царство и красоте света као трице презре, крстоносно и неповратно за Христом пође, послушношћу
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
човек динарског типа се осећа дубоко везан за своје националне претке: сматра да има још једну старију и славнију лозу, ону својих краљева и царева, својих славних јунака из доба Немањића и Косова, великих витезова, хајдука и ускока из
Карактеристично је да су код њих честе „пријатељске одаје“ за госте. Они памте лозу по неколико колена уназад. Од неког су утицаја биле на формирање најближе сељачке околине две вароши, Струга и Охрид,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Мушко дете је, каже се, „кућни стожер“, оно наставља породичну лозу и стара се да се не угаси „крсна свећа“. Зато, ако у браку и има деде, али нема мушке, брак опет није испунио своју
249) — Прометну се враг у шејтана (из рђава рода може бити само рђав човјек). (Љ. М., СЕЗ, ЛXВ, стр. 350) — Сади лозу из темеља, жени сина од племена. (К-Љ, НБ, 1888, бр. 2) — Вино од лозе, млијеко од краве, човјек од човјека бива.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Посади ти онамо виноград, па ћеш да береш грожђе, лепше од свију нас. Сељак послуша село. Разоре ливаду, посади лозу, а после три године виноград стане толико да рађа да већ није имао где да си збере бербу.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Захвата тама јабуку родну с гране постања: раколи Зло се, извија лозу, хвата се храста, корење жили; славујно слави метаморфозу замисли Прве - рачва се, сили.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад... Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
90. Играла је кошутица, Баштина јој је; Невестица вино пије, Прилика јој је. 91. Усадих лозу сред винограда, Наведох воду са три хладенца, Да ми је лоза вазда зелена, Наша невјеста вазда весела.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Опет се продужује рад. Девојке плету котарице танком лозицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова... А тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Симка се гласно смејала: „Па, ако ћемо право, и ред је да Адам личи на мене и моју лозу. Ти, човече, и сам знаш да је моја крв јача од твоје.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Посади ти онамо виноград, па ћеш да береш грожђе лепше од свију нас. Сељак послуша село. Разоре ливаду, посади лозу, а после три године виноград стане толико да рађа да већ није имао где да си збере бербу.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
јој росу Јача од света ноћ тајних преплета Очара празнину заспалог тела што се осу Звездама кад сан ти сади у потиљку лозу И птице слећу у камен са длета Нек шупља сенка нестанак тела слави Једно је време у срцу друго у глави Бујну
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сви садики плод јављају, виногради лозу дају. О златоје пролеће! На древесах птице појут сказујући премјену, међу собом љубов славут мушко с женским
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Тога дана треба почети орезивање винограда, макар свега 2—3 гиџе (СЕЗ, 14, 26; 16, 71). Лозу треба резати и на Светог Матију, 24. ИИ п. н. (као што и грожђе треба брати на јесењег Светог Матију, 21.
ИX: »Матија реже, Матија трга«, ЗНЖОЈС, 23, 317). Међутим, не треба резати лозу ни на Светог Валентина (14. И п. н.), ни на Светог Анту опата (17.
Ђаволу то буде криво, па хтеде да и сам створи још бољу лозу, и одсече себи прст, али из његове крви никне к. Због тога не ваља окусити к.
(Винова) лоза. У Височкој нахији о Ђурђевдану »жене нарезују винову лозу и хватају сок, који употребљавају у чарању за стоку« (СЕЗ, 61, 1949, 135); у околини Зајечара употребљава се као лек
аналогији са житом, »божјом брадом« се назива и последња гиџа у винограду, са које грожђе »смуљају и вином окупају ту лозу« (СЕЗ, 83, 1971, 163).
Ћипико, Иво - Пауци
Млад виноград, у напону снаге, модри се као море. Гроздови пуни, обилати окитили лозу и одвојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежину. Убере био грозд и — слатко зобље.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сама Земља претстављена је зеленим зрнцем исте величине као и Венерин бисер. Таквим сте зрњем извезли винову лозу на Архимедовој лађи.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Сви садики плод јављају, виногради лозу дају. О златоје пролеће! На древесах птице појут сказујући промјену, међу собом љубав славут мушко с женским
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Као храну, Прождире туберкулозу. Под њом пустош крша, Ровитих стена. Или је једини грозд окачен о лозу, Као сок из тебе сише туберкулозу.