Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На очи јој ударише сузе радости и усхићења. Кад се враћаху у град, био је већ пао мрак. Локве у пољу биле су пуне звезда и жаба.
На песку целим путем куд је прошла, остале су свуда њене ситне стопе наливене сунцем, као мале локве наливене истопљеним сребром.
Увек сте тачни за пазаре: Кад је на тргу и част рода, И тријумф нов и славе старе. Крај локве крви мученика, И ту имате своја мнења... За компромис је ваша клика, И у мрак задњег поколења...
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Веома окрњен мјесец, поспан и назебао, слабо је обасјавао предио под планином. Из неке удаљене локве на њ се дерњао читав хор грлатих жабаца: — Рега-рега, гле ти њега!
Црњански, Милош - Сеобе 1
На обали, у густој и високој трави, људи се беху разместили без икаквог реда, полегавши по блату. Мокри врбаци, локве воде и баруштине око њих, река, сва устрептале површине на пљуску, све их је то подсећало да су близу својим кућама и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Најлепше је возити ролшуе кроз плитке локве воде по којој се разлила нафта. На сунцу, у таквим локвама се понекад појављује бензинска дуга.
Милићевић, Вук - Беспуће
су крупне капље кише која је шкропила плочник, распрскавајући се, узимајући маха све јаче, пљуштећи, стварајући локве и поточиће који су кривудаво отјецали.
Улице су биле блатне и каљаве. Свијет је пажљиво прелазио с једне стране на другу, обилазећи локве воде и гомиле блата које се згртало; жене показивале доње сукње, упрскане блатом.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад је види, онда се сети оне рибице што је из локве у воду бацио, па нзвадивши из мараме ону њезину љуску, протре је мало међу прстима, а рибица му се уједанпут јави из
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Расточи, Ткаљо, узбуђења нар ми: да с Твојих спојки пијем босиоке и сланог уља капљице и локве. Ти облик мој си - далек садржај ми.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
О кнежеви пијани што ме са бедема вребате зар мислите: неће мој говор даље од локве моје крви? Земљи сам близак, она боље памти речи но крв; у недра ћу јој казати, загрљен са зовама, све што о
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад је види, онда се сети оне рибице што је из локве у воду бацио, па извадивши из мараме ону њезину љуску, протре је мало међу прстима, а рибица му се у један пут јави из
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Па ипак, радује је Сунце и ветар, очарава лет лептира и шум трске. Бела жаба се замисли: ако нестане локве — изумреће трске и жабе, одлетети вилин коњици и лептири. Како се тога раније није сетила? Лептири?
Локвањ! — Од додира сунчевих прстију Бела жаба осети како почиње да се мења, а жабљи народ у чуду побеже до дна локве, и завуче се у муљ. Ко зна колико је тамо остао?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад је види, онда се сети оне рибице што је из локве у воду бацио, па извади из мараме ону њезину љуску, протре је мало међу прстима, а рибица му се уједанпут јави из
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Растурени по шуми, лежали су мртви и рањени Бугари. Још стоје свеже локве крви. Неки су издисали. Баш на самој путањици куда смо ишли, лежао је младић, мртав.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И док гробове прва јесен кади, Јаблани шуме, дудови и смокве, Као да виде још крваве локве, Значајним шумом што у срца сади Свечану збиљу. А под њом сазрева Вера и понос. Но свемоћ не трубе.
Ћипико, Иво - Пауци
Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле. Локве, гдје се вода између стијена сакупља, безмало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.
Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом.
Други опет сврнуше говор на уређење потока, а он једнако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало прочистит'... У лити се вода не може пит'... Пути су још гори... Ма ча ћу говорит', кад је све у нереду?...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
нити је пак плаха киша за вишу хвајду него ли која ситно ромиња; друго ништа, теке сноси земљу и заћупа усев те локве остају, лепу копаћу поквари земљу и господара јој огрижи.