Употреба речи локне у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Ху! Та умал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мáма кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Како се онај и онај грубо показао, у комплименту два прста фалио од мере; како је нека другарица на балу намештала локне, у игри изгубила такт, и овакове ствари тисућама.

ФЕМА (окренута огледалу): Мико фо!... Мико фо! САРА: А, нове локне! Рихтиг!... По последњем журналу! Шармант, ала бонер!...

Једна нема косе, узима туђу да своју руготу сакрије; е, и то је мода; ајде прави локне, натркачи иј на очи, макар вид изгубила, и макар како стајало, то мора бити, тако оће мода. ФЕМА (Сари): Хи, хи, хи!..

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Шешир сав од фине мрке коже. Ципеле са уметцима од плавог сомота. У руци штап. — Сва у кожи к'о ловац! Локне, Боже да ли су праве? — Па зар не видиш како јој је дивна коса! — Пази, рукавице, на шест крупних дугмета.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности