Употреба речи лолу у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

„Та је л’ ја вама рекох, да не треба бити злослут, молићу лепо! Та опет имам Фемку! Напустила је оног лолу. Тај јој је продао и бурму! Та није да сам га излемао! Бркича, молићу лепо! Оног што ми узе жену! Но!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

опис је одвећ пластичан, па је допуштено претпоставити да је и Змају заиграло срце кад је приказивао најлоластијег лолу... Ипак, за поремећено и несрећно детињство Змај није имао слуха.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Да сви слошки устанемо, па прво да нађемо тог лолу, а после већ ти знаш како ћеш му судити. Зато се и зовеш власт...

пуцала би брука на све стране. — Море лако ћемо за параграф, господине, — вели чича Стојан, — него дај да нађемо лолу, па ћемо ми да му судимо... Зар свако бене да резили 'вака човека, који је цео век провео служећи државу...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Добро и много фала што га изведосте! Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза! Не знаје он море јоште кој сам ја! Ја сам Сулиот, бре! Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности