Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Издајник и сад још у тврђави, С убицом жртва сада другује. Ломан је, роде, мост на провали, Свуд су у причест отров ставили...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Вратио се тек пред ручак, ломан и увео, а већ истог дана паде у постељу и поче да кашље. — Ето ти сад твога дората — гунђао је стриц Ниџо трудећи се
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Још приђе један зефир, још један божји зрак, још један ломан лепир и исплакан облак. На усти' ноћни зефир, у грудма божји зрак, у струку ломан лепир, у очима облак.
На усти' ноћни зефир, у грудма божји зрак, у струку ломан лепир, у очима облак. Приклонила је главу и клекла над гробом, оросила је траву и цвеће под собом.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Шљивов је видик разгранат, широк, али и ломан - готов да клокне. С њега се човек, Божији прирок, у надахнућу, отисне, пропне у озарење: свемир где прска, сложно
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Тек што сам затворио врата за собом, скинуо са себе оно силно ордење и сео уморан и ломан да данем душом, а зачух куцање на вратима. — Напред! — рекох, а и шта сам знао друго.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Лик свој сенком цртам и на древном зиду. Сива шкољко трга прастаре Сиене И ја ти ево стигох на руб, ломан, Да руком и оком: у време одевене Такнем мрачне цркве и торањ огроман.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја бежати почех. Да л' ме когод виде? И синоћ сам био поред твога стана. ПОД ДУДОМ Малаксао, ломан, сад одмарам тело, Далеко од тебе, на сенци од дуда; Разлио се ваздух и прамење бело, Дан врео и топал, мртвило је
Као сунце, и ја ништа нећу знати: Ни ранији живот немиран и ломан, Ни да други данас због мог мира пати, Да је моја пратња невесели роман.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Сав тај ломан људски свет, пре могућ него стваран отуђује се од ње и умире у најмелодичнијој реченици романа: „Све што је душа
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Доле, опкољен каљугом, у мемљивој ћелији, Доротеј подбуо од влаге, слутим врло болестан, ломан, изможден, гледа у пламичак воштанице која догорева у свећњаку.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— писмо литра — ¼ оке, 320 грама лобуд — кратко копље, буздован ловак — лов ложница — место на коме се спава ломан — (као епитет уз планину) кршан, стеновит лонца — скуп, збор, дворана за примање луд — (значи и:) мали, нејак: двоје
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ка нешто у сну с хлапљењем, те скоро буде спахија сужан, бољарин џебрак, јунак рђа, врстан чађа, мудри лупља, снажни ломан, здрав худи, добри на гласу злочест указом, поносљив спуштен окуњио нос, срећан несрећник, имовит дужник, танцовођа