Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Стога се она и везује за тако ломне, тренутачне појаве какав је „неки глас” у циганској песми, „отргнут звук” у свирци.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ ИИИ Мој је живот тужан пустолина грдна, Моје ломне груди порушена црква, Увенуло цвеће по гробу се њија — Кâ да га је љута отровала змија; Побегле су тице од сува
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Владика Вавила, а за њиме неколико све старих сердара.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Опрости, оче, Што слабом телу ломне старости Крепећа санка крадем часове.
(Плаче.) Богдане! Бошко! Децо, устан’те!... Устани, моја надо крвава, Смрвљена славо! Дико! Поносе! Старости ломне ледна потпоро! Столетног старца јадни породе! Устани!... (Јелисавета Долази.) ЈЕЛИСАВЕТА: Угаси пламен!...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ДАН СМРТИ У веселу спомени се туге и невоље, у младости ломне старости, у добитку штете, у бољарству љута сиромаштва, у здрављу дуге болести, смрти и суда за грехове паклена!